Kako se dogodilo da termoelektrana stane zbog lošeg uglja: Ceo sistem ozbiljno škripi

Autor: Euronews Srbija

Info

18.12.2021.

19:35

Javnost je ostala zatečena izjavom v.d. direktora EPS-a Milorada Grčića da je rad TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu blokirao ugalj lošeg kvalitata, zbog čega je više hiljada ljudi ostalo bez struje.

Kako se dogodilo da termoelektrana stane zbog lošeg uglja: Ceo sistem ozbiljno škripi

Foto: Pixabay (ilustracija)

To su kasnije u izjavama potvrdili i ministarka energetike Zorana Mihajlović i predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković. Oni su objasnili da se tako "namestilo" da iz Kolubare stižu kompozicije sa najgorim mogućim ugljem, čija je upotreba u TENT izbacila iz stroja 30 odsto energetskog kapaciteta.

Pitanje koje se nameće je kako može da se dogodi da se ovakva neodgovarajuća sirovina doprema u najznačajniju termoelektranu i ko je odgovoran što je u pogon stigla loša mešavina. Kako piše Euronews Srbija, stručnjaci za energetiku smatraju da ova situacija zahteva ozbiljnu analizu i napominju da postoje objektivne okolnosti, kao što je loš kvalitet uglja, starost kapaciteta i vremenske prilike, ali ističu da iza svega stoji "loše upravljanje elektroprivredom".

Iz JP "Elektroprivreda Srbije" navode da je utvrđeno da je do problema došlo na više nivoa, da je u "Kolubari" u vagone utovaren ugalj lošijeg kvaliteta koji se tokom transporta natopio vlažnim snegom i zamrznuo i ističu da takav ugalj nije smeo da bude upotrebljen u blokovima termoelektrana. Navode da su ove greške dovele do zastoja u radu blokova i grejanja Obrenovca.

Kakav je kvalitet uglja iz Kolubare?

Profesor na Katedri za mehanizaciju rudnika Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Ignjatović za Euronews Srbija kaže da je kvalitet uglja iz RB Kolubara na površinskom kopu koji daje najveću proizvodnju trenutno relativno nizak. On napominje da je kvalitet isporučenog lignita 2010. godine bio 8.034 KJ/KG, a da je sa godinama opao i da je lane njegova prosečna vrednost bila 6.911 KJ /KG. Inače, potreban kvalitet je iznad 6.500 KJ/KG, dok se sve ispod računa kao neadekvatan, a takav ugalj činio je oko 38 odsto količine koja je iskopana tokom 2020. godine.

"Veoma je teško povući granicu između onog uglja koji definitivno treba baciti, na primer ispod 5.000 kJ/kg i mogućnosti da se iskoristi sa mešanjem sa partijama uglja boljeg kvaliteta. Ovo je posebno izraženo kada su vremenski uslovi kao prethodnih dana. Tada se traže najveće količine uglja i ponekad se zaboravi na potrebu selektivnog rada i odbacivanja uglja slabog kvaliteta", ukazuje Ignjatović.

Profesor ističe da se u Kolubari poslednjih godina u zapadnom delu radilo na uvođenju najsavremneijeg sistema za upravljanje kvalitetom, koji je baziran na upravljanju radom svih bagera i deponijom kako bi se mešanjem dobio najbolji rezultat. Problem nastaje, kako navodi, kada se striktno ne vodi računa o mogućnostima izdvajanja jalovih proslojaka, naročito onih koji su glinoviti.

"Rudari često u želji za ostvarivanjem što veće proizvodnje otkopavaju i ugljeve slabijeg kvaliteta vodeći se pre svega pogrešnom logikom da je njihov proizvod tona uglja, a ne toplotna vrednost otkopanog uglja", objašnjava profesor.

Ignjatović napominje da su se i ranije dešavale incidentne situacije, da je dolazilo do povremenih ispadanja blokova, ali da nije bilo većih posledica i da je to sastavni deo proizvodnje električne energije na bazi uglja.

"Ugalj koji se isporučuje termoelektranama iz Kolubare je, ako se pogleda prosek, u principu u zadovoljavajućim granicama. Dnevno se otpremi i do 60 vozova, pa pojedini mogu stvoriti problem, kada kvalitet može u pojedinačnom vozu biti i ispod 4.000 kJ/kg i ako se taj voz direktno uputi u kotlove može izazvati probleme. Oni se rešavaju dodavanjem mazuta. Nisam siguran da li je problem nastao direktno dovozom sa kopa ili je uzet ugalj sa deponije, a moguće je da je došao loš ugalj sa kopa, pa naknadno uzet i loš sa deponije", kaže profesor.

On napominje da problem na kopu stvaraju proslojci jalovine u uglju koji su relativno male debljine i koje je teško odvojiti, pa se prilikom transporta trakama i u vagonima u vozovima, koji je ukupno dug oko 40 kilometara, dodatno natopi kišom i snegom i u tom slučaju glina postaje izuzetno lepljiva i stvara "zaglave" u bunkerima i drobilicama.

Problem je, kako kaže, što se kasni sa otvaranjem zamenskog Polja E gde je kvalitet uglja iznad 8.500 kilodžula po kilogramu. Ignjatović smatra da će završetkom investicione izgradnje Polja E i uvođenjem sistema upravljanja kvalitetom uglja, odnosno mešanjem uglja sa ovog kopa sa drugim kopovima, biti rešen problem i da će biti obezbeđeno sigurno snabdevanje za više od 30 godina.

Ceo naš termoenergetski sistem ozbiljno škripi

Predsednik Saveza energetičara, Nikola Rajaković smatra da nije moglo tek tako da dođe do ove situacije i kaže da je neophodno sprovesti ozbiljnu analizu i utvrditi kako se to desilo. Na pitanje da li bi u ovoj vanrednoj situaciji, kada smo imali sneg i komplikovano dopremanje novih količina i uglja i mazuta, olakšalo situaciju da je TENT imao nekakve konkretne zalihe kvalitetnijeg uglja, Rajaković za Euronews Srbija kaže da je to bio posao menadžmenta koji bi trebalo da brine o funkcionisanju svega toga.

"Nije ovo prva zima za TENT, radio je i na minus 20 i 22. Dobra priprema pogona za ovakve teže uslove je naravno ključ pouzdanog rada. Nemam uvid u skladišta, ali je iz Grčićeve izjave jasno šta to znači. Treba imati u vidu i da se mazut stalno dodaje tom uglju lošeg kvaiteta i taj ceo naš termoenergetski sistem ozbiljno škripi. Zaista se mora razmišljati, ako se malo dalje pogleda, šta može biti u dubućnosti i šta nas čeka sutra", rekao je Rajaković.

Profesor tvrdi da su remonti rađeni tako da na osnovu rezultata koji su trenutno vidljivi, ne zaslužuju prelaznu ocenu. On podseća i da je Blok u TENT B 1 duboko u zimu ušao sa remontom i ističe da se "vidi na svakom koraku da škripi sa stručnim upravljanjem preduzećem".

"Ugalj iz Kolubare je iz godine u godinu sve lošijeg kvaliteta, ali je važno istaći da mi imamo veoma stare elektroenegretske kapacitete, naši blokovi u Obrenovcu su stari oko 50 godina i ne možete očekivati pouzdanost od takvih blokova, da budu na nivou kada su imali pet ili 10 godina. Nevreme je objektivno stanje, ali ništa ono nije bilo ekstremno. Objektivna okolonost je starost kapaciteta i loš kvalitet uglja, ali struka mora stvarno pogledati šta još stoji iza ovih događaja, a to je jako loše upravljanje elektroprivredom Srbije", smatra Rajaković.

Na pitanje šta bi bilo rešenje dugoročno da nam se ovakve situacije ne ponavljaju, profesor ističe da bi u narednih pet godina bila neophodna ozbiljna promena načina kako se upravlja i ozbiljna priprema pogona termoelektrana, a da je na duži rešenje rok prelazak na obnovljive izvore energije i kompletna promena strategije elektroprivrede Srbije u tom smislu.

Teme

EPS

Komentari 15

Hronološki Najpopularniji

/

19.12.2021 • 09:34

/

idiotski je razmisljati da je to rezultat nestrucnosti.
smerno se to radi vec 30g.

smenjuju ga zbog prisluskivanja inace ne bi bilo nista od ovoga u javnosti.
rezultat ce biti prekidanje snabdevanja uglja za mala domacinstva
kao sto je bilo jesenas

7 6 +1
Grubach

19.12.2021 • 07:48

April

Izadjite na izbore i glasajte protiv ove SNS nemani! Za koga god samo protiv vladajuce koalicije!!!

37 43 -6
Rusofil_IQ0

19.12.2021 • 03:58

Vama i dalje nije jasno, pa ko radi po tim javnim preduzecima itd????????
Pa vi, vase komsije, roditelji itd...... jeste smrdi od glave ali smrdi sve i sa guza

Evo je proklet narod i na vlast je slika istog, krezubo glupog, podlog naroda slika i prilika, koji mrzi uspesan svet a divi se idiotima (belorusi, rusi, kinezi, itd)

29 52 -23

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.