Zadaci iz matematike na zaokruživanje: Kako država lažira da su nam deca pametnija
Da li je cilj prosvetne vlasti da obesmisli završni ispit na kraju osnovne škole pitaju se stručnjaci nakon vesti da se planira povećanje broja zadataka na zaokruživanje na maloj maturi.
Foto: Pixabay
Kako je Danas nedavno pisao, na nedavno održanoj probnoj maloj maturi u testu iz matematike našlo se čak 17 zatvorenih zadataka, u kojim se od učenika nije tražio postupak, već samo da zaokruže neki od ponuđenih odgovara.
Nadležni sada takav potez opravdavaju argumentima koje stručnjaci listom pobijaju.
"To što neki nastavnici sada možda imaju primedbe zbog toga što su testovi zatvoreni nije novina, jer poslednjih godina idemo ka zatvaranju testova. Zatvoreni tip testiranja i ponuđeni odgovori đacima ne mora nužno da znači i olakšavanje", rekao je za Tanjug Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).
Međutim, upravo je ministar prosvete Branko Ružić potvrdio da je olakšavanja bilo na poslednjoj maloj maturi. On je u junu prošle godine, gostujući na RTS-u, doslovno kazao da će testovi biti refleksija školovanja u pandemijskim okolnostima i lakši nego u regularnim uslovima.
"Sama struktura testa je takva da će biti mnogo više pitanja na zaokruživanje i u tom smislu je lakše", naveo je Ružić.
Očekivana posledica toga je nikad viši prosečan broj poena na završnom ispitu, što je konstatovano i u analizi male mature koji je radio upravo ZVKOV.
U tom izveštaju piše da treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu.
"Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja otvorenog tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave", stoji u izveštaju.
Dokaz da forma zatvorenog tipa zadataka ne znači nužno olakšavanje, za Branislava Ranđelovića su "trenutno verovatno i najteži i najkvalitetniji prijemni ispiti u našem obrazovnom sistemu na fakultetima koji su već 10 do 15 godina u zatvorenoj formi".
On navodi i da je u svetu zatvorena forma vrlo aktuelna, te da skoro svi najbolji univerziteti na zapadu rade po takvom sistemu.
Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Lipkovski kaže da Ranđelović koristi tipična demagoška objašnjenja i da nijedan od tih "argumenata" nije tačan. Lipkovski kaže da nije istina da su zatvoreni zadaci tendencija svuda u svetu. Navodi primer maturskog ispita iz matematike u nemačkoj pokrajini Bavarska 2021. godine koji je imao na A nivou 11 zadataka i nijedan zatvorenog tipa, dok je na nivou B bilo 15 zadataka i opet nijedan zatvorenog tipa.
Isto je, kaže, i u Ruskoj Federaciji: na probnom JGE osnovnog nivoa za 2021. od 20 zadataka nema nijedan zatvorenog tipa. Ista je situacija i sa naprednim nivoom: od 19 zadataka nijedan zatvorenog tipa.
Poslednji primer je iz Slovenije: od 14 zadataka na maturi 2021. nijedan nije bio zatvorenog tipa.
"Svi ovi zadaci su u stvari kompleksni sa višestrukim zahtevima, u kojima se za svaki deo traži zasebno obrazloženje, odnosno rešavanje. Ozbiljni obrazovni sistemi su shvatili da objektivno testiranje znanja iz matematike ne treba uopšte da ima zatvorene zadatke", kaže Lipkovski.
Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" kaže za Danas da je kao profesor matematike protiv ideje da se na testu završnog ispita povećava broj zadataka na zaokruživanje.
"Matematičarima je važan postupak. Kada ocenjujemo na pismenim i kontrolnim zadacima ne idemo sistemom tačan rezultat – tačan zadatak nego priznajemo i deo zadatka ako je postupak tačan. To isto rade i fakultetski profesori. Kod zadataka zatvorenog tipa ne postoji mogućnost tog finog vrednovanja i uvid u znanje učenika je siromašniji. U napetim situacijama, kakav je završni ispit, može da se desi da učenik pogreši u računu, a ako je u pitanju zatvoren zadatak, dobiće nula poena. To nije u interesu đaka, niti je cilj da u osmom razredu proveravamo da li učenik zna račun, već kako razmišlja. To je u suprotnosti i sa pedagoškom praksom, jer nastavnici matematike tokom čitavog školovanja priznaju đacima i deo tačno urađenog zadatka", kaže Stojković.
On ističe da zatvoreni zadaci imaju prednost jer su lakši za pregledanje, pa mogućnost žalbe skoro i da ne postoji. To je, kaže, jedan od razloga zašto neki fakulteti koriste ovaj tip zadataka na prijemnim ispitima.
"Kvalifikacioni ispiti iz matematike na Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu u Beogradu, na koje se profesor Ranđelović poziva, izvode se mnogo više od 15 godina upravo u tom obliku sa zatvorenim zadacima, ali zadaci sadrže i negativne poene za pogrešan odgovor. Ovi negativni poeni treba da neutrališu statističko dejstvo slučajnog izbora odgovora. Možda bi Zavod mogao da uvede ovakav princip ocenjivanja testova? Ili bi ipak bilo bolje da, prateći iskustva najkvalitetnije kontinentalne, ruske i nemačke obrazovne prakse, sasvim izbaci zatvoreni tip zadatka na maturskom ispitu iz matematike", navodi Aleksandar Lipkovski.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić, koji je na tu funkciju došao iz Centra za ispite ZVKOV-a (nadležan za testove za malu maturu), napominje da je postojanje zadataka otvorenog tipa posebno važno za evaluativnu funkciju završnog ispita i da, ako hoćemo da znamo šta đaci ne znaju i šta su nastavnici propustili na ih nauče, moramo da vidimo trag na papiru, odnosno postupak rešavanja.
"Gledajući sa strane i bez ulaženja u sadržaj testa, meni zatvaranje zadataka nije baš dobar indikator. To vrlo verovatno znači da obrazovni sistem nema dovoljno ljudskog kapaciteta da pouzdano i nepristrasno ocenjuje desetine hiljada testova. Testovi iz matematike sa zadacima otvorenog tipa su svakako pouzdaniji. Ako nema ko da ocenjuje takve zadatke, onda to treba dodatno budžetirati. Nije poenta matura (velike ili male) da bude jeftina, nego da nam da pouzdane rezultate", smatra Verbić, koji je doktorirao upravo na temu vrednovanja testova znanja.
Na značaj evaluativne funkcije završnog ispita, koja treba da pokaže koliko je efikasan domaći obrazovni sistem, ukazuje i Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominjući da je olakšavanjem testova namerno sprečeno da se pokaže pravo stanje.
"Ako je cilj da se pokaže iluzija uspeha (a Ministarstvo prosvete po svojoj prirodi kao političko telo nastoji da pokaže da je uspešno u svom resoru) onda su najbolji testovi oni koji ispituju reproduktivna i površna znanja i lakši testovi na kojima učenici postižu veće rezultate. U tom slučaju im odgovaraju zadaci zatvorenog tipa, jer se njima teško ispituje razumevanje gradiva, povezana znanja, upoređivanje pojmova, primena znanja, trajnost znanja... Ako je cilj da se ispitaju razumevanje, znanja koja će trajati i koristiti se u daljem školovanju i u životu, onda se to ne može ostvariti testovima višestrukih ponuđenih odgovora", napominje Ivić.
Koliko je važan cilj zbog koga se vrši testiranje jasno se vidi po inflaciji visokih školskih ocena, ističe Ivić, ilustrujući to podatkom da u osmom razredu ima oko 45 odličnih učenika, a da osnovnu školu 14 odsto učenika završe kao vukovci.
"Sve analize pokazuju da iza visokih ocena ne stoji stvarno znanje, ali se stvara iluzija da je obrazovni sistem dobar, da škole kvalitetno rade i da učenici ozbiljno uče. Ta iluzija je potrebna svima njima i postoji čitav niz mehanizama koji dovode do te inflacije visokih ocena. A za zemlju je važno da ima tačan uvid u kvalitet znanja koja se stiču i koji je jedino važan za ekonomski, kulturni, demokratski razvoj države", ističe Ivić.
Tekst u celini čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Opljačkali prodavnicu na Vračaru: Povredili radnicu i ukrali 5.000 dinara
03.04.2025.•
0
Policija je uhapsila dva muškarca zbog sumnje da su opljačkali prodavnicu u beogradskoj opštini Vračar.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - proverite šta sve znate
03.04.2025.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Računi Fonda PIO bili u blokadi dva dana, a u Fondu tvrde da nisu
03.04.2025.•
6
Ekološki ustanak saopštio je danas da je račun Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) bio u blokadi od 1. aprila.
Zorana Mihajlović potvrdila da je saslušana u policiji: Zanimalo ih je kako smo zaključili ugovore
03.04.2025.•
3
Bivša ministarka Zorana Mihajlović potvrdila je da je saslušana u policiji.
Kreni-promeni: Kapitalni projekti režima tonu posle prve kiše
03.04.2025.•
4
Brza saobraćajnica od Požarevca do Golupca, duga 68 kilometara, svečano otvorena 23. februara u prisustvu predsednika, već 1. aprila je zatvorena, nakon samo nekoliko kiša.
Na istoj adresi u istoj kući registrovano pet pokreta i tri firme, jedan je i Vučićev
03.04.2025.•
9
Pet pokreta, od kojih je jedan (valjda) i onaj Vučićev, najavljivan od 2023. godine, kao i tri preduzeća, od kojih je jedno obrisano iz registra APR, dele istu adresu u beogradskom naselju Mirijevo.
Bivša ministarka Zorana Mihajlović dala izjavu u SBPOK povodom slučaja pada nadstrešnice
03.04.2025.•
4
Bivša ministarka Zorana Mihajlović saslušana je povodom slučaja pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici.
FOTO Ćaci protiv Đokovića: "Novak Doping Đokovć"
03.04.2025.•
21
Na ulicama Beograda pojavio se grafit protiv jednog od najboljih tenisera svih vremena Novaka Đokovića.
Predsednik i sekretar lovačkog udruženja uhapšeni zbog "muljanja" s tuđim parama
03.04.2025.•
0
Predsednik Lovačkog udruženja "Golub" iz Velikog Gradišta S. M. (50) uhapšen je zbog neosnovanog dobijanja i korišćenja kredita i drugih pogodnosti, falsifikovanja isprave i zloupotrebe poverenja.
Evroposlanik Prebilič: Ako Vučić ne napravi promene, sankcije su neizbežne
03.04.2025.•
19
"Sankcije su sledeći korak, ako predsednik Vučić i garnitura koja sada vlada ne želi da napravi iskorak", rekao je evroposlanik Vladimir Prebilič.
Vučević: Izbor za premijera sveden na dve osobe, predlažemo u narednih dan i po
03.04.2025.•
28
Predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević predložiće Aleksandru Vučiću mandatara za sastav Vlade Srbije u narednih dan i po.
Vlada formira Radnu grupu za obeležavanje 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu
03.04.2025.•
2
Vlada Srbije u tehničkom mandatu usvojila je na današnjoj sednici Odluku o obrazovanju Radne grupe za obeležavanje 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu.
Vučić rekao švajcarskom nedeljniku da zna da neki svetski lideri u potaji pričaju sa Putinom
03.04.2025.•
1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da zna da nekoliko vodećih svetskih lidera i dalje potajno održava kontakte sa Vladimirom Putinom.
RHMZ upozorava na naglo zahlađenje, najpre u Vojvodini
03.04.2025.•
2
Republički hidrometeorološki zavod upozorio je da će u periodu od 6. do 8. aprila doći do nagle promene vremena, koje će doneti zahlađenje za više od 10 stepeni praćeno jakim severozapadnim vetrom.
Đukić Dejanović odobrila nastavu na daljinu za škole u Kragujevcu, danas nova protestna šetnja
03.04.2025.•
2
Ministarstvo prosvete je odobrilo izvođenje onlajn nastave u četiri srednje škole u Kragujevcu.
Dva meseca bojkota velikih trgovinskih lanaca: Koji su efekti?
03.04.2025.•
23
Predsednik udruženja potrošača "Efektiva" Dejan Gavrilović izjavio je da je bojkot trgovinskih lanaca zbog visokih cena proizvoda, koji kroz različite modele traje više od dva meseca, imao efekte.
Sudija Trešnjev: Ukoliko se pod hitno ne zaštite institucije, na scenu stupa otvorena autokratija
03.04.2025.•
8
Sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev ocenio je da, ukoliko se pod hitno ne zaštite institucije, na scenu u Srbiji će stupiti "otvorena autokratija".
Najmanje četvorica ruskih oligarha dobila državljanstvo Srbije ove godine
03.04.2025.•
17
Najmanje četvorica ruskih oligarha dobila su državljanstvo Srbije u 2025. godini, iako kriterijumi za odluku vlade Miloša Vučevića da im dodeli pasoš nisu jasni.
Redosled kanala na SBB: N1 i Nova S nisu više prvi, ubačeni Arena sport i Informer
03.04.2025.•
65
Ukoliko ste korisnik SBB-a i jutros ste upalili televizor, primetili ste promenu. N1 i Nova S nisu više prvi kanali, TV Informer je dostupan, a ubačeni su i kanali Arena sporta.
Odronio se deo nasipa uz most kod Golupca - na deonici svečano otvorenoj pre pet nedelja
03.04.2025.•
21
Deo zemljanog nasipa uz novi most kod sela Tribrode i Braničevo u blizini Golupca srušio se u reku Pek posle kiše koja nije izazvala izlivanje reke.
.jpg "Vulin: Srbija uvek na pravoj strani istorije i pobednica, nikad nije napravila grešku")
Vulin: Srbija uvek na pravoj strani istorije i pobednica, nikad nije napravila grešku
03.04.2025.•
28
Potpredsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin izjavio je da ne bi bilo obojene revolucije u Srbiji da smo uveli sankcije Ruskoj Federaciji.
Komentari 25
Zemlja čudesa
Naizgled nebitno
Đorđe Čvarkov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar