U zemlji u kojoj ruski predsednik Vladimir Putin uživa visoku popularnost, desničari pokušavaju da osećanja pretvore u glasove, prenosi
Radio slobodna Evropa.
Od vožnje u automobilima sa ruskim registarskim tablicama, otvorene podrške Putinu, do korišćenja simbola ruske vojne invazije na Ukrajinu - metode su kojima se pribegava dve nedelje pred predsedničke i vanredne parlamentarne izbore.
"Ja sam se kandidovao za predsednika Republike Srbije i ne stidim se da kažem da se, pored srpskih interesa, zalažem za istinu, slobodu i pravdu i prema ruskoj državi, kao što su oni umeli da nama mnogo puta pomognu", rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miša Vacić.
Vacić je lider ultranacionalističke stranke Srpska desnica, koja se, kako se navodi na sajtu, otvoreno zalaže za evroazijske integracije kao osnovni spoljnopolitički pravac.
Stranka do sada nije napravila značajnije rezultate, ali je pažnju javnosti privukla kada je na lokalnim izborima 2020. godine uspela da osvoji odbornička mesta u nekoliko mesta na jugu Srbije.
Miša Vacić je iskoristio priliku i da pošalje svoju poruku Kremlju da podržava rusku invaziju na Ukrajinu prilikom predaje svoje predsedničke kandidature 14. marta.
Kako je preneo portal N1, prvi čovek Srpske desnice je pred Republičku izbornu komisiju stigao u blindiranom džipu ruskih registarskih tablica, u pratnji više desetina vozila za srpskim i ruskim zastavama i uz bakljadu.
On je tom prilikom poručio da je jedini kandidat za predsednika koji "ne zagovara neutralnost, već punu podršku Rusiji povodom tekuće specijalne operacije u Ukrajini".
Većina uticaj Rusije ocenjuje pozitivnim
Istraživanje koje je prošle godine sprovela organizacija Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) pokazalo je da više od 70 posto ispitanika smatra da Ruska Federacija ima povoljan uticaj na političke prilike na Zapadnom Balkanu, kaže za RSE Bojan Klačar, istraživač CeSID-a.
Klačar u tome vidi odgovor na pitanje zbog čega nemali broj stranaka pokušava da profitira na proruskom sentimentu tokom ukrajinske krize.
"Najveći broj tih stranaka pripada uglavnom ili izrazitoj desnici ili čak nekoj ekstremnoj desnici. Oni pokušavaju da iskoriste tu nišu kao razliku u odnosu na konkurenciju", kaže Klačar.
Sa druge strane, Miša Vacić za RSE dodaje da njegova podrška Rusiji nema veze s izborima, te da je vojno i političko približavanje Srbije Kremlju ideja za koju se zalaže godinama unazad.
On je za medije u svojim izjavama isticao i da se zalaže za pomilovanje građana Srbije koji bi učestvovali kao dobrovoljci na strani Rusije u ratu u Ukrajini.
Pitanje srpskih boraca na ruskoj strani u Ukrajini godinama opterećuje diplomatske odnose Beograda i Kijeva. Učešće i organizovanje učešća u ratu u stranoj državi u Srbiji je krivično delo, za koje su do sada donete 32 osuđujuće presude.
Podrška Rusiji kao odbrana 'srpske časti'
Još jedan predsednički kandidat na listi od njih osam izabrao je da u svojoj strategiji pred izbore koristi rat u Ukrajini.
"Srbija ne bi trebalo da se svrstava u bilo kakve ratne sukobe", poručio je Boško Obradović, kandidat Patriotskog bloka i lider desničarske stranke Srpski pokret Dveri, u izjavi za televiziju Prva 10. marta.
Obradović je, međutim, jasno iskazao svoj stav, pojavivši se na protestu podrške ruskoj invaziji, koji je 4. marta u Beogradu organizovala ultradesničarska grupa "Narodne patrole".
Uz fotografije na kojima se i sam vidi kako šeta u koloni proruskih demonstranata, lider Dveri je na Tviteru napisao da je Beograd "odbranio svoju i srpsku čast".
Dveri, koje su bojkotovale prethodne izbore, ali su pre toga imale svoje predstavnike u Skupštini Srbije, u svojoj ideologiji protive se, između ostalog, nezavisnosti bivše srpske pokrajine Kosovo i zalažu se protiv LGBT prava.
Tako su od 2009. godine Dveri organizovale više protesta pod nazivom "Porodična šetnja", kao kontrapunkt Paradi ponosa, događaju na kojem LGBT zajednica ukazuje na brojne probleme sa kojima se suočava.
Upravo zakon o zabrani "gej propagande", koji je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao 2013. godine, brojnim srpskim desničarskim pokretima predstavlja uzor koji, kako smatraju, treba preslikati i u Srbiji.
Iste godine kada je u Rusiji usvojen kontroverzni zakon, Dveri su saopštile da se zalažu za zabranu Parade ponosa, po ruskom modelu.
Osim anti-LGBT agende, ova stranka je zastupala i antimigrantsku politiku. Krajem 2019. godine organizovala je peticiju za zabranu izgradnje migrantskog kampa u Čačku, na zapadu Srbije, šireći neistine da migranti širom Srbije vrše krivična dela.
Desnica dominira na listiću
Bojan Klačar iz CeSID-a kaže da je većina učesnika ovogodišnjih izbora zauzela pozicije na desnici. On to objašnjava činjenicom da je javno mnjenje okrenuto desnom spektru i naginje autoritarnosti.
Međutim, sagovornik RSE smatra da stranke koje pokušavaju da privuku glasače noseći spojene ruske i srpske zastave, ipak, neće izaći iz okvira za njih uobičajenih rejtinga.
"Ako posmatramo te stranke u dužem vremenskom periodu i njihove rejtinge, vidimo da tu nije došlo do radikalnih promena u proteklih nekoliko nedelja. Da li će im to biti dovoljno da pređu cenzus, to u ovom momentu niko ne može da predvidi", kaže Klačar.
Opravdavanje ruske invazije
Pojedine kandidate na desnoj sceni su prepoznali i ruski mediji. Tako je liderka ultradesničarske organizacije Zavetnici, Milica Đurđević Stamenkoviski, svoju podršku Rusiji pružila u razgovoru za rusku TV kuću Russia Today (RT), koja je na crnoj listi Evropske unije zbog, kako je Brisel upozorio, širenja dezinformacija i manipulisanjem informacijama u korist Rusije.
U toj izjavi Đurđević Stamenkovski navela je da su "NATO imperijalisti želeli da opkole Rusku Federaciju", te su "u Kijevu postavili marionetske vlasti koje su radile protiv interesa građana Ukrajine". Prema njenim rečima, Rusija je "bila prinuđena da započne akciju suzbijanja neonacizma".
Upravo je "denacifikacija" neutemeljen izgovor pod kojim je Kremlj 24. februara pokrenuo invaziju na susednu Ukrajinu.
Organizacija Zavetnici godinama održava bliske odnose sa Putinovom strankom Jedinstvenom Rusijom. Decembra 2017. godine, delegacija Zavetnika se u Moskvi sastala sa predstavnicima vladajuće stranke u Rusiji.
Zavetnici su učestvovali na izborima od 2014. godine. Do sada nisu uspeli da pređu cenzus i uđu u republički parlament.
Neopredeljujući faktor
Prema mišljenju Bojana Klačara iz CeSID-a, igranje na prorusku kartu nije opredeljujući faktor na predstojećim izborima.
"Meni se čini da ljude više zanimaju odgovori kako će Srbija da zadrži političku stabilnost, kako će da se izbori sa ekonomskom nestabilnošću, sa eventualnim nedostacima energenata, inflacijom", kaže Klačar.
Srbija je osudila invaziju na Ukrajinu, ali su zvaničnici u izjavama isticali da neće uvesti sankcije protiv Rusije. Srbija je kandidat za članstvo u EU, koja je uvela nekoliko paketa sankcija Moskvi.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Dvojac optužen da je prevarom prisvojio 1.400 tegli ajvara i lim")
Komentari 11
Pannonian
Samo kazem
Ko je gazda u EU? Evropska komisija gleda ispod oka na Nemacku kad treba doneti ozbiljne odluke, a Nemacka gleda na Velikog Ujku, a Ujkan slusa (preko Merkelinog telefona) sta pijucu njegovi evropski pilici.
Radio "Slobodna Evropa" je finansiran od strane vlade SAD, ali to niko ne sme da pomene, svi se prave da je nezavisan. Smeju li mediji u Srbiji da prenose ne-zapadne drzavne medije?
Da li Srbija zeli da bude americki sluga druge klase? Hoce li EU "uvesti red", iskoreniti korupciju i doneti blagos.anje? Naravno da nece, pogledajte istocnoevropske i balkanske clanice. To moramo sami, prvo da se pogledamo u ogledalo, da iskorenimo svoje mane. Medjutim, nasi "prijatelji sa Zapada" ce pokusati sve da nas sprece. Zasto je propao Sretenjski Ustav, zasto je ubijen knez Mihailo, ko je pomogao u Majskom prevratu, ko je inicirao 27.mart, ko je trazio prekid akcije "Sablja"? Mislite o tome.
Куп је битан
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar