Veronauka među đacima popularnija od građanskog vaspitanja - pravo na izbor ugroženo?
To što su verska nastava i građansko vaspitanje sada obavezni izborni programi, a ne predmeti, ništa nije promenilo u praksi.
Foto: 021.rs
Promena statusa verske nastave i građanskog vaspitanja u izborne programe, a ne predmete, nije ugrozilo položaj ovih neizostavnih činilaca obrazovanja od nivoa đačkog rasporeda do preduniverzitetskog sistema, po mišljenju nastavnika građanskog vaspitanja.
U krovnom udruženju nastavnika građanskog vaspitanja ističu da njima nije toliko bitno da se u nazivu nađe predmet umesto programa, a kao najvažnije ističu da zakonom, kao što i jeste, ostane propisana obaveza izbora i pohađanja verske nastave i građanskog vaspitanja.
"Naziv je promenjen, a status uopšte nije. Mi spadamo u obavezne izborne programe. Promena u nazivu stigla je sa reformom, ali građansko vaspitanje i verska nastava su jedina dva obavezna izborna programa koji se neizostavno biraju u svakoj školi, bez obzira na ponudu ostalih programa koji mogu i ne moraju biti izabrani. Došlo je do izmene terminoloških odrednica koje nisu suštinski važne zakonske odredbe. Time se u praksi ništa nije promenilo", razjašnjava za Politiku predsednica Nacionalne asocijacije nastavnika građanskog vaspitanja i saradnika NAGVIS Melita Ranđelović.
Ona potvrđuje da se građansko vaspitanje, a to važi i za veronauku, mogu nazvati bilo kako, ali da to u praksi ne bi značilo baš ništa ako je zakonom propisana obaveza izbora i pohađanja nastave veronauke i građanskog vaspitanja. Po važećim prosvetnim propisima ne može da se dogodi da osnovac ili srednjoškolac u Srbiji ne pohađa nijedan od ta dva predmeta.
"U praksi često imamo odeljenja koja idu samo na versku nastavu. Poslednje istraživanje, čiji su rezultati nedavno objavljeni, pokazuje da nešto više od 30 odsto ukupnog broja učenika osnovnih i srednjih škola u Srbiji ide na građansko vaspitanje, a ostali, dakle većina ide na versku nastavu. Najmanji broj učenika koji se opredeljuju za građansko vaspitanje su oni od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, svega 20 odsto populacije, u starijim razredima osnovne i u srednjoj školi taj procenat se duplira", ukazuje Melita Ranđelović.
Jedan od predloga koje su poglavari svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica uputili državnom i prosvetnom vrhu je da se, po ugledu na Uredbu iz 2001. godine, nastava organizuje na nivou odeljenja, ne grupa, bez obzira na broj prijavljenih učenika, kao i da se časovi verske nastave i građanskog vaspitanja održavaju istovremeno.
Kako bi dobili normativ, kažu iz udruženja, moraju da spajaju đake u jednu grupu, s obzirom na to da sada više nije moguće da bude više grupa nego što ima odeljenja.
"Ovaj predlog ide u smeru da tamo gde ima manje učenika za versku nastavu u jednom odeljenju, to ostane posebna grupa, da veroučitelj može da radi na jednom času i sa pet učenika, da se ne pripajaju vršnjacima iz još nekog odeljenja istog razreda, da veroučitelji dobiju više časova, a da učenika ne bude ukupno, na primer, 25 na jednom času iz svih odeljenja jednog razreda, kako je sada u skladu sa propisanim normativima", poručuje predsednica udruženja koje okuplja nastavnike građanskog vaspitanja, koja dodaje i da je zbog toga nekolicina predavača verske nastave kao i građanskog vaspitanja izgubila poslove.
Da li je pravo izbora kod đaka ugroženo?
Računajući da povećanje fonda časova ipak nije glavni cilj, već da je prevashodno namera da se osiguraju dostupnost izbora i zaštita prava dece iz manjinskih verskih zajednica, nameće se pitanje da li je pravo dece da izaberu i pohađaju versku nastavu tradicionalnih crkava i verskih zajednica ugroženo važećim Stručnim uputstvom o formiranju odeljenja i načinu finansiranja za školsku 2021/22. godinu, piše Politika.
Može da se dogodi da u jednoj generaciji neke škole bude svega dvoje ili šestoro đaka i to iz različitih odeljenja istog razreda, koji su se opredelili za nastavu jedne od manjinskih verskih zajednica.
Uputstvo kojeg se škole pridržavaju, ipak, ne obavezuje da se u ovakvim situacijama đacima onemogući da pohađaju željeni izborni program, samo zato što ih nema dovoljno da se formira grupa sa propisanim brojem učenika. Ostavljena je mogućnost da škole sa više instance iz školske uprave ili ministarstva traže i dobiju saglasnost da oforme grupu sa manje od 15 đaka.
"To nije problem, neke škole to i rade. Manji broj učenika koji se opredeli za versku nastavu neke manjinske verske zajednice ima te časove, uglavnom u terminu kad i đaci većinske pravoslavne veroispovesti. Tu nije sporna ni motivacija veroučitelja koji u nekim sredinama već dolaze u školu i zbog veoma malog broja đaka", potvrđuje Ranđelović.
U situacijama kada su se sva deca opredelila za veronauku, u tom odeljenju nema časova građanskog vaspitanja, i obrnuto. Neretko u školskoj praksi nema dovoljno školaraca u generaciji za dve grupe od po 15 učenika, pa se uglavnom formira jedna grupa vršnjaka na nivou razreda koja zajedno pohađa jedan čas građanske ili verske nastave nedeljno, što je u skladu sa pravilima. Međutim, zbog različitih rasporeda časova, u različitim odeljenjima istog razreda čas obaveznih izbornih programa biva i pretčas, ili sedmi čas i događa se da đaci zbog tog predavanja pre ili posle svojih časova dolaze u drugu smenu.
Da li đacima treba oduzeti pravo da se predomisle?
Nastavnici građanskog vaspitanja smatraju da tek nakon predstavljanja dva obavezna izborna programa đaci treba da odaberu.
"Oduvek je bila preporuka da se verska nastava i građansko vaspitanje predstave učenicima. To se u nekim školama, naročito osnovnim, veoma lepo radi. Uglavnom nastavnici koji predaju u drugom ciklusu, dakle od petog razreda, to organizuju sa četvrtacima, jer su vrlo motivisani da im đaci dođu. Ima sjajnih primera. Preporuka da se promoviše. Ova nastava nikada nije ukinuta, ali je istina da se promocije ne rade u svim školama", ukazuje predsednica NAGVIS-a.
Što se tiče izjašnjavanja na početku svakog obrazovnog ciklusa, ono već jeste kao što se predlaže da bude. Takođe, po zakonu, u toku jednog obrazovnog ciklusa iskazano opredeljenje đaci mogu da promene jedanput, a nije uvek bilo tako.
"Od uvođenja dva obavezna izborna predmeta 2001. godine bilo je pravilo da učenici biraju na početku i da nema menjanja odluke. Pre desetak godina, zbog pritiska roditelja, uvedeno je da se izbor može promeniti svake godine, a u praksi se pokazalo da baš i nisu mnogo menjali. Ako bi se prihvatio pomenuti predlog, jedino što bi se promenilo jeste to što bi đacima bila uskraćena mogućnost da se u toku jednog obrazovnog ciklusa predomisle", zaključuje Ranđelović za Politiku.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Pritvor za troje odgovornih u staračkom domu u Barajevu
22.01.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana za troje odgovornih u staračkom domu u Barajevu koji su osumnjičeni za nepoštovanje propisa usled čega je izbio požar.
Sindikat kulture u četvrtak obustavlja rad na jedan sat, a u petak potpuno
22.01.2025.•
0
Republički odbor Samostalnog sindikata kulture doneo je odluku da u četvrtak obustavi rad na jedan sat, a u petak, 24. januara, da sprovede totalnu obustavu rada.
Pretio zaposlenima u beogradskoj školi
22.01.2025.•
0
U hol OŠ "Branko Ćopić" na Vidikovcu u popodnevnim satima ušao je muškarac koji se predstavio kao roditelj, preteći zaposlenima, nakon čega je došla policijska patrola i odvezla ga.
Požar u Barajevu izazvala cigareta ili upaljač, troje osumnjičeno za nepoštovanje propisa
22.01.2025.•
0
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da je do požara u Domu "Ivanović" u opštini Barajevo došlo zbog žara cigarete ili otvorenog plamena upaljača.
Tabloidi morali da obrišu više od 100 tekstova: Zbog laži, širenja mržnje i targetiranja studenata
22.01.2025.•
4
Tokom studentskih blokada, prorežimski tabloidi su morali da uklone više od 100 tekstova u kojima su iznosili informacije bez dokaza ili širili govor mržnje prema učesnicima blokada i protesta.
Policija u Beogradu celu noć ispitivala strance, predstavnike NVO, ujutro su deportovani
22.01.2025.•
12
Pet hrvatskih državljanki, predstavnica nevladinih organizacija koje su učestvovali na radionicama Erste Štiftunga u Beogradu, provele su dobar deo noći u beogradskoj policiji.
VIDEO: Čovek iskočio kroz prozor stana i motkom nasrnuo na učenike
22.01.2025.•
8
Učenici Grafičko-medijske škole u Beogradu objavili su snimak na kom se vidi kako je na njih nasrnuo čovek sa drvenom motkom u rukama.
AFP o "generalnom štrajku": Najveći pokret nezadovoljstva koji je Srbija videla poslednjih godina
22.01.2025.•
1
Agencija Frans pres danas je prenela vest o pozivu studenata, koji nedeljama protestuju u Srbiji zbog korupcije, na generalni štrajk u petak.
.jpg "Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra")
Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra
22.01.2025.•
3
Tragedija u domu za stare u Barajevu upućuje na neadekvatno institucionalno postupanje i propuste, kažu iz Inicijative za unapređenje stanja u sistemu socijalne zaštite.
Mreža organizacija za decu Srbije: Pretnje prosvetnim radnicima povećavaju tenzije u društvu
22.01.2025.•
0
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) ocenila je danas da "pretnje primenom represivnih mera protiv nastavnika i učenika zbog obustave nastave, ne doprinose ostvarivanju prava na obrazovanje".
.jpg "Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji")
Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji
22.01.2025.•
18
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas kako su joj sindikati u Elektroprivredi Srbije (EPS) potvrdili da nema govora o štrajku zaposlenih u EPS.
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
6
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
65
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
28
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
40
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
40
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
24
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
9
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
48
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
Komentari 27
Miloš iz Zemuna
piskaralo
ajde vi u svoju pećinu pa neka tamo uče dogmatski i o svom trošku!!!
Zec
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar