Još problema u EPS-u: Minimalne rezerve vode u veštačkim jezerima

Srbija bi uskoro morala da reši probleme u radu termoelektrana, jer narednu zimu može da dočeka sa veoma niskim rezervama hidroenergije, piše portal Klima 101.
Još problema u EPS-u: Minimalne rezerve vode u veštačkim jezerima
Foto: Pixabay

Tokom prethodnih meseci Elektro-privreda Srbije (EPS) se previše oslanjala na hidroenergiju i zbog toga su rezerve vode u veštačkim jezerima pale na višegodišnji minimum.

Taj minimum je dostignut tokom prošlog meseca, februara, pa je nivo akumulacije hidroenergije pao na 198 GWh (gigavat časova), što je za 46 odsto manje od četvorogodišnjeg proseka. Pored tih problema, postoji i štetan uticaj na živo svet, navodi se u tekstu portala Klima 101.

"Akumulacije predstavljaju veštačke ekosisteme u kojima su uslovi života u potpunosti izmenjeni u odnosu na ostatak rečnog toka. Takva mesta odlikuju se relativno niskom stopom biološke raznovrsnosti", kaže Nikola Matović iz World Wildlife Found Adria.
 
Kako je dodao, negativne pojave na veštačkim jezerima koje ometaju živi svet su nepostojanje ili suženost obalskog pojasa, velike oscilacije nivoa vode, muljem na dnu koji negativno utiče na mrest riba i obnavljanje beskičmenjaka, smanjena svetlost, nedostatak kiseonika, snižena reprodukcija, veliki broj riba predatora.
 
"Prilikom ispuštanja veće količine vode pokreće se i mulj, kao i toksični elementi vezani za ovaj sediment što negativno utiče na životne zajednice nizvodno", objasnio je Matović za Klima 101.
 
Zbog problema u radu termoelektrana EPS, kako se dodaje mora da uvozi struju iz inostranstva, jer hidrocentrale nisu u stanju da samostalno podmire domaću potrošnju struje.
 
Ukupna snaga 16 hidroelektrana u Srbiji iznosi oko 3.000 MW (megavata), što čini oko 40 odsto EPS-ovog instalisanog elektroenergetskog potencijala. Naša zemlja je iz hidroelektrana u prethodnim godinama dobijala oko 30 odsto ukupno proizvedene struje.
 
Kada je potrošnja električne energije niska, hidroelektrane pumpaju vodu u visinska veštačka jezera, kada su potrebe za strujom veće,  istače se nazad u hidroelektranu.
 
Uz verovatno najpoznatija veštačka akumulaciona jezera, Đerdapsko i Zvorničko, za proizvodnju struje u srpskim hidroelektranama koriste se i Uvačko, Radoinjsko i Vlasinsko jezero, Zaovine, Zavojsko jezero.
 
Iz Zlatarskog jezera kod Nove Varoši nedavno su izronili staro groblje i crkva, u opasnosti su i ploveća ostrva na Vlasinskom jezeru. Kako se navodi, do pola je ispražnjeno i Zavojsko jezero kod Pirota.
 
Pre tri godine iz Zaovinskog jezera na Tari bilo je ispušteno više od polovine vode. To je izazvalo klizišta na obalama i materijalnu štetu stanovnicima, oštećeno je oko dvadesetak kuća u zaseoku Mandići.
 
Narednih meseci do polovine očekuje biće povoljan hidrološki period i punjenje veštačkih jezera, piše portal Klima 101.

U termoelektranama na ugalj u Srbiji je od decembra prošle godine zabeleženo 58 prinudnih, neplaniranih isključenja, pokazali su podaci koji su dostupni na sajtu Evropskog udruženja za saradnju operatora prenosnih sistema (ENTSO-E).

Teme

EPS
  • Jogi Letač

    06.03.2022 10:27
    Oće to, kada EPS-om rukovodi stručnjak za pečenjare. Gde ide tolika struja? Najviše troši privreda. Ali i po domaćinstvima sada ima puno elektronskih uređaja, a oni ne rade na vazduh, već troše električnu energiju. Ni komp ili mobilni na kome se čitaju ove vesti i kucaju komentari ne rade na vazduh. Biće još gore, kada se omasove električni automobili.
  • Ja

    06.03.2022 09:36
    Kako manjak kad predsednik rece da imamo svega, da cemo opskrbiti i komsije
  • Branko

    06.03.2022 09:04
    Majnovanje
    @Coravi desk kao sto neko rece odlazi na "rudarenje"odnosno proizvodnju virtualnih valuta btc,eth,rvn naravno kradjom struje sto po kucama sto po drzavnim preduzecima...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija