"U prilog ovome govori i uspešno učešće Direktorata i drugih institucija Srbije na međunarodnoj vežbi Convex-3, u oktobru ove godine, tokom koje je simuliran akcident na nuklearnoj elektrani u UAE. Rezultati ove vežbe pokazali su da naša država raspolaže adekvatnim merama za odgovor u slučaju jednog ovakvog događaja bilo gde u svetu", istakao je Velinov, saopštio je Direktorat.
On je naveo da Direktorat, kroz saradnju sa Evropskom komisijom i Međunarodnom agencijom za atomsku energiju, radi na povećanju spremnosti za delovanje u slučaju vanrednih događaja, kao i na povećanju kapaciteta za ranu najavu radijacionog ili nuklearnog akcidenta.
Viši stručnjak za nuklearnu energiju i energetsku politiku pri Svetskom informativnom servisu za energiju (WISE) i Greenpeace Holandija, a suosnivač je i potpredsednik Nuclear Transparency Watch, Jan Haverkamp, smatra da je "nuklearna energija industrija u opadanju".
"Trenutno u EU postoji 105 nuklearnih reaktora, a 114 van Evrope, od kojih će 57 verovatno biti zatvoreno u nadolazećim decenijama. Trenutno se četiri reaktora u EU i tri van Evrope nalaze u fazi izgradnje", precizirao je on na prvom panelu u okviru konferencije "Nuklearna energija - danas i sutra".
Prema njegovim rečima, to znači da će se u narednih 10 godina evropska mreža nuklearnih elektrana smanjiti za više od 25 odsto u odnosu na trenutni broj.
"Moja procena je da će nekih pet reaktora i dalje biti operativno 2050. godine. To znači da je ova grana privrede u ozbiljnim problemima", kazao je Haverkamp.
On je dodao i to da se budućnost Srbije zasniva na većoj energetskoj efikasnosti u ogromnom obnovljivom potencijalu i prelasku na održive industrijske prakse u oblasti poljoprivrede i mobilnosti, a ne u nuklearnoj energiji.
Viši menadžer za komunikacije pri Svetskoj nuklearnoj Asocijaciji (WNA) Džonatan Kob pojasnio je da je njegova vizija budućnosti "ona u kojoj se nadograđujemo na već potvrđene mogućnosti nuklearne energije kao ključne tehnologije i jednog primera iz širokog spektra čistih niskougljeničnih tehnologija, ne samo za potrebe proizvodnje električne enrgije, već i u cilju ostvarivanja nulte neto emisije u velikom broju ljudskih aktivnosti".
Istakao je da ukupno, 395 GW iz nuklearnih kapaciteta obezbeđuje više od 2.500 TWh struje na godišnjem nivou, čime se ispunjava više od 10 odsto svetskih potreba za električnom energijom.
Prema njegovim rečima, još jedna korist nuklearne energije, u poređenju sa drugim niskougljeničnim opcijama, jeste ta što se njome obezbeđuje pouzdanija proizvodnja električne energije, nego u slučaju drugih niskougljeničnih opcija.
"Iako aktivni reaktori imaju značajnu ulogu, biće potrebni i novi kako bi se zamenila fosilna goriva i ispunile rastuće potrebe za električnom energijom. Prema tome, kako bi se ovim efikasno doprinelo rešavanju problema klimatskih promena, stopa izgradnje mora da se poveća u budućnosti", istakao je Kob.
Analitičar nuklearne energije pri Organizaciji za saradnju i razvoj - Agencija za nuklearnu energiju Majkl Bertelmi, naveo je da postoji sve veći prostor za nuklearnu energiju da doprinese ciljevima Pariskog sporazuma.
"Кljučna poruka o postojećim nuklearnim kapacitetima na osnovu naše saradnje sa Međunarodnom agencijom za energetiku jeste da je ovo daleko najkonkuretnije niskougljenično rešenje koje zemlje imaju na raspolaganju kada upravljaju postojećim nuklearnim kapacitetima", kazao je on.
Dodao je i to da će se nuklearna energija utrostručiti do 2050. godine i da će se time izbeći više od 87 gigatona kumulativnih emisija u periodu do 2050. godine, što je, kako je dodao, veliki doprinos nuklearne energije do 2050.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 6
Jovan
Zebra
Jataganac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar