Zadaci iz matematike na zaokruživanje: Kako država lažira da su nam deca pametnija
Da li je cilj prosvetne vlasti da obesmisli završni ispit na kraju osnovne škole pitaju se stručnjaci nakon vesti da se planira povećanje broja zadataka na zaokruživanje na maloj maturi.
Foto: Pixabay
Kako je Danas nedavno pisao, na nedavno održanoj probnoj maloj maturi u testu iz matematike našlo se čak 17 zatvorenih zadataka, u kojim se od učenika nije tražio postupak, već samo da zaokruže neki od ponuđenih odgovara.
Nadležni sada takav potez opravdavaju argumentima koje stručnjaci listom pobijaju.
"To što neki nastavnici sada možda imaju primedbe zbog toga što su testovi zatvoreni nije novina, jer poslednjih godina idemo ka zatvaranju testova. Zatvoreni tip testiranja i ponuđeni odgovori đacima ne mora nužno da znači i olakšavanje", rekao je za Tanjug Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).
Međutim, upravo je ministar prosvete Branko Ružić potvrdio da je olakšavanja bilo na poslednjoj maloj maturi. On je u junu prošle godine, gostujući na RTS-u, doslovno kazao da će testovi biti refleksija školovanja u pandemijskim okolnostima i lakši nego u regularnim uslovima.
"Sama struktura testa je takva da će biti mnogo više pitanja na zaokruživanje i u tom smislu je lakše", naveo je Ružić.
Očekivana posledica toga je nikad viši prosečan broj poena na završnom ispitu, što je konstatovano i u analizi male mature koji je radio upravo ZVKOV.
U tom izveštaju piše da treba imati u vidu da se školska 2020/2021. godina odvijala u posebnim uslovima pandemije kovida 19, koji su diktirali promenu organizacije nastave i učenja i uvođenje nastave na daljinu.
"Takvi uslovi su doveli do redukcije određenih delova gradiva. Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju tako i po formi, na način da su testovna pitanja otvorenog tipa bila prevedena u zadatke s ponuđenim odgovorima, gde god je to bilo moguće. U tom smislu moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave", stoji u izveštaju.
Dokaz da forma zatvorenog tipa zadataka ne znači nužno olakšavanje, za Branislava Ranđelovića su "trenutno verovatno i najteži i najkvalitetniji prijemni ispiti u našem obrazovnom sistemu na fakultetima koji su već 10 do 15 godina u zatvorenoj formi".
On navodi i da je u svetu zatvorena forma vrlo aktuelna, te da skoro svi najbolji univerziteti na zapadu rade po takvom sistemu.
Profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Lipkovski kaže da Ranđelović koristi tipična demagoška objašnjenja i da nijedan od tih "argumenata" nije tačan. Lipkovski kaže da nije istina da su zatvoreni zadaci tendencija svuda u svetu. Navodi primer maturskog ispita iz matematike u nemačkoj pokrajini Bavarska 2021. godine koji je imao na A nivou 11 zadataka i nijedan zatvorenog tipa, dok je na nivou B bilo 15 zadataka i opet nijedan zatvorenog tipa.
Isto je, kaže, i u Ruskoj Federaciji: na probnom JGE osnovnog nivoa za 2021. od 20 zadataka nema nijedan zatvorenog tipa. Ista je situacija i sa naprednim nivoom: od 19 zadataka nijedan zatvorenog tipa.
Poslednji primer je iz Slovenije: od 14 zadataka na maturi 2021. nijedan nije bio zatvorenog tipa.
"Svi ovi zadaci su u stvari kompleksni sa višestrukim zahtevima, u kojima se za svaki deo traži zasebno obrazloženje, odnosno rešavanje. Ozbiljni obrazovni sistemi su shvatili da objektivno testiranje znanja iz matematike ne treba uopšte da ima zatvorene zadatke", kaže Lipkovski.
Radivoje Stojković, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i direktor novosadske Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" kaže za Danas da je kao profesor matematike protiv ideje da se na testu završnog ispita povećava broj zadataka na zaokruživanje.
"Matematičarima je važan postupak. Kada ocenjujemo na pismenim i kontrolnim zadacima ne idemo sistemom tačan rezultat – tačan zadatak nego priznajemo i deo zadatka ako je postupak tačan. To isto rade i fakultetski profesori. Kod zadataka zatvorenog tipa ne postoji mogućnost tog finog vrednovanja i uvid u znanje učenika je siromašniji. U napetim situacijama, kakav je završni ispit, može da se desi da učenik pogreši u računu, a ako je u pitanju zatvoren zadatak, dobiće nula poena. To nije u interesu đaka, niti je cilj da u osmom razredu proveravamo da li učenik zna račun, već kako razmišlja. To je u suprotnosti i sa pedagoškom praksom, jer nastavnici matematike tokom čitavog školovanja priznaju đacima i deo tačno urađenog zadatka", kaže Stojković.
On ističe da zatvoreni zadaci imaju prednost jer su lakši za pregledanje, pa mogućnost žalbe skoro i da ne postoji. To je, kaže, jedan od razloga zašto neki fakulteti koriste ovaj tip zadataka na prijemnim ispitima.
"Kvalifikacioni ispiti iz matematike na Elektrotehničkom i Matematičkom fakultetu u Beogradu, na koje se profesor Ranđelović poziva, izvode se mnogo više od 15 godina upravo u tom obliku sa zatvorenim zadacima, ali zadaci sadrže i negativne poene za pogrešan odgovor. Ovi negativni poeni treba da neutrališu statističko dejstvo slučajnog izbora odgovora. Možda bi Zavod mogao da uvede ovakav princip ocenjivanja testova? Ili bi ipak bilo bolje da, prateći iskustva najkvalitetnije kontinentalne, ruske i nemačke obrazovne prakse, sasvim izbaci zatvoreni tip zadatka na maturskom ispitu iz matematike", navodi Aleksandar Lipkovski.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić, koji je na tu funkciju došao iz Centra za ispite ZVKOV-a (nadležan za testove za malu maturu), napominje da je postojanje zadataka otvorenog tipa posebno važno za evaluativnu funkciju završnog ispita i da, ako hoćemo da znamo šta đaci ne znaju i šta su nastavnici propustili na ih nauče, moramo da vidimo trag na papiru, odnosno postupak rešavanja.
"Gledajući sa strane i bez ulaženja u sadržaj testa, meni zatvaranje zadataka nije baš dobar indikator. To vrlo verovatno znači da obrazovni sistem nema dovoljno ljudskog kapaciteta da pouzdano i nepristrasno ocenjuje desetine hiljada testova. Testovi iz matematike sa zadacima otvorenog tipa su svakako pouzdaniji. Ako nema ko da ocenjuje takve zadatke, onda to treba dodatno budžetirati. Nije poenta matura (velike ili male) da bude jeftina, nego da nam da pouzdane rezultate", smatra Verbić, koji je doktorirao upravo na temu vrednovanja testova znanja.
Na značaj evaluativne funkcije završnog ispita, koja treba da pokaže koliko je efikasan domaći obrazovni sistem, ukazuje i Ivan Ivić, penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominjući da je olakšavanjem testova namerno sprečeno da se pokaže pravo stanje.
"Ako je cilj da se pokaže iluzija uspeha (a Ministarstvo prosvete po svojoj prirodi kao političko telo nastoji da pokaže da je uspešno u svom resoru) onda su najbolji testovi oni koji ispituju reproduktivna i površna znanja i lakši testovi na kojima učenici postižu veće rezultate. U tom slučaju im odgovaraju zadaci zatvorenog tipa, jer se njima teško ispituje razumevanje gradiva, povezana znanja, upoređivanje pojmova, primena znanja, trajnost znanja... Ako je cilj da se ispitaju razumevanje, znanja koja će trajati i koristiti se u daljem školovanju i u životu, onda se to ne može ostvariti testovima višestrukih ponuđenih odgovora", napominje Ivić.
Koliko je važan cilj zbog koga se vrši testiranje jasno se vidi po inflaciji visokih školskih ocena, ističe Ivić, ilustrujući to podatkom da u osmom razredu ima oko 45 odličnih učenika, a da osnovnu školu 14 odsto učenika završe kao vukovci.
"Sve analize pokazuju da iza visokih ocena ne stoji stvarno znanje, ali se stvara iluzija da je obrazovni sistem dobar, da škole kvalitetno rade i da učenici ozbiljno uče. Ta iluzija je potrebna svima njima i postoji čitav niz mehanizama koji dovode do te inflacije visokih ocena. A za zemlju je važno da ima tačan uvid u kvalitet znanja koja se stiču i koji je jedino važan za ekonomski, kulturni, demokratski razvoj države", ističe Ivić.
Pročitaj još
Tekst u celini čitajte OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
EU smatra da Vučić ne sme da ide u Moskvu: Da li će biti posledica?
24.04.2025.•
0
EU smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne sme da ide na proslavu 9. maja u Moskvu jer "EU to vidi kao deo ruske propagande zarad opravdanja invazije na Ukrajinu".
Teolog Milićević: Nastup patrijarha Porfirija u Moskvi uvreda za svakog građanina
24.04.2025.•
1
Teolog Vukašin Milićević izjavio je da je patrijarh Porfirije boravio u Moskvi kao emisar režima koji vodi otvoreni rat protiv srpske mladosti i srpske budućnosti.
Zekić: Moj subjektivni osećaj je da će formiranje Saveta REM-a biti u junu
24.04.2025.•
2
Portparolka REM-a Olivera Zekić izjavila je FoNetu da je njen "subjektivni osećaj" da će i predstavnici vladajuće koalicije glasati za raspisivanje novog konkursa za članove Saveta REM.
Ukoliko država ne reaguje - od 5. maja celodnevna obustava rada u pravosuđu
24.04.2025.•
1
Odlukom Sindikata sudske vlasti, pravosuđe je stupilo u svakodnevne štrajkove upozorenja u periodu od 11 do 12 časova, zbog neispunjenja zahteva za poboljšanje materijalnog položaja.
Ministarstvo finansija upozorilo na pokušaj prevare preko mejla Uprave za trezor
24.04.2025.•
0
Ministarstvo finansija upozorilo je na pojavu zloupotrebe mejl adrese Uprave za trezor i pozvalo građane da pažljivo proveravaju primljenu poštu.
Bivši direktor "Srbija šume" Pirot i još osmoro muljalo oko izgradnje Lovačkog doma
24.04.2025.•
0
Devet osoba uhapšeno je zbog zloupotrebe službenog položaja, nesavesnog rada u službi i zloupotrebe položaja odgovornog lica.
VIDEO: Srednjoškolci iz Beograda krenuli na protest u Novi Sad: Pešači više stotina njih
24.04.2025.•
18
Srednjoškolci su danas, 24. aprila krenuli iz Beograda u dvodnevnu šetnju do Novog Sada.
Razotkrio saobraćajnu mafiju: Sad se spori sa državom, oteli mu dete, spalili kuću...
24.04.2025.•
10
Prvi prikriveni islednik u Srbiji koji je razotkrio saobraćajnu mafiju čiji deo su bili i ljudi iz sistema, umesto da dobije zaštitu države, kao nezgodan svedok degradiran je i šikaniran na poslu.
.jpg "U kući u Resniku ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i ranio starijeg muškarca")
U kući u Resniku ispalio više hitaca iz vatrenog oružja i ranio starijeg muškarca
24.04.2025.•
0
S. T. (45) uhapšen je zbog nelegalnog oružja i nanošenja lakih telesnih povreda.
.jpg "Brnabić: Rektor Đokić ne odlučuje samostalno, instrukcije mu daje neko ko želi da sruši Srbiju")
Brnabić: Rektor Đokić ne odlučuje samostalno, instrukcije mu daje neko ko želi da sruši Srbiju
24.04.2025.•
16
Predsednica parlamenta Ana Brnabić ocenila je da rektor beogradskog univerziteta Vladan Đokić ne donosi samostalno odluke i da mu instrukcije daje neko ko želi da sruši Srbiju".
Fabrika čarapa "Proleter" otišla u stečaj, 300 radnika ostalo bez posla
24.04.2025.•
4
Privredni sud u Čačku doneo je rešenje o otvaranju stečajnog postupka u fabrici čarapa "Proleter" u Ivanjici, zbog trajne nesposobnosti plaćanja, a oko 300 radnika fabrike ostalo je bez posla.
Informer neće plaćati frekvenciju REM-u, vratio dozvolu i emituje preko "kabla"
24.04.2025.•
10
Informer TV obavestio je 16. aprila pisanim putem Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da više ne namerava da pruža medijsku uslugu terestrijalnim putem u zoni raspodele Avala.
Direktorka škole u Saranovu u kojoj se srušio plafon podnela ostavku
24.04.2025.•
4
Direktorka osnovne škole "Direktorka osnovne škole "Karađorđe" u Saranovu kod Rače Vesna Vićentijević podnela je ostavku nakon što se srušio plafon u jednoj učionici, saznaje Beta u Školskoj upravi.
Srbija bez nezavisnih veštaka za ekološke sporove: Niko neće u klinč sa firmom koju štiti država
24.04.2025.•
1
U Srbiji nema kvalitetnih i nezavisnih veštaka za ekološke sporove, naročito kada se pokrenu parnice protiv najvećih kompanija koje direktno ili skriveno "tetoši" država, piše Biznis i finansije.
Popović: REM je poluga vlasti, izbor njegovih članova je političko pitanje
24.04.2025.•
1
Nekadašnja članica Saveta REM-a Judita Popović ocenila je da je zahtev studenata koji se odnosi na to regulatorno telo opravdan.
Popadić: Univerzitet u Beogradu mora da insistira na ispunjenju studentskih zahteva
24.04.2025.•
6
Univerzitet mora i dalje da insistira na studentskim zahtevima, a koji se mogu rešiti krajnje jednostavno ispunjenjem tih zahteva, rekao je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dragan Popadić.
Pad plafona u školi u Saranovu četiri meseca posle rekonstrukcije: Kakve veze Montop ima sa tim?
24.04.2025.•
8
Pad plafona u učionici škole u selu Saranovo kod Rače nameće pitanja kako je rađena rekonstrukcija i da li je postojala kontrola radova.
Išao kamionom u rikverc na auto-putu kod Dobanovaca i usmrtio radnika
24.04.2025.•
0
Javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zatražio je zadržavanje M. G. (25), osumnjičenog da je u Dobanovcima na delu auto-puta na kojem se izvode radovi, kamionom izazvao nesreću.
Vučić: Studenti i građani će nastaviti sa nasiljem, biramo trenutak za primenu sile
24.04.2025.•
90
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će studenti i građani koji učestvuju u blokadama "nastaviti s nasiljem", a da će država "birati trenutak kada će nasilju stati u kraj".
Građani Novog Pazara će tražiti da se Vučiću oduzme titula počasnog građanina
24.04.2025.•
5
Zbor građana Novog Pazara usvojio je sinoć skoro sve predloge o akcijama i zahtevima iznetim na prethodnim skupovima.
Komentari 25
Zemlja čudesa
Naizgled nebitno
Đorđe Čvarkov
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar