On je za Pink naveo da je plan da se 25. novembra u Skupštini usvoji Zakon o referendumu, a 30. novembra tekst amandmana na deo Ustava koji se menja.
On je, povodom primedbi zašto se u Zakonu o referendumu menja cenzus vezan za izlaznost građana, rekao da je se to čini kako bi se usaglasio sa Ustavom koji je donet 2006. godine.
NVO: Cenkanje sa Venecijanskom komisijom, bez rasprave o referendumu
Tara Petrović iz Građanskih inicijativa ocenila je za N1 povodom usvajanja Predloga zakona o referendumu da se "država cenka sa Venecijanskom komisijom", dok Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja smatra da je "javna rasprava o njemu vođena neadekvatno".
Podsetimo, Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi Srbija je čekala 15 godina. Konačno, vlada je u utorak usvojila Predlog kojim se ukida cenzus, poslala ga u Skupštinu, a predsednik parlamenta najavio je njegovo usvajanje do kraja meseca. Dok Venecijanska komisija pozdravlja zakon, ali ima i nove preporuke, organizacije civilnog društva imaju primedbe.
"Vlada i Skupština Srbije po hitnim procedurama usvaja veliki broj zakona. Mislim da je korisno da kažemo zbog čega je ovaj posebno važan. To je zbog činjenice da građani vrše vlast u ovoj zemlji preko svojih izabranih predstavnika, preko referenduma i narodne inicijative. Imajući u vidu da je proces slobodno izabranih predstavnika u velikoj meri kompromitovan, ova druga dva načina postaju posebno važna", navela je Sofija Mandić.
Prema njenom mišljenju, Predlog koji je usvojen u sredu će u velikoj meri ukinuti pravo naroda na donošenje odluka preko referenduma i narodne inicijative, i da zbog toga treba da se ovaj zakon tiče svih građana.
"To je isto kao kada neko nepoznat uđe u dvorište i pita: ‘Ko je ovde gazda? Ko je ovde glavni’? E, građani bi ovde trebalo da se jave. Svi bi trebalo da se odazovemo. Trebalo bi da obratimo pažnju na ovaj zakon i da ne dozvolimo da nam oni koji su izabrani u skupštini oduzmu pravo da odlučujemo o svojoj sudbini", istakla je Mandić.
Tara Petrović napominje da je Venecijanska komisija, kada su u pitanju ključne preporuke, navela da su ispunjene, ali ona skreće pažnju na one koje su samo delimično ispunjene.
"Kada gledate neke stvari kako se menjaju iz nacrta u nacrt, stiče se utisak kao da se država cenka sa Venecijanskom komisijom da bi ispunila apsolutni minimum koji mora, da bi mogla da dobije pozitivno mišljenje i da bi mogla dalje da nastavi sa izmenama. Recimo, Venecijanska komisija naloži da se neki rok produži, i oni ga produže za nekoliko dana, onda Venecijanska komisija kaže produžite ga još, pa ga oni produže još malo. Ja bih rekla da je Predlog koji je Vlada Srbije usvojila drastično bolji od prvog Nacrta koji je bio na javnoj raspravi, ali to je zbog toga što je prvi bio toliko loš", smatra Petrović.
Tri glavna problema u Predlogu zakona o referendumu
Ona smatra da je izmenama došlo do nekog minimuma prihvatljivosti za Venecijansku komisiju, ali napominje da civilno društvo, pa i sama Venecijanska komisija i dalje imaju značajne primedbe.
Mandić smatra da se radi o "patentiranom manevru Vlade", gde prvi tekst koji ponudi nekoj organizaciji civilnog društva ili međunarodnoj organizaciji, veoma loš, da kada se uradi neka prepravka, izgleda bolje jer su najgori delovi iz predloga izbačeni. Kao primer navodi da se u prvom predlogu za referendum navodilo da je moguće da će se održavati više dana, a da se nakon žalbi odustalo od toga i prihvaćen je predlog da se on održava jedan dan.
Na pitanje o javnoj raspravi oko ovog zakona, Tara Petrović kaže da je formalna rasprava o prvom Nacrtu zakona bila u julu, ali dodaje da suštinske rasprave o ovom zakonu ipak nije bilo. Mandić dodaje da su primedbe na prvi Nacrt bile izuzetno obimne, ali da niko nije odgovorio na njih. Dodala je i da za razliku od prvog, drugi Nacrt uopšte nije bio tema javne rapsrave, već je odmah "završio" na sednici Vlade Srbije.
Kao glavne zemerke na ovakav tekst zakona, ona ističe da "postoje tri ključne stvari, mada problema ima zaista mnogo".
"To se pre svega odnosi na pitanje cenzusa, i vidim da se javnost uznemirila najviše zbog toga… Druga stvar se odnosi na glasanje u tzv. posebnim situacijama, odnosno na mogućnost stvaranja potpuno paralelnih struktura i pravila glasanja, i utvrđivanja rezultata tokom epidemija. Treći ogroman problem je činjenica da se obaveznost odluke, pogotovo na one na koje se građani negativno izjasne, traje godinu dana i nakon toga Referendum može biti ponovljen", rekla Mandić.
Prema njenim rečima, za Venecijansku komisiju je ta treća zamerka, odnosno obaveznost odluke, "neprihvatljiva", i navodi da je za ovu instituciju minimum za referendum o istom pitanju ili srodnim pitanjima najmanje četiri godine.
Mandić je ocenila da ukoliko Skupština Srbija izglasa ovaj zakon, stvoriće se situacija za brojne zloupotrebe.
"Mislim da se Predlog, ovakav kakav jeste, mora zaustaviti na sve demokratske dozvoljene načine. U danima kada Skupština Srbije bude raspravljala o ovom zakonu, treba da budemo ispred nje, i da zaista zapitamo ko je ovde glavni, da li ljudi koji sede unutra, ili mi koji smo napolju. Mi smo sve druge načine i pokušaje razgovora o izmenama iscrpeli", zaključila je Mandić.
.jpg "Dačić: Referendum o promeni Ustava moguć 16. januara")
.jpg "VIDEO: Dačić i Irena Vujović izviždani na svečanosti dečjeg hora")
.jpg "FOTO, VIDEO Jedna osoba poginula, tri povređene u udesu u Paraćinu: Vozila prepolovljena")
.jpg "Studentkinja: Nema potrebe za dijalogom sa Đukić Dejanović, jer naši zahtevi nemaju veze s njom")
.jpg "VIDEO: Uhapšen taksista koji je oborio mladića ispred Skupštine Srbije, pa pobegao kroz crveno")
Komentari 28
Nemanja
A što ne bi smrdijom vladao neko drugi? Može samo da se pokaže sposobniji.
zoran
49
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar