
Badnjak stari običaj Srba, jelku smo "uvezli" u 19. veku
Badnjak i okićena jelka simbol su božićnih i novogodišnjih praznika, od kojih je prvi stari običaj našeg naroda, dok su kićenje jelke Srbi "uvezli iz inostranstva" u 19. veku.

Foto: Pixabay
Kako za Tanjug kaže direktorka Etnografskog muzeja u Beogradu, etnološkinja Tijana Čolak-Antić Popović, običaj kićenja jelke su Srbi u potpunosti prihvatili posle Drugog svetskog rata.
Istorija božićne jelke seže sve do simbolične upotrebe zimzelenog drveća u drevnom Egiptu i Rimu, ali je kod Srba tradicija da se unosi badnjak u kuću na Badnje veče.
"Reč je o verovanju da, kada je najkraći dan u godini, treba da se zapali vatra i da ta vatra osvetljava početak Nove godine, odnosno da se njome pomaže Suncu, koje je tada najslabije", kaže Čolak-Antić Popović.
Novi običaji usvajaju se, kako dodaje, nakon što je Srbija razvila kontakte sa Evropom polovinom 19. veka.
"Naši ljudi išli su na školovanje u inostranstvo. Svaka imućnija porodica slala je po jedno dete, i to ono najbistrije. Muškarci su se školovali i često se ženili, pa su strankinje dolazile u Srbiju. Devojke su išle u zavode, koji su bili internati za žensku decu. I onda su, vraćajući se u zemlju, donosili sve te novotarije, kao što je i kićenje božićne jelke", kaže Čolak-Antić Popović.
Do najintenzivnijeg prelaska na novogodišnju jelku i napuštanja tradicije badnjaka došlo je nakon Drugog svetskog rata, odnosno nakon “raskida sa religijom”.
"Jelka nije delovala kao religijsko praznovanje Božića i Nove godine, u odnosu na badnjak koji je bio pravoslavni. Uskrs, takođe, tad prestaje da se slavi, a obeležavanje početka bujanja vegetacije preuzima 1. maj. Komunizam je značio raskid sa religijom, a ti običaji su se smatrali za religiozne, za hrišćanske", podseća Čolak-Antić Popović.
Ali, kako napominje, ovi običaji su jako stari i potiču iz perioda pre primanja hrišćanstva.
"Ojačati snagu Sunca svakako nije nešto što je hrišćanski. Možemo da kažemo da je Božić rođenje Isusa Hrista, ali i rođenje malog boga, koji je iz predhrišćanskog perioda", navodi Čolak-Antić Popović.
Slična istorija, sudeći prema pisanju američkog Historija, vezuje se za jelke.
U vreme zimske kratkodnevice, kada je dan najkraći u godini, a noć najduža, mnogi drevni narodi verovali su da se bog Sunca razboleo i oslabio. Kratkodnevicu, koja na severnoj hemisferi pada 21. ili 22. decembra, slavili su, jer je to značilo da će bog Sunca konačno početi da se oporavlja. Zimzelene grane podsećale su ih na sve zelene biljke koje će ponovo izrasti kada bog Sunca ojača i vrati se leto.
Međutim, kako navodi Histori, zasluge za tradiciju kićenja jelke, kakvu danas poznajemo, pripisuju se Nemačkoj, u kojoj su pobožni hrišćani unosili ukrašeno drveće u domove u 16. veku, a ovaj običaj popularizovali su britanska kraljica Viktorija i njen suprug, princ Albert.
U Nemačkoj su pojedinci pravili božićne piramide od drveta, koje su ponekad ukrašavali zimzelenim biljkama i svećama.
Veruje se da se prvi dosetio da upaljene svećice stavi na drvo osnivač protestantske crkve i jedan od vođa reformacije Martin Luter (1483-1546).
"Hodajući jedne zimske večeri ka svojoj kući, dok je smišljao propoved, bio je zadivljen sjajem zvezda koje su svetlucale među zimzelenim biljkama. Kako bi taj prizor predstavio porodici podigao je drvo u glavnoj prostoriji i ukrasio njegove grane upaljenim svećama", navodi Histori.
Čolak-Antić Popović kaže da su svećice koje i danas stavljamo na jelku da gore 31. decembra isto kao i kada se stavi badnjak na ognjište da gori.
"Drvo treba da bude rodno i plodno tako da sjajne kugle kojima ukrašavamo jelku predstavljaju plodove, kao što se badnjak posipa žitom", navodi Čolak-Antić Popović.
Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Hrast je, napominje sagovornica Tanjuga, drvo slovenskog boga Peruna, ali i drvo Zevsa i Jupitera.
Drvo svih glavnih božanstva u mnogobožačkim religijama indoevropskih naroda uvek je hrast, navodi ona.
Običaj odlaska u šumu po badnjak nije svojstven samo našem narodu.
Kod Francuza je, kako navodi Čolak-Antić Popović, bio običaj da deda i unuk, na Badnji dan, odu po granu nekog plodonosnog drveta (šljiva, trešnja, maslina) i unesu ga kuću. Tamo bi ih, kako dalje objašnjava, dočekala domaćica i posula žitom kako bi naredna godina bila plodna i uspešna, a potom bi se grana stavljala na ognjište da gori.
S prelaskom spremanja hrane sa otvorenog na zatvoreno ognjište - na šporet, Francuzi su prestali da unose cepanicu u kuću, pa se polovinom 19. veka jedan francuski poslastičar dosetio da napravi kolač u obliku panja.
"Mi tu poslasticu zovemo panj-torta, a u Francuskoj se nalazi na trpezi na Badnje veče", ističe etnolog.
Taj običaj se posle preneo u Kanadu i u Veliku Britaniju.
"U više zemalja se za Badnje veče posle večere služi panj-torta. Može da bude kao rolat od čokolade, sa glazurom koja se viljuškom izbrazda tako da deluje kao da je kora drveta. Panj torta može da bude i od kesten pirea, samo je važno da ima oblik odsečene grane", ispričala je direktorka Etnografskog muzeja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Opljačkali prodavnicu na Vračaru: Povredili radnicu i ukrali 5.000 dinara
03.04.2025.•
0
Policija je uhapsila dva muškarca zbog sumnje da su opljačkali prodavnicu u beogradskoj opštini Vračar.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - proverite šta sve znate
03.04.2025.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Računi Fonda PIO bili u blokadi dva dana, a u Fondu tvrde da nisu
03.04.2025.•
6
Ekološki ustanak saopštio je danas da je račun Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) bio u blokadi od 1. aprila.
Zorana Mihajlović potvrdila da je saslušana u policiji: Zanimalo ih je kako smo zaključili ugovore
03.04.2025.•
3
Bivša ministarka Zorana Mihajlović potvrdila je da je saslušana u policiji.
Kreni-promeni: Kapitalni projekti režima tonu posle prve kiše
03.04.2025.•
4
Brza saobraćajnica od Požarevca do Golupca, duga 68 kilometara, svečano otvorena 23. februara u prisustvu predsednika, već 1. aprila je zatvorena, nakon samo nekoliko kiša.
Na istoj adresi u istoj kući registrovano pet pokreta i tri firme, jedan je i Vučićev
03.04.2025.•
9
Pet pokreta, od kojih je jedan (valjda) i onaj Vučićev, najavljivan od 2023. godine, kao i tri preduzeća, od kojih je jedno obrisano iz registra APR, dele istu adresu u beogradskom naselju Mirijevo.
Bivša ministarka Zorana Mihajlović dala izjavu u SBPOK povodom slučaja pada nadstrešnice
03.04.2025.•
4
Bivša ministarka Zorana Mihajlović saslušana je povodom slučaja pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici.
FOTO Ćaci protiv Đokovića: "Novak Doping Đokovć"
03.04.2025.•
21
Na ulicama Beograda pojavio se grafit protiv jednog od najboljih tenisera svih vremena Novaka Đokovića.
Predsednik i sekretar lovačkog udruženja uhapšeni zbog "muljanja" s tuđim parama
03.04.2025.•
0
Predsednik Lovačkog udruženja "Golub" iz Velikog Gradišta S. M. (50) uhapšen je zbog neosnovanog dobijanja i korišćenja kredita i drugih pogodnosti, falsifikovanja isprave i zloupotrebe poverenja.
Evroposlanik Prebilič: Ako Vučić ne napravi promene, sankcije su neizbežne
03.04.2025.•
19
"Sankcije su sledeći korak, ako predsednik Vučić i garnitura koja sada vlada ne želi da napravi iskorak", rekao je evroposlanik Vladimir Prebilič.
Vučević: Izbor za premijera sveden na dve osobe, predlažemo u narednih dan i po
03.04.2025.•
28
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević predložiće Aleksandru Vučiću mandatara za sastav Vlade Srbije u narednih dan i po.
Vlada formira Radnu grupu za obeležavanje 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu
03.04.2025.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila je na današnjoj sednici Odluku o obrazovanju Radne grupe za obeležavanje 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.
Vučić rekao švajcarskom nedeljniku da zna da neki svetski lideri u potaji pričaju sa Putinom
03.04.2025.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da zna da nekoliko vodećih svetskih lidera i dalje potajno održava kontakte sa Vladimirom Putinom.
RHMZ upozorava na naglo zahlađenje, najpre u Vojvodini
03.04.2025.•
2
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da će u periodu od 6. do 8. aprila doći do nagle promene vremena, koje će doneti zahlađenje za više od 10 stepeni praćeno jakim severozapadnim vetrom.
Đukić Dejanović odobrila nastavu na daljinu za škole u Kragujevcu, danas nova protestna šetnja
03.04.2025.•
2
Ministarstvo prosvete je odobrilo izvođenje onlajn nastave u četiri srednje škole u Kragujevcu.
Dva meseca bojkota velikih trgovinskih lanaca: Koji su efekti?
03.04.2025.•
23
Predsednik udruženja potrošača "Efektiva" Dejan Gavrilović izjavio je da je bojkot trgovinskih lanaca zbog visokih cena proizvoda, koji kroz različite modele traje više od dva meseca, imao efekte.
Sudija Trešnjev: Ukoliko se pod hitno ne zaštite institucije, na scenu stupa otvorena autokratija
03.04.2025.•
8
Sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev ocenio je da, ukoliko se pod hitno ne zaštite institucije, na scenu u Srbiji će stupiti "otvorena autokratija".
Najmanje četvorica ruskih oligarha dobila državljanstvo Srbije ove godine
03.04.2025.•
17
Najmanje četvorica ruskih oligarha dobila su državljanstvo Srbije u 2025. godini, iako kriterijumi za odluku vlade Miloša Vučevića da im dodeli pasoš nisu jasni.
Redosled kanala na SBB: N1 i Nova S nisu više prvi, ubačeni Arena sport i Informer
03.04.2025.•
65
Ukoliko ste korisnik SBB-a i jutros ste upalili televizor, primetili ste promenu. N1 i Nova S nisu više prvi kanali, TV Informer je dostupan, a ubačeni su i kanali Arena sporta.
Odronio se deo nasipa uz most kod Golupca - na deonici svečano otvorenoj pre pet nedelja
03.04.2025.•
21
Deo zemljanog nasipa uz novi most kod sela Tribrode i Braničevo u blizini Golupca srušio se u reku Pek posle kiše koja nije izazvala izlivanje reke.
Vulin: Srbija uvek na pravoj strani istorije i pobednica, nikad nije napravila grešku
03.04.2025.•
28
Potpredsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin izjavio je da ne bi bilo obojene revolucije u Srbiji da smo uveli sankcije Ruskoj Federaciji.
Komentari 22
tvrdoglavinamćor
Dragan
Sveti sale
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar