Ovaj iznos našao se, međutim, na računima svega 46 korisnika, od ukupno 1.669.723 penzionera. Najviše njih, čak 64,7 odsto, prima starosnu penziju, a ona u proseku iznosi 31.583 dinara, piše
Euronews Srbija.
Porodičnu, u prosečnom iznosu od oko 23.660 dinara, prima 20 odsto ili svaki peti penzioner, dok 15,3 odsto čine invalidski penzioneri kojima na račune leže oko 27.452 dinara, pokazuju podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Najbrojniji su penzioneri koji primaju između 15.000 i 20.000 dinara i ima ih 295.701, a čine 17, 7 odsto od ukupnog broja. Više od 100.000 dinara prima samo 7.929 najstarijih građana Srbije, odnosno 0,5 odsto seniora.
"Od ukupnog broja penzionera njih 107.159 odnosno tek svaki 15. prima penziju nešto veću od 60.000 dinara, dok čak 95,11 odsto prima penziju manju od prosečne plate za avgust koja je iznosila 64.639 dinara. Najviše penzionera, 396.440, živi u Beogradu i prosečno primaju 38.181 dinara, dok je najveća penzija u beogradskim opštinama na Savskom vencu i iznosi 47.201 dinara", pokazuju podaci PIO fonda.
U svim ostalim gradovima prosečne penzije su daleko niže i osim u Novom Sadu, gde su 35.048, Vrbasu 31.114, u Pančevu 31.932 i 30.280 u Subotici, uglavnom ne prelaze iznos od 30.000 dinara.
Najniže penzije u Malom Crniću
Najmanja primanja imaju penzioneri koji žive u Malom Crniću gde je prosek na čeku 14.657 dinara. Među najstarijim građanima koji imaju najniže penzije su i stanovnici Žabara kojima na račune leže u proseku 15.017 dinara, Osečine sa 16.174, kao i Bogatića, Vladimiraca i Koceljeve sa prosekom od oko 17.000 dinara.
Fiskalni savet u svojoj oceni Fiskalne strategije za 2022. godinu navodi da su penzije najosetljiviji deo javnih finansija i da bi svaka eventualna promena morala da usledi tek nakon opsežnih i pažljivih analiza.
"Penzijski sistem napokon je doveden u red u 2019. i od 2020. počela je da se primenjuje ekonomski objektivna "švajcarska formula" za njihovo povećanje. Formula je rezultirala povećanjem penzija od 5,4 odsto u 2020. i od 5,9 odsto u ovoj godini. Strategijom je korektno projektovano da će u narednim godinama, nakon završetka krize, povećanje penzija iznositi između 5,5 i 6 odsto godišnje, odnosno da će biti malo niže od prognoziranog rasta nominalnog BDP", navode u Fiskalnom savetu.
Oni napominju da će zbog toga učešće penzija u BDP nakon privremenog povećanja u 2020. i 2021. ponovo početi da se postepeno spušta ka nivou od oko 10 odsto.
"Važno je i što je Vlada potvrdila da u narednom trogodišnjem periodu ne planira promenu sadašnjeg načina indeksacije penzija. Održiv penzijski sistem je jedan od najvažnijih stubova na kojima počivaju javne finansije, a u javnosti su se već mogle čuti najave izmena 'švajcarske formule' u cilju većeg povećanja penzija", navode u Fiskalnom savetu.
Oni upozoravaju da štetnost povećanja penzija iznad ekonomski objektivnih parametara najbolje ilustruje primer iz 2008. godine kada, kako ističu, prekomerno povećanje dugoročnu korist nije donelo ni penzionerima, jer su njihove penzije duži niz godina nakon 2008. bile povećavane sporije od troškova života, a od kraja 2014. do novembra 2018. bile su čak i privremeno smanjene.
Ovo nezavisno telo dalo je i prognozu da će broj penzionera u 2022. najverovatnije biti za oko tri odsto manji nego u 2019. i da će za toliko biti smanjeni i državni izdaci za penzije. Prema podacima PIO fonda, od janura do kraja septembra broj penzionera u Srbiji se smanjio za 14. 528.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 11
tarabic
Кели
Та прича је . Не у овом систему, где велика већина приватника уплаћује минималац из више разлога. У последње време се то мало мења због неких коректних већих приватних компанија. Јавни сектор је тај који уплаћује више. Питам се где су били запослени пензионери који данас примају пензију преко 100 хиљада. У јаким државним фирмама и институцијама, рекло би се. А не зато што су само решили да себи уплаћују у пензиони фонд више.
gargamel
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar