Srbija će ove godine uložiti pola milijarde evra u naoružanje i vojnu opremu

Autor: Euronews Srbija

Info

30.01.2022.

08:13

Ministarstvo odbrane potrošiće ove godine skoro pola milijarde evra za kupovinu naoružanja i vojne opreme.

Ministar odbrane Nebojša Stefanović rekao je da je reč o defanzivnom naoružanju i da, kako je istakao, Srbija nikome ne preti već želi da modernizuje svoju vojsku.

Među oružjem koje se nabavlja je ruski protivoklopni sistem Kornet koji pogađa metu na osam kilometara i niko, kako su to nedavno predstavili predsedniku Srbije, u regionu nema ovakvo borbeno sredstvo. Kornet je i najnovije pojačanje Vojske Srbije koja poslednjih nekoliko godina značajno modernizuje svoje naoružanje, a s tim se, prema najavama ministra odbrane, neće stati.

"Srbija nije nikome pretnja, Srbija se naoružava u dinamici koja je potrebna da bi jedinice vojske bile sposobne da je odbrane, a mi isto pratimo šta rade i ostali. Mi se ne trkamo sa bilo kim, investiramo onoliko koliko smatramo da je potrebno za našu zemlju", kazao je Stefanović.

Za nabavku naoružanja i vojne opreme iz inostranstva, samo ove godine, biće utrošeno pola milijarde evra, odnosno 44 odsto vojnog budžeta.

"Imamo najave da ćemo još dve baterije sistema pancir dobiti u našim oružanim snagama, tj. da su kupljene jos dve baterije, a prema mojim informacijama, očekujem da se FK-3, sistem kineske proizvodnje, prva baterija nađe već na proleće u Srbiji", rekao je za Euronews Srbija Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja i terorizam.

Zbog modernizacije svoje vojske, Srbija je napredovala na listi portala "Global Firepower", koji je svrstava na 61. poziciju u svetu, odnosno najbolje rangiranu zemlju bivše Jugoslavije.

Srbija je najviše uložila u nabavku opreme ratnog vazduhoplovsta i protivvazduhoplovne odbrane. Kupljeni su migovi, helikopteri, borbeni dronovi i PVO sistemi. Uz to, Rusija je donirala i borbene tenkove i oklopna izviđačka vozila.

"Srbija zaista troši puno na naoružanje u poslednjih nekoliko godina, ali ono što je najveći problem je što mi ne znamo tačno na šta se troši taj novac, odnosno sam budžet nije dovoljno transparentan, pa mi ne znamo o kojim konretno nabavkama se radi osim kada političari odluče da u nekom obraćanju javnosti objave cene i sadržaj neke nabavke", navela je Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Vlade Radulović takođe navodi da je u zemljama bivše Jugoslavije uglavnom dotrajala ratna tehnika, te da je nužda ta koja diktira šta će se i kada kupovati.

"Mislim da nema trke u naoružanju iz dva razloga. Prvi je što suštinski sve zemlje bivše Jugoslavije imaju isti problem, one svoju ratnu tehniku baziraju na tehnici JNA. Zub vremena učinio je svoje, koncepti ratovanja su promenjeni, neka sredstva su dotrajala. Suštinski, nužda je ta koja diktira da nabavljate. Nekada niste imali bespilotne letelice, a vi sada morate da ih imate u vašim oružanim snagama", navodi Radulović.

Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da se oružje nabavlja sa svih strana, što je u skladu sa spoljnom politikom balansiranja.

"To je porblematično zato što se nabavke ne sprovode u skladu sa nekim planovima i potrebama sistema odbrane već se upravo ti ugovori dogovaraju ad hok da bi se neki spoljnopolitički interesi ostvarili", navela je Ignjatijević.

Poslednje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazalo je da 40 odsto građana misli da je vojska dobro opremljena, što je dvostruko više u odnosu na pre 10 godina, dok dve trećine ispitanika smatra da ista količina ili više novca treba da se izdvaja za nabavku naoružanja.

U nabavku naoružanja značajna sredstva ulaže Hrvatska. Ta država će platiti milijardu evra za 12 borbenih aviona Rafal, a 200 miliona dolara će potrošiti za kupovinu 62 borbena vozila tipa Bredli, koja će imati 25 mm automatski top, mitraljez, protivoklopne rakete.

Bosna i Hercegovina zaostaje za svojim susedima pa za svoje oružane snage izdvaja oko 160 miliona evra, dok prištinske vlasti najavljuju kupovinu oklopnih vozila iz Turske i Sjedinjenih Američkih Država.

Vojni analitičar iz Zagreba Igor Tabak rekao je za Euronews Srbija da je razlika kada je naoružanje u pitanju to što Srbija nije deo NATO saveza.

"Bitna je još jedna stvar, sve zemlje oko Srbije su u NATO savezu, za njih važe drugačiji standardi. Za zemlje članice NATO-a najvažnije je usklađivanje vojne opreme zato što idu u zajedničke misije", rekao je Tabak.

Kako je objasnio, to je razlog zašto se i Hrvatska oslanja na SAD kada je u pitanju vojno naoružanje.

Napominje i da se o ovakvoj vrsti naoružanja najviše govori, jer je to javnosti najlakše pokazati, ali da najveći problem za sve zemlje u regionu predstavlja manjak stručnih kadrova, pre svega kada je reč o sajber ratovanju.

Teme

VOJSKA SRBIJE

Komentari 24

Hronološki Najpopularniji

Ubogi srpski seljak

30.01.2022 • 18:18

Sila boga ne moli i .......

Vojno-industrijski kompleks je najači lobi na svetu,što i ne čudi jer se trilioni dolara odvajaju za vojne buđjete.Prema izveštaju SIPRIa Grčka ( članica NATO)je medju vodecim zemljama po izdvajanju iz buđjeta.Neutralna Švajcarska je naoružana do zuba,Izrael,Nemačka su vodece zemlje po proizvodnji savremenog naoružanja o velikim silama da ne pričamo.Svaka zemlja prema svojim ekonomsko- političkim i drugim ineresima ulaže u vojsku.To što je država Srbija a samim tim VS plen raznih hoštaplera i protuva to je pitanje svih pitanja u ovoj državi.

2 1 +1
A za koga

30.01.2022 • 16:01

je to

Za nas,nemocne koji dizemo glas protiv ovog sunovrata! Za "domace izdajnike" i navodne "strane placenike"! Mi smo okruzeni zemljama NATO i oni znaju da jedan metar ulaska na tudju teritoriju nece biti moguc! To je za nas! Bili su tenkovi.po Beogradu pre "omanjih otadzbinskih ratova"...

3 4 -1
Finansista

30.01.2022 • 14:54

Bolje da damo te pare, nekom ko može da reinkarnira vojvode Mišića, Stepanovića, Putnika i Bojovića.

5 6 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.