U članku naslovljenom "U Srbiji vetar pobune protiv rudnika litijuma", AFP piše da su se ekolozi digli na noge protiv onoga što vide kao najavu ekološke katastrofe u toj pastoralnoj oblasti na zapadu Srbije.
Pored toga, budućnost rezervi metala korišćenog u elketričnim vozilima, konkretizuje protivljenje vladi koja se optužuje da je sve autokratskija i da želi da izvuče korist od težnji Evrope ka zelenijoj budućnosti, navodi Frans pres.
U igri su potencijalno milijarde evra, a anglo-australijski gigant Rio Tinto koji vodi projekat navodi da može da podigne BDP zemlje za jedan procentni poen i otvori hiljade radnih mesta.
Za nekoliko godina ta siromašna oblast blizu Bosne mogla bi da postane važan deo ekološke tranzicije Evrope ka tehnologijama sa manjim emisijama ugljenika. Litijum ulazi u sastav baterija za električna vozila i elektronske uređaje.
Proizvođači automobila iz celog sveta su u trci za proizvodnju električnih vozila i tražnja za takozvanim belim zlatom, kako se očekuje, jako će skočiti. Samo Evropska unija procenjuje da će njene potrebe za litijumom biti uvećane 18 puta 2030. godine.
Međutim, ekolozi kao i stanovnici tog kraja optužuju Rio Tinto i srpskog predsednika Aleksandra Vučića da deluje u najvećoj tajnosti i da odbija da objavi izveštaje o uticaju budućeg rudnika na okolinu.
Lokalno stanovništvo strahuje da će ta oblast biti uništena vađenjem rude. Jedan od stanovnika sela Gornje Nedeljice rekao je da će sve oko njih biti uništeno ako projekat Jadar prođe. On je dodao da Rio Tinto uništava sve na mestima gde radi.
Protivljenje projektu takođe je podstaknuto velikim podozrenjem prema vladi. Hiljade demonstranata blokiralo je glavne ulice poslednjih nedelja.
Krajem novembra nasilni napadi maskiranih ljudi na demonstrante u Šapcu izazvale su bes, a na internetu se optužuje vlast da koristi siledžije da ućutkuje one koji se bune.
Imajući u vidu parlamentarne izbore iduće godine, Aleksandar Vučić je pokušao da smiri duhove obećavajući da će izmeniti ili povući zakone za koje demonstranti kažu da podržavaju taj projekat, ističući da ništa nije rešeno. Rekao je da će ove nedelje sesti i pogledati da li zemlja uopšte želi taj rudnik ili ne.
Prema Rio Tintu nalazište ima kapacitet da proizvede dovoljno litijuma za više od milion električnih vozila godišnje. Region takođe ima velike rezerve bora koji služi za proizvodnju solarnih panela i vetroelektrana.
Ekolozi kažu da bi rudnik zagadio mnogo veću oblast od obala Jadra, pritoke reke Drine i važnog izvora za poljoprivredu u Srbiji kao i u susednoj Bosni.
Rio Tinto koji istražuje tu oblast od 2004. odgovara na ta strahovanja obećavajući da će slediti najviše ekološke standarde, prema saopštenju objavljenom na njegovom sajtu.
Ali, stanovnici nisu ohrabreni istorijom te kompanije koja je 2020. dinamitom razorila lokalitet star 46.000 godina, koji je domorodačka zajednica Australije smatrala svetim.
Protivnici takođe ukazuju na pasivnost srpske vlade po pitanju industrijske regulative u vreme kad Beograd nastoji da privuče kineske investicije.
Plakati sa rečima "Ne rudniku, da životu" mogu se pročitati u mestu Gornje Nedeljice gde je Rio Tinto kupio zemlju nudeći velike sume vlasnicima za parcele koje ne bi mnogo vredele negde drugde.
Predviđa se početak radova 2022, ali grupa čeka konačno zeleno svetlo od Beograda. Kompanija obećava 2.000 radnih mesta u fazi izgradnje i još 1.000 za vreme operacionalne faze.
Za meštane među kojima je Marijana Petković rizik je da se životna okolina i zdravlje žrtvuju zbog zelene budućnosti bogatijih evropskih suseda, piše Frans pres.
"Srbija treba da bude svesna da mi nismo ničiji rudni otpad, ni Evrope ni sveta", rekla je ona.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 1
ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar