Žene sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama: Višestruko nasilje između zidova
Život osoba sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama je pun ograničenja i diskriminacije, a iza ovih zidova se višestruko krše ljudska prava.
Foto: 021.rs
Posebno ugrožena grupa jesu devojčice i žene koje žive u institucijama.
Zahvaljujući organizacijama poput MDRI - Inicijativi za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, koja već 13 godina sprovodi monitoringe i uspeva da dođe do svedočenja žrtava, vidljivost ovog problema se povećava, što je prvi korak u borbi za njihova prava.
Tako su u publikaciji "Ovde i zidovi imaju uši" nakon istraživanja javnosti predstavili kakvom su sve nasilju žene u institucijama izložene.
Sve žene sa kojima su predstavnici MDRI razgovarali svedočile su o različitim oblicima nasilja koje su preživljavale - od verbalnog nasilja, kao što su pretnje, zastrašivanje, vikanje, omalovažavanje, preko fizičkog nasilja od drugih korisnika i korisnica i zaposlenih, do seksualnog nasilja i grubog kršenja reproduktivnih prava.
Maja Popović iz MDRI za emisiju "Preseci krug" ukazuje na to da sam boravak u ustanovama socijalne zaštite predstavlja sistemsko nasilje, gde su žene višestruko diskriminisane.
"One su u institucijama izložene rodno zasnovanom nasilju. Informacije koje smo dobili na terenu - i od zaposlenih i od samih žena - recimo, kada su u pitanju kontraceptivna sredstva, one dobijaju pilule ili im se ugrađuje spirala bez njihovog informisanog pristanka, bez da se unapred sa njima razgovara o tome, već se to podrazumeva čim uđu u ustanovu. Kada smo istraživali na osnovu čega se pravi ta razlika, dobili smo informaciju da se uglavnom mlađim ženama daju kontraceptivne pilule i to u okviru redovne terapije, tako da se saglasnost staratelja ili nekoga iz Centra za socijalni rad ni ne traži. Kada se ugrađuje spirala, saglasnost se traži od staratelja. To je toliko nedopustivo, neupitna je važnost zaštite, ali problematično je to što se žene ne pitaju šta i kako žele, već se tretiraju kao da su objekti radnje", objašnjava naša sagovornica.
Poseban problem su prinudni abortusi, koji se neretko dešavaju u rezidencijalnim ustanovama.
"Jedna naša sagovornica se seća da je imala 16 godina kada joj je kasnila menstruacija, a prethodno joj niko nije ništa objasnio niti je imala edukaciju. Kako nam je rekla, vaspitačica ju je pretukla kada se požalila, čupala ju je za kosu i odveli su je na abortus. Ona najpre nije znala šta se dešava, a potom su joj ugradili spiralu, sa kojom je imala problema, te je onda učestalije išla lekaru. To je sve neka trauma koju ona pamti i koju je podelila sa nama. Međutim, to nije usamljen slučaj - to se stalno dešava, važi pravilo da kada si u domu ne možeš da imaš odnose, niti imaš pravo na to, moraš da se kriješ, ili kako već, a ne smeš ni da ostaneš u drugom stanju. Ako se to slučajno desi, momentalno se radi abortus", prenosi ona iskustvo žena u ustanovama socijalne zaštite.
Nakon konstatovanje evidentnog kršenja ljudskih prava, Maju Popović smo pitali koliko organizacije civilnog sektora, a i same institucije mogu da utiču na promenu tako loše prakse.
"Naša organizacija može da zastupa prava ljudi koji žive u ustanovama socijalne zaštite, da izveštava na nacionalnom i međunarodnom nivou, te da iznosi činjenice o konstantnom kršenju ljudskih prava. Srbija se obavezala ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Istanbulskom konvencijom da će, sve ono što se navodi u tim dokumentima ispoštovati i mi smo tu da ih stalno pozivamo na to", dodaje Popović.
Kao primer dobre prakse saradnje civilnih organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom, Popović navodi organizaciju "Iz Kruga Vojvodina", koja je nakon što je prošla obuku MDRI, počela da radi sa ženama koje borave u Domu za duševno obolela lica u Čurugu.
"One su imale psihološke radionice, koristile SOS telefon, objašnjen im je način kako sve mogu da ga koriste. To je bila jedna lepa saradnja koja je tim ženama mnogo značila, posebno jer su i izlazile iz ustanova, odlazile na savetovanja, radionice i individualne razgovore. Međutim, dolazimo da toga da kada se menja uprava ili direktor, svako donosi nešto svoje. Tako se nažalost ovo nije nastavilo jer je novi direktor smatrao da im to nije potrebno. To nam dodatno govori koliko su ustanove same po sebi zatvorene", priča Popović.
Pandemija korona virusa posebno je otežala ulazak u same institucije socijalne zaštite, te su se osobe sa invaliditetom koje tamo borave našle u dodatno teškoj situaciji, što je organizacija MDRI predstavila u publikaciji "Izolovane u izolaciji".
"Ustanove su baš zatvorene i mi kao organizacija civilnog društva ne možemo da radimo monitoring. Nama je bio dozvoljen izlaz na teren kroz Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, ali mi pojedinačno kao organizacija to ne možemo. Tokom pandemije kada su kršenja ljudskih prava u ustanovama toliko jaka i vešestruka, nikakav monitoring nije moguć. Dobijali smo informacije od žena iz ustanova samo zahvaljujući nekom prethodnom kontaktu i usmeno sve to zvuči strašno. Mogu samo da zamislim količinu nasilja koje se dešava tokom pandemije, a nažalost situacija je još uvek takva", napominje naša sagovornica.
Mreža nevladinih organizacija koje već duži period prepoznaju, istražuju i bore se protiv nasilja u institucijama i diskriminacije osmislila je platformu "Ravnopravne u zajednici". Jedan od njenih ciljeva jeste direktno uključivanje žena sa invaliditetom sa iskustvom nasilja u rezidencijanim ustanovama o svim pitanjima koja se tiču kvaliteta njihovog života i zdravlja.
"Platforma je sastavljena od deset organizacija civilnog društva. Ideja je da se što više zastupaju prava žena sa mentalnim invaliditetom iz ustanova. To podrazumeva naše zajedničke akcije i prema donosiocima odluka i samih organizacija na lokalu, kako bi se glas žena iz ustanova čuo. Ako govorimo i razmišljamo o kontekstu deinstitucionalizacije, mislim da je razvoj servisa podrške izuzetno važan u zajednici", objašnjava naša sagovornica iz MDRI.
Maju Popović smo pitali koji su to zapravo mehanizmi zaštite na raspolaganju ženama sa invaliditetom koje žive zatvorene u rezidencijalnim ustanovama.
"Možemo da govorimo o mehanizmima koji im mogu biti dostupni - njima zapravo ništa nije dostupno. Prvi koji bi morao da postoji je interni tim za sprečavanje nasilja u svakoj ustanovi, koji uglavnom postoji samo na papiru . Žene sa kojima smo mi kroz monitoring razgovarale apsolutno ne znaju ništa o tom timu, što znači da to nije jasno navedeno i pristupačno. Ostali mehanizmi su spoljni - poverenik za zaštitu ravnopravnosti, poverenik za zaštitu građana, policija, ali oni nisu pristupačni jer postoje žene sa mentalnim invaliditetom u ustanovama koje ne mogu da pišu, pa ni to ne dolazi obzir. Kada žena u zajednici trpi nasilje, ima mogućnost da se obrati Centru za socijalni rad i koristi druge mehanizme zaštite - ženama iz ustanova to nije moguće, sve im je nepristupačno. One se ne osećaju bezbedno i sigurno da prijave nasilje u jednoj takvoj atmosferi, gde ima mnogo ljudi i kada nikada ne znaju ko ih prisluškuje. U ovo sam se uverila i tokom onlajn radionica sa njima tokom pandemije gde se vidi da su nesigurne jer nisu same u sobi i izvan te prostorije može biti neko ko to sluša, što može da se zloupotrebi", objašnjava Popović.
Naša sagovornica navodi preporuke za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom koje žive u ustanovama socijalne zaštite.
"Prva i osnovna jeste deinstitucionalizacija. I hitno donošenje strategije za koju je tokom proleća predstavljan Nacrt, gde je civilni sektor imao malo vremena za komentare, ali mi smo to učinili. Strategija ovako napisana ne ide u prilog i korist samih osoba koje žive u institucijama, već je naš utosak da je napisana za zaposlene. Mi smo dali komentare, ne znamo šta će se dalje dešavati, ali bez strategije i akcionih planova ne može da se govori o deinstitucionalizaciji. Poboljšanje položaja jeste da se osobe izmeste iz ustanova, žive u zajednici, ali ne tako banalno - zatvorimo ustanovu i to je to, već je to jedan paralelan proces gde i u zajednici moraju da se razvijaju usluge i da se podiže svest koliko je to značajno. Dok god ima ustanova gde se krše ljudska prava, ne može se govoriti o unaprađenju položaja osoba sa invaliditetom", napominje Popović.
Emisiju u celosti poslušajte u prilogu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Informer TV dobila beogradsku dozvolu
04.11.2024.•
0
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) dodelilo je beogradsku dozvolu (alotment Avala) Televiziji Informer.
Dr Milić: Izbačen sam sa Medicinskog fakulteta, osveta za izbore i očišćene liste čekanja
04.11.2024.•
0
Dr Dragan Milić objavio je da je danas i zvanično "izbačen" sa Medicinskog fakulteta u Nišu.
Građani ispred Vlade Srbije upalili sveće i odali počast stradalima u Novom Sadu
04.11.2024.•
0
Ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu građani su na poziv dela opozicionih stranaka zapalili sveće i odali počast stradalima u Novom Sadu.
Dva učenika isključena iz jagodinske gimnazije zbog objavljivanje eksplicitnog snimka maloletnice
04.11.2024.•
1
Nastavničko veće Gimnazije u Jagodini isključilo je iz škole dvojicu učenika zbog objavljivanja eksplicitnog video-snimka na kojem se nalazi maloletna učenica drugog razreda te škole.
Policija privela dva učesnika blokade deponije kod Užica, jedan ima 75 godina
04.11.2024.•
3
Policija je danas oko 14.30h na informativni razgovor privela dve osobe koje su učestvovale u blokadi deponije Duboko u Užicu, gde su građani zaustavili deponovanje otpada.
Olivera Zekić izjavila da će izveštaj o izborima sačekati novi saziv REM-a: "Zato što ja tako kažem"
04.11.2024.•
5
UNS je objavio da je predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila da će izveštaj o medijskom praćenju decembarskih izbora sačekati novi saziv REM-a.
Nadbiskup Nemet: Papa Franja pokazao ogromno poštovanje prema Srbiji - dao mi zakletvu na ćirilici
04.11.2024.•
2
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet izjavio je da je papa Franja pokazao ogromno poštovanje prema Srbiji jer mu je dokument o njegovom nedavnom imenovanju za kardinala dao na srpskom i na ćirilici.
Glavni javni tužilac naložio hitnu istragu zbog pretnji državnim funkcionerima
04.11.2024.•
24
Glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović naložio je da se hitno identifikuje i procesuira odgovorni za pretnje upućene najvišim državnim funkcionerima.
Picula nabrojao koje su sve prepreke na putu Srbije ka EU: "Tri godine bez otvorenog poglavlja"
04.11.2024.•
6
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula kaže da su najveće prepreke na putu Srbije ka EU zastoji u reformama vladavine prava, nezavisnog pravosuđa, izbornog procesa i slobode medija.
MUP objavio sedam saveta za vlasnike vikendica
04.11.2024.•
3
MUP je objavio nekoliko saveta vlasnicima vikendica.
Krivična prijava protiv predsednice parlamentarnog odbora za kulturu i informisanje Nevene Đurić
04.11.2024.•
0
Četiri četiri organizacije podnele su krivičnu prijavu protiv predsednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nevene Đurić.
Pastor: Rekli smo Vučiću kakav bi problem bio ako bi Mađari služili vojni rok
04.11.2024.•
40
Predsednik SVM Balint Pastor izjavio je da razume globalne okolnosti, ali da ima bojazan da, ako se vojni rok vrati u Srbiji, to će dovesti do odlaska Mađara koji imaju dvojno državljanstvo.
Nastavnici i vaspitači u štrajku: U novosadskim školama skraćeni časovi od 13. do 15. novembra
04.11.2024.•
3
Članovi reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika, od ponedeljka, 4. novembra stupaju u zakonski štrajk. Štrajkuju i zaposleni u vrtićima.
Jedan muškarac pao sa terase na Kalemegdanu, drugi niz stepenice: Obojica teško povređeni
04.11.2024.•
1
Dva muškarca, starosti 32 i 38 godina, teško su povređena prilikom padova sa visine, rekli su jutros za Betu u beogradskoj službi Hitnoj pomoći.
U Loznici i Vršcu večeras odata pošta nastradalima u Novom Sadu
03.11.2024.•
1
Meštani Loznice i Vršca okupili su se večeras kako bi zapalili sveće za nastradale u nesreći koja se dogodila u petak u Novom Sadu.
Oprane "krvave ruke" sa zgrade Apelacionog suda i Vlade Srbije
03.11.2024.•
17
Radnici komunalnog preduzeća oprali su večeras grafite i "krvave otiske" sa zgrade Apelacionog suda u Beogradu, nakon protesta zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Tužilaštvo u Beogradu predložilo pritvor za osumnjičenog za obljubu devojčice
03.11.2024.•
0
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je predložilo pritvor za osumnjičenog za obljubu 11-godišnje devojčice.
Opozicija o izjavama Ane Brnabić: Širi mržnju. Umesto ostavki izgovori, umesto pijeteta uvrede
03.11.2024.•
13
Predsednik SSP Dragan Đilas izjavio je da je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić danas jasno pokazala da vlast nema ni miligram saosećanja za poginule u Novom Sadu, niti za njihove porodice.
Predsednik opštine Prijepolje: Ako se begunac ne pronađe škole u okolini Brodareva sutra neće raditi
03.11.2024.•
3
Predsednik opštine Prijepolje Drago Popadić rekao je da ukoliko A.B, za kojim zbog dvostrukog ubistva traga policija, ne bude pronađen danas, škole u okolini Brodareva sutra neće raditi.
FOTO, VIDEO Kordoni policije, "krvave ruke" i povici "Ubice": Najavljen i protest u Novom Sadu
03.11.2024.•
73
Više od hiljadu ljudi danas se okupilo na Savskom trgu u Beogradu u protestu zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Pušten aktivista Ristić, tereti se za rušenje ustavnog poretka: Novi Sad od utorka komanduje Srbijom
03.11.2024.•
35
Aktivista Nikola Ristić iz organizovane grupe SviĆe, koji je danas priveden uoči protesta na Savskom trgu, pušten je iz stanice policije.
Komentari 1
xxc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar