To su rezultati istraživanja Indeksa participacije mladih za 2020. godinu koje je petu godinu zaredom objavio Omladinski hab zemalja Zapadnog Balkana i Turske (WBT).
Istraživanje je pokazalo i da je 54,7 odsto mladih u Srbiji u 2020. godini bilo uključeno u sistem tercijarnog obrazovanja, dok je procenat onih koji su 2020. godine diplomirali na nekoj visokoj školi 17,6 odsto.
Generalni zaključci istraživanja koje je, osim Srbije, uključilo i Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Tursku pokazuju da je učešće mladih u tih pet država u društvenoj, političkoj i društvenoj sferi javnog života značajno niže od proseka Evropske unije.
U društvenoj sferi indeks za Srbiju je 11,1, za Crnu Goru 10,3, za Albaniju i Severnu Makedoniju 9,5, a za Tursku 9,4, dok je indeks EU 81.
U sferi ekonomije indeksi za te zemlje su između 5,1 i 5,5 u odnosu na indeks EU koji je 43,5, a najznačajnija odstupanja su vidljiva u političkoj sferi jer je indeks participacije mladih u EU 43,5 dok je u Srbiji 4,44, u Crnoj Gori 4,32, u Severnoj Makedoniji 3,37, u Albaniji 2,81, a Turskoj 2,77.
Koliko su mladi malo uključeni u politička odlučivanja govori i podatak da nijedan ministar ili ministarka u zemljama WBT nema manje od 30 godina.
Na predstavljanju Indeksa posebno je istaknuta zabrinutost zbog visokog procenta mladih koji pripadaju takozvanoj NEET (not in education, employment or training) kategoriji koji je u zemljama WBT u proseku 24 odsto, i neprestano raste, dok je EU prosek dvostruko manji. To znači da četvrtina mladih u zemljama WBT niti se školuje, niti ima posao niti ima neku neformalnu obuku ili je u procesu prekvalifikacije.
Zajedničko za sve zemlje WBT je da u NEET kategoriji dominiraju mlade žene što, ocenjeno je, jasno ukazuje na rodnu neravnopravnost.
Dodatno zabrinjava i prosečna nezaposlenost mladih koja je u zemljama WBT prosečno 31,4 odsto, dok je prosek u EU 17,1 odsto.
Kao moguća rešenja institucijama zemalja WBT preporučuje se da počnu da prikupljaju podatke o problemima sa kojima se susreću mladi u političkoj, ekonomskoj i društvenoj sferi javnog života jer su trenutno veoma šturi i slabo dostupni.
Preporučuje se i povećanje transparentnosti informisanja mladih i uspostavljanje bolje komunikacije između njih i državnih institucija, i veće učešće mladih na lokalnom, ali i državnom nivou.
Posebno je naglašena potreba da se poveća broj mlađih od 30 godina u državnim parlamentima i hitno donošenje mera koje bi smanjile broj nezaposlenih i mladih bez obrazovanja.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 9
Miloš iz Zemuna
Igor
G pen
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar