Đelić: Restitucija će biti sprovedena pravično

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je danas da će Srbija postupak vraćanja oduzete imovine i obeštećenja građana sprovesti tako da bude uspešan i pravičan, što je moguće samo ako je usklađen sa drugim svojinskim pravima i sa realno raspoloživim imovinskim i finansijskim sredstvima Srbije.

Đelić je za okruglim stolom "Restitucija - prilog javnoj raspravi o zakonu" u organizaciji Novinske agencije Tanjug, podsetio da je vladin Odbor za privredu i finansije utvrdio Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju i da će on biti na javnoj raspravi do 2. septembra.

Potpredsednik vlade ukazao je da je za vraćanje oduzete imovine predviđeno oko dve milijarde evra plus imovina koja će biti vraćena u naturi, što po gabaritu prevazilazi ono što je urađeno procesom privatizacije od 2001. godine do danas.

Prema njegovim rečima, osnovni princip predviđen Nacrtom zakona jeste ispravljanje istorijske nepravde prema ljudima kojima je imovina oduzeta, odnosno poštovanje prava svojine, zatim tako da se ne čine nove nepravde, kao i da to bude realno sprovodivo, odnosno da postoje realna finansijska sredstva kojima će se u razumnom roku izvršiti obeštećenje.

Đelić je istakao da će u svim slučajevima gde je to moguće, oduzeta imovina biti vraćena u naturi, osim u slučajevima kada bi se time narušavalo stečeno legalno pravo drugih ili ako ta imovina nije neizostavna za funkcionisanje države. On je ukazao da je, u slučaju da vraćanje u naturi nije moguće, predviđeno obeštećenje u formi obveznica od 2015. godine sa rokom isplate do 20 godina, a, prema njegovim rečima, moguće je da će posle javne rasprave taj rok donekle biti skraćen.

Bivšim vlasnicima imovine pre toga biće isplaćena akontacija od 10 odsto procenjene vrednosti imovine do 10.000 evra po korisniku, a za korisnike socijalne pomoći akontacija će biti do 50 odsto procenjene vrednosti imovine, takođe, do 10.000 evra, dodao je Đelić.

On je napomenuo da je u mnogim zemljama u procesu restitucije bila predviđena maksimalna svota koju je moguće isplatiti korisniku po osnovu obeštećenja, pa je recimo, u Hrvatskoj to bilo pola miliona evra, ali u Srbiji za sada to nije određeno.

Đelić je naveo i da proces realne supstitucije u vraćanju oduzete imovine, odnosno u slučaju da nekome ne može da se vrati oduzeta kuća da mu se vrati neka druga, a ne obveznice, nije dao rezultate u drugim zemljama već je doveo do dugih procesa pravne neizvesnosti i problema.

Govoreći o vraćanju građevinskog zemljišta, on je podsetio na princip nezadiranja u legalno stečena prava i naveo da je u Nacrtu zakona predviđena odredba da investitori koji su ušli u dugoročni zakup zemljišta imaju pravo da ga privedu nameni, ali će Direkcija za restituciju moći da po službenoj dužnosti raskida te ugovore svuda gde se utvrdi da se oni ne poštuju.