U ovoj državi od lane živi 15.385 ljudi iz Srbije više u odnosu na 2019, dok je na drugom mestu Hrvatska sa 7.360 naših građana koji su napustili zemlju. U prvih pet zemalja koje su građanima Srbije izdale najviše boravišnih dozvola su i Austrija sa 3.276, Slovenija sa 2.497 i Slovačka sa 2.300 "sertifikata", piše
Euronews Srbija.
To su zvanični podaci o odlasku naših ljudi, koji se moraju uzeti sa rezervom, jer u njihov zbir ne ulaze radnici koji odlaze na po tri meseca, odnosno najduže na 90 dana, a potom se opet vraćaju u zemlje EU. Boravišne dozvole u EU prvi put je dobilo i više od 30.000 stanovnika Kosova, od čega polovina u Nemačkoj. Hrvatska, Slovenija, Francuska i Italija su u prvih pet zemalja po broju odobrenih dozvola za kosovske građane.
"Najviše ponuda za posao u inostranstvu u periodu od 2013. do 2020. godine dolazilo je iz Nemačke, a zatim iz zemalja u regionu, kao što su Hrvatska, Crna Gora i Slovenija. Najviše otvorenih pozicija za kandidate iz Srbije bilo je iz oblasti mašinstva, građevine i informacionih tehnologija. Izdvajaju se još i elektrotehnika, ugostiteljstvo, priprema hrane, zdravstvo i transport", navodi Miloš Turinski nalaze iz poslednjeg istraživanja koje je sproveo portal Poslovi Infostud uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, Populacionog fonda Ujedinjenih Nacija (UNFPA ) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).
Turinski kaže da su profesionalci iz Srbije najviše konkurisali za poslove u inostranstvu u oblasti tehničkih nauka, trgovine i usluga, kao i turizma, ugostiteljstva i ekonomije.
"Kada posmatramo pojedinačne radne pozicije, najveća potražnja je bila za vozačima i kuvarima. Potom slede građevinski inženjeri, konobari, mašinski inženjeri, električari, doktori i medicinske sestre. Među onima koji su iskazali želju da odu u inostranstvo radi zaposlenja ima najviše visokoobrazovanih, u životnoj dobi između 25 i 40 godina", objašnjava Turinski.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ističe da to što ljudi odlaze iz Srbije nije ništa novo, jer taj trend postoji već dva veka, ali da je sada karakteristično da odlaze ljudi koji su obrazovani.
"Srbija danas ima i takvu strukturu industrije gde ne treba mnogo školovanih ljudi. Mnogi odlaze jer ne mogu da nađu posao ili mogu da rade, ali ne u struci. Ozbiljniji odliv su zaustavili IT stručnjaci koji ipak mogu da rade i odavde za svetske kompanije", objašnjava profesor.
Poljska "uvezla" više od pola miliona radnika
Savić napominje da odlazak mladih i radno sposobnih nije problem sprecifično rezervisan za našu zemlju i države u regonu, već da i ostale evropske države imaju slične probleme sa odlivom radne snage. To potvrđuju i podaci Evrostata.
Više od 35.000 građana Bosne i Hercegovine dobilo je boravišne dozvole izdate prvi put, od kojih oko 11.600 u Hrvatskoj, 9.000 u Nemačkoj i 8.500 u Sloveniji. Građanima Albanije odobreno je više od 37.000 prvih boravišnih dozvola, najviše u Italiji, Nemačkoj i Grčkoj, a državljanima Severne Makedonije više od 16.000, od čega polovina u Nemačkoj.
Koliko je velika potražnja za radnicima u Evropi svedoči i podatak da su ukupno zemlje Evropske unije izdale 2,2 miliona prvih boravišnih dozvola za radnike koji nisu iz EU. Poljska je izdala čak 598.000, odnosno oko 26 odsto. Posle Poljske slede Nemačka sa 313.000 i Španija 312.000.
Da li je veća korist ili šteta?
Istraživanje Vestminsterske fondacije za demokratiju i Instituta za razvoj i inovacije pokazalo je da Zapadni Balkan svake godine gubi više milijardi evra zbog migracije mladih, a da troškovi obrazovanja svih ljudi koji u toku jedne godine odu iz Srbije iznose između 960 miliona i 1,2 milijarde evra.
Oni su izračunali da je u školovanje jedne osobe, od vrtića, osnovne i srednje škole do kraja akademskih studija koje su u proseku trajale pet godina i okončane su 2018. godine, uloženo oko 34.000 evra. Troškovi srednjoškolskog obrazovanja koje je trajalo četiri godine i okončano iste godine koštalo je nepunih 21.000 evra, dok su troškovi osmogodišnjeg osnovnog obrazovanja 13.500 evra.
Sa druge strane su visoki prihodi od doznaka koje šalju ljudi iz dijaspore, a koje nije uspela da omete ni kriza izazvana epidemijom. Prema podacima Narodne banke Srbije priliv po osnovu doznaka prošle godine je iznosio 3.120,5 miliona evra i u odnosu na 2019. smanjen je za 395,2 miliona evra, odnosno za 11,2 odsto. Tokom osam meseci ove godine priliv doznaka je iznosio 2.279,5 miliona evra, što u odnosu na osam meseci 2020. predstavlja rast od 19,2 odsto, dok u odnosu na isti period 2019. kada je priliv doznaka iznosio 2.359,3 miliona evra, predstavlja smanjenje za 3,4 odsto.
Od početka ove godine najviše novca poslato je iz Nemačke, čak 28 odsto, dok je Švajcarska sa 12 odsto na drugom mestu. Slede SAD i Austrija sa po osam odsto i Francuska sa šest odsto. U NBS kažu da je ta struktura pet zemalja iz kojih stiže najveća podrška dijaspore stabilna i da se nije menjala ni u godini krize.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 27
Sekula
Sandra
Mogu ljudi reći da ćemo biti robovi ok je i to ako možeš da pružiš deci i sebi život bez administrativne zabrane i čekova. Bez da prebrajaš, računaš, kombinuješ... ljutiš se, osećaš se beskorisnim jer ne možeš dati detetu ono što su tebi tvoji roditelji.
Mi gasimo svetlo 28.12.2021.
Pozdrav
Koment
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar