Kako se (ponovo) igramo sa zdravljem najmlađih

Autor: Euronews Srbija

Info

13.03.2022.

18:41 > 18:41

U poslednje dve pandemijske godine, fokus zdravstvenog sistema bio je na kovidu 19, da se što više građana Srbije vakciniše protiv virusa korona.

Kako se (ponovo) igramo sa zdravljem najmlađih

Foto: Pixabay

"Ispod radara" prošlo je upozorenje pedijatara da je smanjen broj dece koja su primila MMR vakcinu protiv malih boginja, zauški, rubeole i da to otvara put ka novoj epidemiji. Pad broja vakcinisane dece ne beleži se samo u Srbiji već na celom Balkanu, izveštava Euronews Srbija.

Male boginje su virusno oboljenje, koje se brzo širi, te se kolektivni imunitet postiče sa 95 odsto vakcinisanih. Poverenje u MMR vakcinu poljuljano je 1998. godine zbog studije koja je to cepivo povezala sa autizmom. U međuvremenu je ta teza više puta opovrgnuta, ali je nepoverenje nastavilo da raste.

Srbija je visoku cenu platila u poslednjoj epidemiji malih boginja koja je buknula oktobra 2017. godine kada je zaraženo više od 5.800 ljudi, a preminulo 15 osoba, među njima najviše dece.

I tada se epidemija mogla naslutiti jer je obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom drastično opao.

Tokom 2016. godine cepivo je primilo 81 odsto mališana, a u godini izbiljanja epidemije 85,2 odsto mališana. Roditelji su se trgli tek kada su počele da se pune bolnice i umiru deca, te je 2018. godine vakcinu primilo 93,4 odsto dece.

Inače, MMR vakcina se daje u dve doze - prvu dozu deca primaju u drugoj godini života, sa 13. ili 14. meseci, a druga pred polazak u školu. U Beogradu je prvu dozu vakcine, prošle godine, primilo samo 68,84 odsto dece, dok je godinu dana ranije obuhvat bio 72,48 odsto.

Nešto bolji obuhvat je drugom dozom - prošle godine pred polazak u školu vakcinu je primilo 78,81 odsto dece, dok je 2020. godine obuhvat bio 74,80 odsto.

"To je jako malo. Obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom treba da bude najmanje 95 odsto, pošto su male boginje veoma zarazna bolest. To što sada nema morbila ne znači da ih neće biti. Treba još jednom podstaći svest o značaju što većeg obuhvata vakcinacijom", kaže za Euronews Srbija predsednik Udruženja pedijatara Srbije prof. Georgios Konstantinidis.

Evropska pedijatrijska akademija skrenula je pažnju da su mere primenjivane tokom epidemije virusa korona - maska, distanca, često onlajn nastava umesto odlaska u školu, dovele do toga da se smanji broj mnogih virusnih i bakterijskih zaraznih bolesti kod dece, a tu spadaju i morbile.

Međutim, popuštanje tih mera i vraćanje u normalnom životu, uz smanjen obuhvat vakcinacijom, može dovesti do nove epidemije.

Ujedinjene nacije su u više navrata upozoravale da se sprema "savršena oluja" za nove epidemije onih bolesti koje se mogu sprečiti jer postoji vakcina. Epidemija virusa korona dodatno je doprinela širenje nepoverenja u vakcinaciju.

"Vakcina protiv virusa korona, koliko god da je dobra, pravljena je brzo i sigurno nije napravljena konačna verzija. Možemo reći da je žrtva svoje efikasnosti i to je paradoksalno. Ona je efikasna, ali ne kao poznate vakcine napravljene ranije za druge zarazne bolesti. U epidemiji virusa korona zaražavali su se i vakcinisani. To je poljuljalo poverenje u sve vakcine. Biće teško da se to poverenje povrati i da roditelji vakcinišu decu", rekao je Konstantinidis.

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže da je jasno da smanjen obuhvat MMR vakcinom predstavlja pretnju i da postoji mogućnost da izbije epidemija.

"Ne mora epidemija da se javi odmah, može posle dve, tri godine kada se kumulira dovoljan broj nevakcinisanih. Sigurno da je smanjen obuhvat vakcinacijom pretnja i da će pre ili kasnije to da se odrazi na obolevanje", naveo je Radovanović za Euronews Srbija.

Virus malih boginja može da prouzrokuje brojne komplikacije kao što su slepilo, oštećenja na mozgu i plućima, uključujući i smrt.

Radovanović kaže da je tokom epidemije virusa korona dodatno ojačao antivakcinalni lobi, koji je u pandemiji dobio i medijski prostor. Dodaje da je danas ozbiljan problem i to što su antivakseri ušli u političke partije, te u kampanji za predstojeće izbore iznose svoje stavove.

"I partijama su atraktivni takvi ljudi, jer je jedan deo populacije skeptičan prema vakcinaciji te misle da je to dobitna kombinacija za osvajanje glasova, bez obzira na objektivnu štetu", zaključio je on.

Vakcinacija u Srbiji protiv malih boginja počela je 1971. godine primenom monovalentne vakcine. Primena kombinovane vakcine protiv malih boginja i zauški počela je 1981. godine, dok je MMR vakcina (protiv malih boginja, zauški i rubele) počela da se primenjuje od 1994. godine.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 21

Hronološki Najpopularniji

Aj

14.03.2022 • 10:22

Bolje da istražite nestašice vakcina. Od puno roditelja sam čula da poslednjih par godina nema mmr vakcina i da se zato kasni sa vakcinacijom.
Ako hoćete veći obuhvat vakcinisanih za početak vakcina treba da bude dostupna svima u svakom trenutku

1 2 -1
krajiška vila

14.03.2022 • 08:40

@T

Ne, neću da se raspitujem, jer medicina ne funkcioniše na "rekla - kazala", nego na EBM (Medicina zasnovana na dokazima).

Dakle: dajte linkove radova zlatnog standarda, punog teksta, iz respektabilnih baza podataka, na primer.

A možete i da mi objasnite koji konkretno patofizološki mehanizam dovodi do dijabetesa kod dece.

Ili tražite da vam prepričaju u komšiluku...

1 2 -1
Novi Sad

14.03.2022 • 08:10

Naknadna pamet

Moje dete se vakcinisalo prošle godine pred polazak u školu. Vakcine tada nije bilo u DZ. Morali smo da je kupimo, koštala je oko 3000, 00 din. Ako ne kupiš čekš do ko zna kada i umesto jedne objedinjene vakcine dete prima dve vakcine!
Dakle državi je baš stalo!

18 7 +11

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.