Badnjak stari običaj Srba, jelku smo "uvezli" u 19. veku
Badnjak i okićena jelka simbol su božićnih i novogodišnjih praznika, od kojih je prvi stari običaj našeg naroda, dok su kićenje jelke Srbi "uvezli iz inostranstva" u 19. veku.
Foto: Pixabay
Kako za Tanjug kaže direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu, etnološkinja Tijana Čolak-Antić Popović, običaj kićenja jelke su Srbi u potpunosti prihvatili posle Drugog svetskog rata.
Istorija božićne jelke seže sve do simbolične upotrebe zimzelenog drveća u drevnom Egiptu i Rimu, ali je kod Srba tradicija da se unosi badnjak u kuću na Badnje veče.
"Reč je o verovanju da, kada je najkraći dan u godini, treba da se zapali vatra i da ta vatra osvetljava početak Nove godine, odnosno da se njome pomaže Suncu, koje je tada najslabije", kaže Čolak-Antić Popović.
Novi običaji usvajaju se, kako dodaje, nakon što je Srbija razvila kontakte sa Evropom polovinom 19. veka.
"Naši ljudi išli su na školovanje u inostranstvo. Svaka imućnija porodica slala je po jedno dete, i to ono najbistrije. Muškarci su se školovali i često se ženili, pa su strankinje dolazile u Srbiju. Devojke su išle u zavode, koji su bili internati za žensku decu. I onda su, vraćajući se u zemlju, donosili sve te novotarije, kao što je i kićenje božićne jelke", kaže Čolak-Antić Popović.
Do najintenzivnijeg prelaska na novogodišnju jelku i napuštanja tradicije badnjaka došlo je nakon Drugog svetskog rata, odnosno nakon “raskida sa religijom”.
"Jelka nije delovala kao religijsko praznovanje Božića i Nove godine, u odnosu na badnjak koji je bio pravoslavni. Uskrs, takođe, tad prestaje da se slavi, a obeležavanje početka bujanja vegetacije preuzima 1. maj. Komunizam je značio raskid sa religijom, a ti običaji su se smatrali za religiozne, za hrišćanske", podseća Čolak-Antić Popović.
Ali, kako napominje, ovi običaji su jako stari i potiču iz perioda pre primanja hrišćanstva.
"Ojačati snagu Sunca svakako nije nešto što je hrišćanski. Možemo da kažemo da je Božić rođenje Isusa Hrista, ali i rođenje malog boga, koji je iz predhrišćanskog perioda", navodi Čolak-Antić Popović.
Slična istorija, sudeći prema pisanju američkog Historija, vezuje se za jelke.
U vreme zimske kratkodnevice, kada je dan najkraći u godini, a noć najduža, mnogi drevni narodi verovali su da se bog Sunca razboleo i oslabio. Kratkodnevicu, koja na severnoj hemisferi pada 21. ili 22. decembra, slavili su, jer je to značilo da će bog Sunca konačno početi da se oporavlja. Zimzelene grane podsećale su ih na sve zelene biljke koje će ponovo izrasti kada bog Sunca ojača i vrati se leto.
Međutim, kako navodi Histori, zasluge za tradiciju kićenja jelke, kakvu danas poznajemo, pripisuju se Nemačkoj, u kojoj su pobožni hrišćani unosili ukrašeno drveće u domove u 16. veku, a ovaj običaj popularizovali su britanska kraljica Viktorija i njen suprug, princ Albert.
U Nemačkoj su pojedinci pravili božićne piramide od drveta, koje su ponekad ukrašavali zimzelenim biljkama i svećama.
Veruje se da se prvi dosetio da upaljene svećice stavi na drvo osnivač protestantske crkve i jedan od vođa reformacije Martin Luter (1483-1546).
"Hodajući jedne zimske večeri ka svojoj kući, dok je smišljao propoved, bio je zadivljen sjajem zvezda koje su svetlucale među zimzelenim biljkama. Kako bi taj prizor predstavio porodici podigao je drvo u glavnoj prostoriji i ukrasio njegove grane upaljenim svećama", navodi Histori.
Čolak-Antić Popović kaže da su svećice koje i danas stavljamo na jelku da gore 31. decembra isto kao i kada se stavi badnjak na ognjište da gori.
"Drvo treba da bude rodno i plodno tako da sjajne kugle kojima ukrašavamo jelku predstavljaju plodove, kao što se badnjak posipa žitom", navodi Čolak-Antić Popović.
Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Hrast je, napominje sagovornica Tanjuga, drvo slovenskog boga Peruna, ali i drvo Zevsa i Jupitera.
Drvo svih glavnih božanstva u mnogobožačkim religijama indoevropskih naroda uvek je hrast, navodi ona.
Običaj odlaska u šumu po badnjak nije svojstven samo našem narodu.
Kod Francuza je, kako navodi Čolak-Antić Popović, bio običaj da deda i unuk, na Badnji dan, odu po granu nekog plodonosnog drveta (šljiva, trešnja, maslina) i unesu ga kuću. Tamo bi ih, kako dalje objašnjava, dočekala domaćica i posula žitom kako bi naredna godina bila plodna i uspešna, a potom bi se grana stavljala na ognjište da gori.
S prelaskom spremanja hrane sa otvorenog na zatvoreno ognjište - na šporet, Francuzi su prestali da unose cepanicu u kuću, pa se polovinom 19. veka jedan francuski poslastičar dosetio da napravi kolač u obliku panja.
"Mi tu poslasticu zovemo panj-torta, a u Francuskoj se nalazi na trpezi na Badnje veče", ističe etnolog.
Taj običaj se posle preneo u Kanadu i u Veliku Britaniju.
"U više zemalja se za Badnje veče posle večere služi panj-torta. Može da bude kao rolat od čokolade, sa glazurom koja se viljuškom izbrazda tako da deluje kao da je kora drveta. Panj torta može da bude i od kesten pirea, samo je važno da ima oblik odsečene grane", ispričala je direktorka Etnografskog muzeja.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: Koji rezultat ste ostvarili?
22.11.2024.•
14
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Dačić o Palmi: Ostao sam bez svog brata, prijatelja i saborca
22.11.2024.•
5
Povodom smrti Dragana Markovića Palme oglasio se predsednik Socijalističke partije Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić
Ko je bio Palma: Od prevoznika uglja, do menadžera, gradonačelnika i počasnog konzula Grčke
22.11.2024.•
7
Posle kraće bolesti, u 65. godini, preminuo je predsednik Jedinstvene Srbije, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Preminuo Dragan Marković Palma
22.11.2024.•
20
Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma preminuo je danas u 65. godini posle kraće bolesti.
Požar u barakama ispod Mosta na Adi, nema poveđenih
22.11.2024.•
0
Ispod Mosta na Adi oko 17.20 sati izbio je požar koji su izazvala neproverena grejna tela u barakama.
Moguće kašnjenje i otkazivanje letova Er Srbije zbog lošeg vremena
22.11.2024.•
1
Nepovoljni vremenski uslovi na beogradskom aerodromu, kao i na pojedinim aerodromima u regionu, uticaće na odvijanje saobraćaja Er Srbije.
Građani širom Srbije odali počast poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici
22.11.2024.•
4
Građani su širom Srbije odali počast poginulima u nesreći na novosadskoj Železničkoj stanici.
Brnabić o akciji "Zastani Srbijo": Maltretiranje građana, dobro koordinisana akcija iz inostranstva
22.11.2024.•
86
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić osudila je kao "maltretiranje građana" današnje blokade saobraćaja na više lokacija u Novom Sadu i Beogradu.
VIDEO Incident tokom blokade u Beogradu: Došlo do tuče, udarena novinarka
22.11.2024.•
40
Tokom akcije "Zastani Srbijo" u Beogradu, kod zgrade RTS-a u Takovskoj ulici, došlo je do tuče.
Vlada Srbije povukla iz skupštinske procedure predlog Zakona o visokom obrazovanju
22.11.2024.•
4
Vlada Srbije povukla je danas iz skupštinske procedure predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju, navodeći u obrazloženju da su potrebne "dodatne konsultacije o tom aktu".
Aleksandru Jovanoviću Ćuti zabranjeno prisustvo skupštinskom Odboru za odbranu
22.11.2024.•
12
Narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti danas je zabranjeno prisustvo sednici skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.
Porodici sa sedmoro dece u Gadžinom Hanu ponovo priključena struja
22.11.2024.•
9
Devetočalna porodica iz Gadžinog Hana kod Niša kojoj je juče ujutru isključena struja u socijalnom stanu, nije provela noć u mraku jer je beogradska firma "Bio enerdži point" platila njihov dug.
Zbog jakih udara vetra posebna opreznost savetuje se vozačima kamiona i autobusa
22.11.2024.•
0
AMSS savetuje posebnu opreznost u saobraćaju vozačima kamiona i autobusa na mostovima, nadvožnjacima i prevojima zbog jačih udara vetra u prvom delu dana.
Bibliotekari predali Vladi i Skupštini peticiju za ukidanje naknade za izdavanje knjiga
22.11.2024.•
7
Bibliotekarsko društvo Srbije saopštilo je da su peticiju za ukidanje naknade za izdavanje knjiga, sa potpisima oko 10.500 građana, podneli Vladi i Skupštini Srbije.
Tužiteljka o istrazi u Novom Sadu: Postavlja se pitanje da li je tužilac dobio sve što mu je trebalo
22.11.2024.•
12
Tužiteljka Jasmina Paunović rekla je, povodom hapšenja 12 osoba zbog tragedije na Železničkoj stanici, da je tužilac morao da traži potrebnu dokumentaciju od svih državnih organa i da je to problem.
Šabić o Vučićevoj najavi: Predsednik nema pravo predlaganja zakona
22.11.2024.•
27
Advokat Rodoljub Šabić je objavio da predsednik Srbije nema pravo da predlaže zakone.
FOTO Pogledajte naslovnice novina posle hapšenja 12 osoba: Verujete li ikome?
21.11.2024.•
31
Novine na naslovnim stranama sutrašnjih izdanja imaju različite poglede na hapšenja zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Vučić: Videću da li lično da predložim Skupštini zakonske izmene o dolasku stranih fakulteta
21.11.2024.•
40
Predsednik Srbije Aleksandar Vučič je večeras najavio mogućnost da on lično predloži Skupštini Srbije zakonske izmene kojima se omogućava dolazak stranih univerziteta u Srbiju.
AMSS upozorio vozače na poledicu
21.11.2024.•
1
Auto moto savez Srbije (AMSS) je večeras upozorio vozače da budu oprezni zbog poledice.
Na krovu zgrade u Severnoj Mitrovici nađeno oružje i uređaji za radio-vezu
21.11.2024.•
1
Kosovska policija je saopštila da je jutros našla oružje, municiju i uređaje za radio-vezu na krovu zgrade u Ulici kralja Petra u Severnoj Mitrovici.
Komentari 22
tvrdoglavinamćor
Dragan
Sveti sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar