VIDEO: Zaboravljeni grobovi jugoslovenskih zarobljenika u Nemačkoj, potrebna pomoć građana

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

26.01.2022.

12:36 > 13:26

Nemačko-srpski projekat pokrenut prošle godine rezultirao je kratkim dokumentarnim filmom o jugoslovenskom groblju u blizini Berlina.

Pokretači projekta su nemačko udruženje "Inwole" i novosadska Crna kuća.

Nakon filma "Okamenjena sećanja", ideja je i da se otkriju priče ljudi koji su sahranjeni na groblju pored Štalag logora, a za to im je neophodna pomoć rođaka i potomaka jugoslovenskih zarobljenika.

Štalag logori su bili krovna organizacija za isporuku ratnih zarobljenika u Nemačku tokom Drugog svetskog rata. Jedan od prvih i najvećih logora bio je Štalag III A, na periferiji Lukenvalda, malog grada južno od Berlina.

Prema dosadašnjim podacima, u ovom logoru umrlo je između četiri i pet hiljada zatvorenika, uglavnom sovjetskih. Jugoslovena je tokom rata u Štalagu bilo ukupno nekoliko hiljada.

Bio je to i jedan od poslednjih oslobođenih logora, u aprilu 1945.

Jedina stvar koja je danas opstala na tom mestu jeste groblje, a ono je godinama zapušteno.

Na ivičnom području groblja sa obe strane puta nalaze se tri reda grobova, oni su obeleženi položenim tablama od kamena peščanika sa urezanim imenima žrtava rata. Tu su sahranjeni Jugosloveni koji su dovođeni na prinudni rad.

Jugoslovenski ratni zarobljenici u logoru Štalag III A (foto: HeimatMuseum Luckenwalde)

Pošto nema puno ljudi koji se brinu o njemu, budućnost svih pojedinačnih grobova je neizvesna, a postoji mogućnost i da će biti "sklonjeni".

Holger Raške (Inwole) za 021.rs kaže da je inicijalna ideja bila da se sa meštanima očisti jugoslovenski deo groblja, koji je jedini sa individualnim nadgrobnim spomenicima.

"Pošto sarađujemo sa Crnom kućom u Novom Sadu, odlučili smo da saznamo više o sudbinama jugoslovenskih ratnih zarobljenika iz Štalaga", objašnjava Raške.

Dodaje da su takođe želeli da urade ovo, ne kao profesionalci, već samo kao mladi ljudi zainteresovani za istoriju i uz upotrebu modernih pristupa istorijskoj temi.

"Cilj je bio da se pronađu članovi porodica onih koji su izgubili živote u tom logoru, kako bismo saznali više o njima. Najbolji način da dođemo do publike bio je kratak dokumentarac za društvene mreže, kako bismo mogli da objasnim o projekat, pružimo istorijsku pozadinu i pozovemo na akciju", ističe Raške.

Kako objašnjava, uz pomoć lokalog pogrebnog preduzeća uspeli su da dobiju spisak grobnih mesta sa imenima, datumima rođenja i, ukoliko su poznata, mestima rođenja. To je, kaže, bio dobar početak, jer im je omogućavao da postave pitanje na društvenim mrežama i zamole ljude koji možda znaju nešto o tim imenima da im se jave.

"Prva poruka koju smo dobili koja je bila vezana za Štalag III A je bila vrlo zanimljiva. Javila nam se mlada žena koja je pronašla svog pradedu na spisku koji smo objavili. On je preminuo u logoru ubrzo nakon dolaska, 1941. godine. Njegov prijatelj koji je preživeo ga je sahranio, napravio nadgrobnu ploču i uslikao grob. Kada je rat završen i kada se vratio u Jugoslaviju dao je fotografiju sinu preminulog čoveka. Sin je sada deda mlade žene koja nam se javila, a fotografija je, do današnjeg dana, na zidu njihove dnevne sobe. Spomenik još uvek postoji, pa smo sa njima podelili i aktuelne fotografije", priča Raške.

Sagovornik 021.rs iz Nemačke navodi da je važno za Nemce da shvate kakva je bila mreža koncentracionih i radnih logora.

"Eksploatacija ljudi iz celog sveta je bila organizovana na visokom nivou. Istorija Drugog svetskog rata je uglavnom dobro pokrivena u Nemačkoj. Ipak, grupa jugoslovenskih zatvorenika je verovatno bila najmanje istražena. Shvatili smo da ni u bivšoj Jugoslaviji nema mnogo informacija o tome", kaže.

Ističe da bavljenjem ovom temom takođe žele da ohrabre druge, i mlade i stare, da razgovaraju među sobom ili sa starijim ljudima kako bi saznali više o svojoj porodičnoj istoriji.

"Na kraju, mi lično smo proizvodi istorijskih događaja. Dok god postoji prilika da pričate sa vašim roditeljima i babama i dedama treba da ih pitate. Istorija rata i sećanje treba da nam pomognu da imamo bolju budućnost", zaključuje Raške.

Aleksandar Nikolić, saradnik na ovom projektu, kaže za 021.rs da je ova tema značajna zato što inspiriše ljude da se raspitaju i diskutuju o svojoj porodičnoj istoriji, jer neki od njih možda imaju samo osnovna saznanja o tome šta se desilo sa njihovim precima u Drugom svetskom ratu.

"Kada je reč o prostoru bivše Jugoslavije, smatram da naš projekat predstavlja jedan od retkih doprinosa negovanju kulture sećanja i da ima značaj i za antifašističku tradiciju, jer su to bile žrtve nacističkog logora. Time se baca svetlo na jednu zaboravljenu epizodu iz istorije Jugoslavije i pomalo sam iznenađen da joj istoričari nisu posvetili skoro nikakvu pažnju. Nadam se da će se nešto promeniti po tom pitanju", navodi Nikolić.

Dodaje, da ga raduju pozitivne reakcije koje su dobili u Srbiji.

"Nemačka verzija filma još uvek nije objavljena, jer smo se prvo skoncentrisali na postjugoslovenski prostor", navodi Nikolić i poziva sve ljude koji imaju neke informacije od pomoći za otkrivanje više podataka o jugoslovenskim zarobljenicima u logoru Štalag III A da se jave.

Učesnici projekta napravili su spisak imena onih koji su sahranjeni u Lukenvaldu i traže osobe koje bi mogle da im kažu više o njima. Traže priče, svedočenja i fotografije koje bi dopunile saznanja o imenima koja za sada postoje na kamenu i u tabeli koju su oni napravili. Za neke od sahranjenih ne postoje čak ni informacije o godini i mestu rođenja.

Spisak imena pogledajte OVDE. Ukoliko znate nešto korisno o zarobljenicima u Štalagu III A, možete se javiti na mejl historyfrombelow.project@gmail.com ili na profile na Instagramu i Fejsbuku.

Teme

Drugi svetski rat

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Miloš iz Zemuna

26.01.2022 • 15:29

Slava svim Jugoslovenima.

8 1 +7
SFSN

26.01.2022 • 13:42

Kada misli Nemačka da ispati ratnu odštetu za drugi svetski rat i za 1999?!

13 7 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.