Srbija trpi zbog svetskog ekonomskog rata

Svakih četiri, pet dana novi talas sankcija sruči se na Rusiju.

Sve ubrzanije uvećava se ne samo snaga kaznenih odredbi, već i obuhvat kompanija i pojedinaca pod udarom. Posledice trpe i zemlje koje nisu u sukobu.

Tako je u sklopu četvrtog paketa sankcija doneta uredba koja se itekako tiče najbolje ovdašnje kompanije Naftne industrije Srbije. Time, naravno, i svih nas sa ovog prostora.

Osnov za kažnjavanje je struktura vlasništva u kome je udeo Gaspromnjefta, kćerke Gasproma zadužene za naftu, 56,5 odsto. Veoma strog propis Evropske unije, kakvi se donose obično u ratu i prema protivniku, zabranjuje svim kompanijama iz Unije da posluju sa ruskim državnim firmama.

To nije sve, zabranjuju se i odnosi sa kompanijama u većinskom vlasništvu Rusije, bez obzira gde se nalaze.

Upravo ova poslednja tačka dovodi NIS u neugodnu poziciju. Većinski vlasnik NIS-a je Gaspromnjeft, u krajnjem ruska država, pa je na ovaj način naš prerađivač nafte, već desetak godina u snažnom uzletu, došao pod udar briselskih čelnika.

Može se pomisliti neka NIS kupi naftu i hemikalije kojima se koristi u proizvodnji od ruskih ili proizvođača sa Bliskog istoka, na njih se uredba ne odnosi. Jeste, ali naftu treba dopremiti do rafinerije u Pančevu.

"Jadranski naftovod"

Još za jugoslovenska vremena za te potrebe, a da bi se zamenio dotadašnji skuplji transport baržama ili vagonima, izgrađen je "Ju-nafovod" od Pančeva, preko Novog Sada, Bosanskog Broda, Siska, do Rijeke, tačnije obližnjeg Omišalja. Čak pet prerađivača nafte se našlo na trasi, a vlasništvo nad cevovodom bilo je idealno trećinsko za naftne kompanije iz Hrvatske, BiH i Vojvodine.

Nije se dužinski mogao podeliti na tri podjednako vredno dela, već je svaki suvlasnik posedovao trećinu vlasništva u svakoj tački gasovoda. Smatralo se da se tako čvršće gradi jugoslovensko zajedništvo.

Nakon raspada države, Hrvatska je, bez ikakvog obeštećenja, prisvojila daleko najduži segment cevovoda i dotadašnji republički segment preduzeća "Ju- naftovod" preimenovala u "Jadranski naftovod". Od tada kada preduzeće iz Srbije kupi naftu tankerim se dopremi do Omišalja, potom naftovodom do Sotina, blizu Iloka, mesta na samoj granici Hrvatske i Srbije, gde je naše praeduzeće "Transnafta" preuzima i pumpama doprema do pančevačke rafinerije.

Naravno, kao na hrvatsku firmu najnovija briselska odredba se odnosi i na "Jadranski naftovod", zabranjujući mu da za nabrojanih dvanaest kompanija sa većinskim vlasništvom ruske države, na spisku je i Gaspromnjeft, radi usluge transporta.

Potraga za maršutom

Tako se NIS našao na muci da prvo mora da nađe novu logistiku transporta kupljene nafe. Prva ideja da se ide na davnašnju trasu, na Konstancu pa Dunavom, danas je teže izvodiva. I ako se utvrdi da su nekadašnje brodovlje i oprema u upotrebivom stanju, problem će biti višak ratnih brodova na Crnom moru.

Nespremnost osiguravajućih kuća da osiguraju bilo koji teretni brod na ovom području praktično staru maršutu stavlja van upotrebe. Preostaje da se nafta dopremi do neke od jadranskih luka na teritoriji država van EU, a odatle železnicom i cisternama do Pančeva.

Kako je Crna Gora spremna da sprovodi propise EU čak i kada nije obavezna, za sada je više u igri albanska luka Drač, odakle bi voz išao za Crnu Goru, potom prugom Beograd - Bar dospeo na srpsku pružnu mrežu. U svakom slučaju, ovakva logistika je i četvorostruko skuplja od transporta naftovodom.

Istina, uredba predviđa dopuštanje da se realizuju ugovori sklopljeni do 15. marta, tako da za do tada ugovorene poslove važi uobičajena procedura, svakako i prevoznička ruta. Srpske vlasti pregovaraju sa Evropskom unijom da se nađe prihvatljivije rešenje, ali za sada nema naznaka da su u Briselu voljni praviti ustupke, pogotovo ne Srbiji.

Plaćanje rubljom

Nabavka nafte, međutim, nije jedini enegetski problem kojim se srpska vlada ovih dana intezivno bavi. Lako je moguće da poteškoća bude i oko dotoka gasa.

Naime, Rusija je, nakon što su joj države Zapada sprečile korišćenje deviznih rezervi, donela odluku da će finansijske obaveze prema "neprijateljskim državama" isplaćivati u rubljama. Nezadovoljna najavom, Bugarska je, nakon posete visokih američkih funkcionera, zapretila da će prestati kupovati gas od Rusije, a nije se izjasnila oko daljeg funkcionisanja gasovoda popularno nazvanog Balkanski tok. U Brisel je i poslala predlog u vezi sa zajedničkom kupovinom gasa za celu uniju.

U slučaju da se prekine dotok sa jugoistoka, Srbija gas može da nabavi preko Horgoša, iz nekog od evropskih skladišta. Naravno, u tom slučaju bi se plaćala tržišna cena gasa, višestruko skuplja spram cene koju Rusija određuje za svog pouzdanog prijatelja.

Pročitaj još

"Eskalacija ekonomskog rata" zbog rublje?

Koliko bi vredeo NIS kad bi Srbija htela da ga kupi?

Čanak: Vlada da hitno vrati NIS Vojvođanima