Na železničkoj stanici u Budimpešti u petak je zbrinuto više od 4.000 osoba, među njima više od 1.000 dece.
"Moja mama i ja nismo mogle da zaspimo više od tri dana jer se stalno čulo bombardovanje i sirene. Imali smo sklonište, ali je tamo bilo hladno, nismo mogle tamo da živimo. Bili smo u hodniku zgrade, daleko od prozora, kako bismo se zaštitili od raketiranja. Strahovale smo kako će proći putovanje do Budimpešte, ali srećom bilo je bezbedno. U vozu smo stajale desetak sati zbog gužve, a putovanje je trajalo oko 30 sati. Nismo očekivale tako veliku pomoć, osećamo podršku, zajedništvo, ali i dalje osećam strah za budućnost, šta sada raditi. Tamo nam je dom, a mi smo ovde", priča Julija, koja je izbegla iz Ukrajine.
Najviše izbeglica stiže vozovima do mađarske prestonice, gde ih dočekuje pomoć mnogih vladinih i nevladinih organizacija. Oni im nude tople napitke, hranu, pomažu oko smeštaja, a zatim upućuju kuda dalje, zavisno od njihovih želja.
Većina putuje dalje na zapad Mađarske, kako bi došli do zemalja zapadne Evrope.
Komentari 2
N Z
Buric
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar