Jedan od njenih ciljeva jeste direktno uključivanje žena sa invaliditetom sa iskustvom nasilja u rezidencijanim ustanovama o svim pitanjima koja se tiču kvaliteta njihovog života i zdravlja, čime se 021.rs detaljnije bavio u emisiji Preseci krug.
U susret globalnoj kampanji "16 dana aktivizma" kojom se podiže vidljivost rodno zasnovanog nasilja i mobilišu zajednice u sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S i Udruženje građanki FemPlatz organizovale su u utorak, 23. novembra jednodnevnu konferenciju "Ravnopravne u zajednici".
Cilj konferencije je izgradnja baze podrške za zagovaranje za zaustavljanje rodno zasnovanog nasilja prema ženama sa invaliditetom u rezidencijalnim ustanovama.
Ovo je ujedno i završni događaj projekta "Pristupačnost usluga ženama sa invaliditetom koje su preživele nasilje u rezidencijalnim ustanovama" koji od 2018. godine realizuju MDRI-S i FemPlatz uz podršku Fonda Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja nad ženama (UNTF). Značaj i posebnost ovog projekta prvenstveno je u tome što se bavi pitanjem nasilja nad jednom od najmarginalizovanijih grupa čiji je položaj praktično nevidljiv u društvu.
Pred više od 40 učesnica, projektni tim je predstavio rezultate uključujući i osnovanu neformalnu platformu "Ravnopravne u zajednici" koja uključuje devet organizacija civilnog društva i jednu aktivistkinju, a koja će i nakon projekta nastaviti sa zagovaračkim i drugim relevantnim akcijama kako bi se zaštitila prava žena sa mentalnim invaliditetom koje žive u rezidencijalnim ustanovama.
Na tematskim panel-diskusijama, ekspertkinje i eksperti iz domaćih i međunarodnih organizacija koje se bave pitanjima prava i položaja žena sa mentalnim invaliditetom, novinarke koje izveštavaju o ovoj temi, kao i žene samozastupnice koje žive u rezidencijalnim ustanovama ili imaju iskustvo institucionalizacije, zajednički su došli do zaključaka i preporuka, kao i koraka koji će platforma "Ravnopravne u zajednici" preduzeti u budućem periodu.
Govoreći o pristupačnim i dostupnim uslugama podrške, učesnici panela zaključili su da je od nedostatka usluga veći problem njihova neadekvatnost da odgovore realnim potrebama žena sa mentalnim invaliditetom i da zato nije prioritetno kreirati nove, već prilagoditi postojeće. Naročito je važno da se kroz njih omogući ženama koje žive u rezidencijalnim ustanovama da stiču iskustva van institucije.
Učesnici su se usaglasili da rad koji je tokom projekta ostvaren sa ženama u rezidencijalnim ustanovama, a naročito tokom pandemije kovida19, može služiti kao primer i model drugim organizacijama i pružaocima usluga koji se bave pružanjem podrške ženama sa mentalnim invaliditetom. Kada je reč o organizacijama civilnog društva (OCD), njihova uloga je od izuzetnog značaja jer imaju sve kapacitete za edukovanje stručnih radnika koji rade sa ženama sa mentalnim invaliditetom kako bi prepoznali nasilje i adekvatno reagovali.
Potrebno je širiti krug ljudi koji se moraju senzibilisati, osnaživati ženske organizacije da iako ne rade direktno sa ženama sa mentalnim invaliditetom, zagovaraju njihova prava i čine ih vidljivijim u javnom diskursu, kao i obezbediti saradnju sa institucijama poput policije, kako bi se adekvatno reagovalo po prijavama nasilja.
"Pored toga što nasilje ne sme da bude tabu tema, mislim da danas posle svih stvari koje smo uradili, posle svih zakona, ne smemo da dozvolimo da neka žena kaže: ’Da sam znala šta će mi se desiti, šta ću sve proći kroz sistem - ne bih nikad prijavila", rekla je Ivana Zelić Nikolić, koordinatorka SOS službe Iz kruga - Vojvodina.
Na drugoj panel-diskusiji govorilo se o unapređivanju institucionalnog okvira za ravnopravnost žena sa invaliditetom. Učesnici su podsetili na to da ratifikacijom međunarodnih konvencija i drugih akata, oni postaju sastavni deo domaćeg zakonodavstva, pa se norme o ljudskim i manjinskim pravima moraju neposredno primenjivati u skladu sa standardima koje su donela međunarodna tela. Učesnici su istakli da je pisanje i podnošenje alternativnih izveštaja od strane OCD međunarodnim telima veoma važno i da ih kad god je moguće, treba pisati u koalicijama.
Treća panel-diskusija bila je posvećena medijskom izveštavanju o osobama sa invaliditetom, a jedna od učesnica bila je i novinarka Radija 021 koja je autorka emisije o prevenciji nasilja nad osobama sa invaliditetom "Preseci krug" Suzana Stojićević.
Iako ima izvesnih pomaka, mediji i dalje često eksploatišu životne priče osoba sa invaliditetom predstavljajući ih kao nekog koga bi trebalo ili sažaljevati ili veličati kao heroje. Informisanje svih osoba kao i žena sa mentalnim invaliditetom mora biti jasno i prilagođeno.
"Senzacionalističkim izveštavanjem, otkrivanjem identiteta žrtve, prebacivanjem odgovornosti na žrtvu, plasiramo to u javnost i na neki način dugoročno formiramo ili održavamo neke predrasude prema ženama i pogubne stavove prema ženama. Neverovanje ženama je u osnovi patrijarhalne kulture i mi svakodnevno vidimo u medijima da postoji znatna doza sumnje u iskaze žena koje su pretrpele nasilje. Osnovno je verovati žrtvi. Moramo biti svesni posledica koje ima naše izveštavanje", rekla je Marjana Stevanović, novinarka lista Danas.
Na kraju konferencije obratile su se samozastupnice i govorile o svom iskustvu učestvovanja na ovom projektu i tome šta za njih znači reč "ravnopravnost": "Da budem obaveštena, da znam šta se dešava u okolini, pošto ne znam mnogo - nas uopšte ne obaveštavaju mnogo, ne razgovaraju sa nama", rekla je Anica Klepo.
Samozastupnica Marina Marinković govorila je i o saradnji sa projektim timom.
"Osnažile su me u mnogo čemu, ono što sam prećutkivala, sada mogu slobodno da kažem. Za mene je danas reč ravnopravnost način mnogo boljeg življenja i informisanja i mogućnosti da se napreduje bolje u smislu podrške koja je potrebna i nama koji smo bili u ustanovi i svima koji žive oko nas", navela je ona.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 2
SD
Sd
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar