Za partnera koji bi trebalo da podigne domaću avio-kompaniju već utonulu u dugove, izabran je Etihad koji je upravo tada gradio novu poslovnu strategiju čija je osnova bila okupljanje manjih kompanija, piše Danas.
Za 51 odsto udela u novoosnovanoj Er Srbiji iz budžeta je izdvojeno 90 miliona dolara uz obavezu da će biti namireni prethodni dugovi Jata od 237,7 miliona dolara.
Od tog iznosa, odmah je otpisano više od 137 miliona dolara obaveza prema državnim firmama i institucijama.
Takođe, iz državne kase planirano je da se u naredne tri godine izdvoji još 326 miliona dolara kao pomoć firmi da započne uspešan prodor.
Etihad je, umesto direktnog ulaganja, pozajmio Er Srbiji 40 miliona dolara koje je kasnije konvertovao u svoj udeo – 49 odsto, navodi se u tekstu Danasa.
Pri tom, ugovorima koji nikada nisu objavljeni, osim nekih delova u čiju se originalnost sumnja, predviđeno je da Etihad postavi kompletan menadžment, čije su plate, određene prema standardima u Abu Dabiju, fakturisane Er Srbiji a refundirala ih je Vlada Srbije.
Sve odluke donosilo je tako oformljeno rukovodstvo bez ikakvog uticaja srpske Vlade ili domaćih stručnjaka.
Problematičan je bio i način širenja flote Er Srbije, koja se očekivala od Etihada, jer su umesto novih aviona, iznajmljena dva stara Erbasova koji su potom dati u podzakup domaćoj avio-kompaniji po ceni koja je bila tri puta veća nego što je za nju platio arapski partner.
Poseban udar na poslovanje tako privatizovane kompanije bila su dva kredita koja je 2015. i 2016. odobrio Etihad – jedan od 56,5 drugi 63 miliona dolara, sa izuzetno visokom kamatom od 6,55 odsto i troškovima obrade teškim po čak 7,5 miliona evra.
Samo na ime kamate po svakom kreditu dug prema Etihadu uvećan je za 20 odnosno 23 miliona dolara.
Država se nadala da će otplatu tih kredita, dospelih u junu prošle i maju ove godine olakšati Etihad kao suvlasnik, ali predlog da zbog teškoća poslovanja izazvanih pandemijom otpiše 82 odsto duga, jednostavno je odbijen.
Praktično, Etihad se povlači iz posla sa Srbijom.
Vlada je 30. decembra prošle godine uplatila 100 miliona evra u zamenu za njihovih 31 odsto akcija tako da je sada struktura promenjena, pa država ima 82 odsto, a arapska kompanija 18.
Alen Šćuric, vlasnik i urednik regionalnog avio portala Zamaaero, kaže za Danas da je suština problema to što je Etihad pokušao da napravi model koji Svis erlajnsu nije uspeo krajem prošlog milenijuma.
"Oni su pokušali da investiraju u manje kompanije koje su bile pred bankrotom, verujući da će moći da ih podignu, ali je grupacija posle nekoliko godina bankrotirala. Etihad je mislio da će u tome uspeti iz dva razloga. Prvo, jer su 'vlasnici bunara nafte' imali dosta para, a drugo, od tri vodeće kompanije iz tog dela sveta Etihad je bio najmanji, bitno je zaostajao i verovao je da će okupljanjem manjih prevoznika uspeti da popravi svoju poziciju. Cela je grupacija, međutim, propala. Etihad je neko vreme skrivao svoje finansijske podatke, falsifikovao je činjenicu da je zbog tih kompanija bio u ozbiljnim gubicima a 2017. čak pred bankrotom. Sada govorimo o minusu od 2,5 milijarde dolara a jedna milijarda gubitka u vazdušnom saobraćaju je novac koji kompanije ne mogu vratiti", objašnjava.
Naglašava da su potpuno promenili politiku, postali su jedna mala i nebitna azijska kompanija, rešili su se svih pridruženih prevoznika koji su ili prodati poput Virdžin atlantika ili su bankrotirali kao Al Italija, Džet, Darvin, dok je pitanje dana kada će se to desiti i Er Sejšelsu. Da država nije ubacila 240 miliona evra, bankrotirala bi i srpska nacionalna kompanija, tvrdi Šćuric.
Nekadašnji direktor Jat ervejza, Predrag Vujović, kaže za Danas da je čitav taj koncept privatizacije bio pogrešan jer je u startu vrlo grubo eliminisano znanje domaćih stručnjaka koji su se u nacionalnom avio-prevozniku gradili pet decenija. To se odnosi ne samo na premise u uspostavljanju partnerskog odnosa, nego i na druge aspekte poslovanja, nabavke aviona, definisanje linija, tarife…
"Taj posao bio je uvod u arapske investicije, pre svega Beograda na vodi, da se vidi reakcija. Prednost je data menadžmentu firme koja je poslovala u avio-prevozu tek sedam godina i gubitak se beleži od prvog dana. Kada najprofitabilnije linije, koje je Jat imao ranije, nisu uključene u Er Srbiju, onda to ne može da uspe. Posledica je zvanično 72 miliona dolara gubitka u prošloj godini a kumulativno, što niko ne zna bez uvida u podatke kompanije, pominje se od pola milijarde do 800 miliona. Tačan iznos ne može da se utvrdi, ali evidentno je da na godišnjem nivou minus iznosi između 50 i 70 miliona", kaže Vujević i pita zašto se sada, kad Etihad odlazi, ne objave ugovori koje je Vlada sa njim sklopila.
Komentari 16
Nikola
Ivan Markov
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar