Dr Gavrilović dodaje da je to užas našeg zdravstvenog sistema, koji oštećuje obolele, ali i lekare.
Uznemirujuća je činjenica da je zbog pandemije koronavirusa, koja je desetkovala lekare, pregled kod specijaliste sa 30 minuta skraćen troduplo, a umesto 35 pacijenata u smeni, koliko bi trebalo da ih bude, sada je u čekaonicama 50, a ponekad i više od 100 ljudi, koji čekaju jednog doktora, piše
"Nova.rs".
Oboleli koji satima čekaju na pregled, nakon što izađu iz ambulante osećaju se frustrirano i bez trunke poverenja u zdravstveni sistem.
"Na ginekološkoj klinici čekala sam duže od dva sata na pregled. Kada me je prozvala medicinska sestra, ušla sam kod doktorke u 9:30 časova, a izašla već u 9:37 časova. Sve je bilo na brzinu, a doktorka nije stigla da me pogleda. Samo je gledala u monitor dok je uradila ultrazvuk, nije pitala za istoriju bolesti, ciklus, trudnoće... Obraćala se sestri zbog izveštaja koji treba da napišu. Kada sam sa hrpom papira izašla iz ambulante imala sam osećaj kao da su svi oko mene tempirane bombe kojima ne smeš da se obratiš, i da ako ostanem koji sekund duže, ili slučajno nešto pitam u vezi sa intervencijom koja me čeka, bolnica će eksplodirati", ispričala je Katarina Zlajić (36), iz Beograda.
Vreme koje lekar posvećuje pacijentu je izuzetno kratko, a jedan od glavnih razloga je manjak lekara i istovremeno veliki priliv pacijenata, kaže za "Novu" predsednik Foruma pacijenata Srbije Marko Milovanović.
"Ovaj problem je dodatno izražen u koroni, jer veliki broj pacijenata nije mogao da ide na redovne preglede, jer su mnoge bolnice bile u kovid sistemu. Sad imamo problem da se pacijenti dovijaju na razne načine, jure lekare po hodnicima, primorani su da idu kod privatnika, zovu kontakte u bolnici kako bi što pre stigli na preglede. To smanjuje kvalitet zdravstvene zaštite, pregleda i uopšte kapacitet lekara da se posvete pacijentima. Slična situacija dogodila se mojoj supruzi, koja je pre pet godina preživela rak. Zbog kovida nije mogla da ide na redovne onkološke preglede. Lekari su je pregledali u letu, na hodniku, na brzinu i govorili da je sve u redu. Kada smo najzad uspeli da zakažemo pregled na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, pre tri meseca, otkrili smo da joj se kancer vratio u vidu metastaza", priča Milovanović.
Još 2006. godine ustanovljen je normativ po kojem specijalista neurologije treba da pregleda 120 pacijenata mesečno, što ostavlja 11 minuta po bolesniku.
"Norma se odnosila na rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti gde je lekar svakodnevno raspoređen za ambulantni rad. Ova praksa je u bolničkim uslovima nemoguća, posebno u vreme pandemije, kad je veliki broj kolega raspoređen u kovid bolnice ili su na bolovanju. Sa pacijentom, posle upoznavanja sa tegobama i pregleda, moramo i da porazgovaramo, propišemo terapiju, otkucamo izveštaj, a sve to za 11 minuta koliko nam je ostavljeno u ambulantnom danu kada je propisano da primimo 30 pacijenata ne računajući hitne slučajeve. Iz domova zdravlja neurolozi su povučeni pre osam godina, pa sve usluge pružaju lekari u klinički-bolničkim centrima", objašnjava dr Anđela Gavrilović, neurolog.
Dodaje da je sada obolelih mnogo više, lekari rade duple i trostruke smene, do mentalnog i fizičkog pregorevanja.
"Zakazujemo preglede od ranog jutra i ostajemo više sati posle radnog vremena. Premor i izloženost stresu doprinose lakšem zaražavanju i odsustvovanju sa posla, a pacijenati samo pristižu. Zbog prelaska bolnica u kovid sistem, većina hroničnih bolesnika nije uspela da dođe do svog neurologa radi kontrole, a invaliditet koji neurološke bolesti ostavljaju se samo pogoršava. Pacijenti najpre čekaju nedeljama kod izabranog lekara za termin, potom na pregled zbog gužvi, prioritetnih i hitnih slučajeva, pa čekaju satima, a onda uđu u ambulantu i mi ih pregledamo za predviđenih 11 minuta jer se neće ispoštovati zakazano vreme ukoliko se neko duže zadrži. Pauza u radu nije predviđena, a svi pregledi se broje", naglašava sagovornica Nove.
Doktor Rade Panić kaže da bi prvi pregled kod lekara trebalo da traje između 20 i 30 minuta, a kontrolni 15 do 20 minuta.
"Međutim, specijalista nema ni blizu dovoljno na odeljenjima, pa je pitanje da li pregled traje i 11 minuta, nekad je i kraći. Kada imate 40, 50 pacijenata u jednoj smeni, a desilo se skoro da ih je bilo i 120, to je nemoguća misija. Pacijentu morate pružiti posebnu pažnju. Vodi se pisana dokumentacija i u elektronskoj formi, a to predugo traje. Lekar ne sme da napusti radno mesto dok god ima pacijenata u čekaonici. Da bi pregledao svakog po 20 do 30 minuta, lekar ne sme da ima više od 35 pacijenata u smeni, a ima ih duplo i troduplo više", kaže za "Novu" dr Rade Panić, anesteziolog iz Kraljeva i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
U zavisnosti od težine bolesti nekad je neophodno i sat vremena da pregledate pacijenta, kaže prof. dr Arsen Ristić, kardiolog.
"Kompleksne bolesnike niko ne sme pregledati na brzinu, ali kada pregled duže traje, onda ostali oboleli dugo čekaju jer ih ima mnogo. U situaciji kad je dosta lekara na bolovanju, a mnogi pokrivaju kovid bolnice, nemamo dovoljno vremena za preglede i kontrole. Mnogi nisu dolazili na preglede ove dve godine, a sad stižu svi odjednom. Napori su ogromni, kad se razboli doktor koji treba da dežura 24 sata, mora neko drugi da uskoči. U jednom trenutku smo imali 30 ljudi na bolovanju, a ne mogu uvek isti da dežuraju jer je to strašno iscrpljujuće", naglašava prof. dr Arsen Ristić.
Pacijenti sve češće odlaze privatno da se leče, a prema iskustvu koje Forum pacijenata Srbije ima u komunikaciji sa ljudima, dva su osnovna razloga zašto idu u privatne klinike.
"Prvo, skraćeno je vreme čekanja na određene dijagnostičke, laboratorijske i druge procedure, a drugo, zato što do određenih lekara ne mogu da dođu u državnim ustanovama, pa iste te lekare nalaze u privatnim ordinacijama. Sada, međutim, imamo apsurdnu situaciju da na pregled kod brojnih poznatih stručnjaka ne možete doći ni u privatnim ordinacijama. I za to je potrebna veza ili višemesečno čekanje", naglašava Marko Milovanović, predsednik Foruma pacijenata Srbije.
Komentari 59
@Bns
Da ste zaista plaćali 6.000 evra godišnje za zdravstveni doprinos kako ste slagali, vaša osnovica za doprinos bi prošle godine trebala biti skoro 50% veća od maksimalne osnovice za plaćanje doprinosa - drugim rečima, niko ne plaća toliki doprinos za zdravstvo bez obzira na visinu plate. A da sada ne pominjemo kako se vaša neto plata od minimum 350.000 dinara da biste plaćali maksimalne doprinose, iako dosta manje od vaše imaginarne cifre, jako ne slaže sa svakodnevnim uveravanjem komentatora kako svi rade za maksimalno 30.000 dinara i kako je narod gladan i nema ni za hleb.
Znate li zašto će ovaj sistem ostati ovakav kakav je i sada i zašto se stalno vrtimo u krug bez obzira ko je na vlasti? Zbog lično vas. Baš vas koji ste "fakultetski obrazovani" kako ponosno ovde ističete a koji ni za trenutak ne prezate da lažete i obmanjujete kada je to u vašem interesu. Kada ste vi ponosno "obrazovani" takvi, možemo onda samo zamisliti kakvi su ostali. Svojim primerom samo potvrđujete ono očigledno - da je vlast potekla iz naroda a ne narod iz vlasti, i da sa ovakvim lošim narodom nijedna vlast neće biti dobra.
Zoki
Miroslav
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar