Iz Ministarstva građevinarstva sada najavljuju izgradnju oko 6.000 kilometara kanalizacije, a koliko je ovaj projekat ambiciozan najbolje pokazuje podatak da je ukupna dužina do sada izgrađene oko 16.850 kilometara.
Na kanalizacionu mrežu je u Srbiji do sada priključeno manje od 63 odsto domaćinstava. Najveći procenat priključenih na kanalizaciju je u Beogradu 89,1 odsto, a najmanji u regionu Južne i Istočne Srbije, gde je tek svako drugo domaćinstvo na mreži, piše Euronews Srbija.
Godišnje privreda i domaćinstva ispuste oko 1.145 miliona kubnih metara otpadnih voda, a svega 7,1 odsto te količine se prečisti. U zemljama regiona, prema podacima za 2018. godinu, Mađarska je, sa 80,4 odsto stanovništva priključenog na sistem za prečišćavanje otpadnih voda sa najmanje sekundarnim tretmanom, ubedljivo na prvom mestu, za njom slede Slovenija sa 68,9 odsto i Bugarska sa 63,7 odsto, Hrvatska sa 36,9 procenata, dok je u Srbija to svega 12,9 odsto.
Ukupna vrednost izgradnje komunalne infrastrukture je 2.801.052.242 evra, dok će izgradnje infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada koštati 264.741.000 evra. Ovaj projekat od javnog značaja finansira Republika Srbija, a izvođač radova je China Road and Bridge Corporation Company Ltd. Paralelno sa ovim projektom u toku je izgradnja postrojenja za prečišćavanje komunalanih otpadnih voda sa rekonstrukcijom i izgradnjom kolektorske i kanalizacione mreže u još devet gradova i opština, koja se finansira iz kredita nemačke razvojne banke KFW, a čija je vrednost oko 150 miliona evra, prenosi Euronews Srbija.
U resornom ministarstvu napominju da će u narednom periodu prioritet biti očuvanje vode za piće koja će biti glavni resurs u godinama pred nama, kao i sprečavanje zagađenja reka koje je sada dostiglo kritičan nivo, a samim tim i priobalnog pojasa i živog sveta u njima i da je zbog toga efekat ovog projekta ogroman i teško merljiv. Srbija će ujedno, kako navode, ispuniti i jednu od najbitnijih obaveza prema EU u postupku priključenja.
Tomislav Momirović, ministar građevinarstva i infrastrukture napominje da situacija nije sjajna, ali da se "stvari ne mogu gurati pod tepih, kao što se radilo prethodnih 60 godina. Napominje da je cilj da 80 odsto lokalnih samouprava u narednih pet godina dobije sređenu kanalizacionu infrastrukturu i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu Dragan Povrenović smatra da bi izgradnja kanalizacione mreže trebalo da bude prioritet, ali napominje da ona sama po sebi nije dovoljna, već da je neophodno uporedo graditi i sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, ali i pripremati kadar koji će se baviti tim poslom i održavati sistem.
"Osnovni problem je što kod nas još nije završeno kanalisanje otpadnih voda, tako da gotovo polovinu još nismo ni odveli iz naselja, dok smo po pitanju prečišćavanja, katastrofalni, jer je to svega nekoliko procenata. Kada se država, kao što je to sada slučaj, zaduži da bi nešto napravila, onda bi to trebalo da se uradi ozbiljno i profesionalno. Nije dovoljno samo da uložimo novac i izgradimo nešto, već moramo razmišljati i o tome ko će upravljati tim sistemima i ko će ih održavati", objašnjava Povrenović.
Profesor kaže da se situacija može popraviti, ali da moramo da spoznamo da mi moramo to da platimo, kroz kredit ili kroz cenu vode. Njegova računica pokazuje da bi Srbija mogla godišnje da izgradi 25 postrojenja za prečišćavanje kada bi cenu kubika podigla za pola evra.
"Kroz sistem prođe i naplati se 400 miliona kubika vode. Jedno postrojenje košta oko osam miliona evra i za deset godina bismo mogli da izgradimo 250 takvih prostrojenja i da rešimo problem", smatra profesor Povrenović.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 18
Gnjurac
Zivorad
smrdijestina
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar