Bursać za 021.rs: Opozicija vuče dosta nerazumnih poteza, Vučić ima mnogo otvorenih opcija

Zoran Strika

strika@021.rs

Info

14.04.2022.

12:00 > 11:57

"Vučić ima mnogo otvorenih opcija i Dragan Đilas je samo jedna od njih, ali mislim da do koalicije neće doći", kaže za 021.rs politikolog i naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać.

Stanje na političkom sceni je, u najmanju ruku, konfuzno. Ako za nešto postoji potencijal to je onda onaj koji se tiče razočarenja opozicionog dela glasača.

Od završetka izbora imali smo momente u kojima opozicija u Beogradu proglašava pobedu, pa smiruje strasti, okrivljuje Borisa Tadić da je svojom samovoljom ugrozio smenu vlasti u prestonici, da bi potom građani bili pozvani da se na mestima na kojima se ponavlja glasanje, glas pokloni upravo Tadiću ne bi li prešao cenzus i pomogao opoziciji. Potom je predsednički kandidat Zdravko Ponoš napustio Narodnu stranku, izjavivši da mu Jeremić nije ni čestitao na izbornom rezultatu.

Kao da konfuzije nije bilo dovoljno, Dragan Đilas je, po svoj prilici, van bilo kakvog konsultovanja sa koalicionim partnerima, odlučio da razgovara sa predsednikom SNS-a Aleksandrom Vučićem. Kritike na račun toga stigle su i iz Narodne stranke i od Ne davimo Beograd, Zdravka Ponoša, Demokratske stranke. Iz Pokreta za preokret, po snazi i mogućnosti da okupi veći broj glasača, manje važnoj karici koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije, stigla je poruka kako je odluka Đilasa da se sretne sa Vučićem "nepopularan, ali veoma hrabar potez", te da bi mogao da donese koristi Srbiji i Beogradu, što zavisi od predsednika SNS.

Politikolog i naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać kaže za 021.rs da su razmirice u opoziciji prisutne od ranije i da to nije tipično samo za ovu post-izbornu situaciju. Po njegovim rečima, sve deluje kao da je u pitanju nastavak konflikata koji svoje repove imaju još dok je deo opozicionih lidera zajedno bio u Demokratskoj stranci, te da su u pitanju sukobi stari i po 10 godina, a od kojih cela opozicija pati.

"Mi sad imamo eskalaciju toga. Dragana Đilasa koji očigledno radi na svoju ruku, Jeremića koji ga kritikuje, Ponoša koji izlazi iz Narodne stranke. To je jedna loša slika pred glasačem. Rezultat od 13 odsto na parlamentarnim izborima je loš, svi su očekivali više, čak je i Dragan Đilas pumpao očekivanja svojih glasača, pa je izlazio sa brojkama od 26-27 odsto podrške u danima pred izbore. I onda se, nakon lošeg rezultata, ide iz kiksa u kiks, u prikazivanje međusobnog konflikta i dolazimo do situacije da Đilas odlazi na sastanke ili pregovore, zavisi od percepcije, kod Vučića, i sve to stvara razdor u opoziciji", poručuje Bursać.

Foto: Beta

Upitan da prokometariše razgovor Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa, te mogućnost saradnje, Bursać navodi da predsednik SNS-a ima mnogo otvorenih opcija, te da je lider Stranke slobode i pravde samo jedna od njih.

"Mislim da do koalicije sa opozicijom neće doći. Prvi razlog je taj što Vučić ima mnogo drugih opcija. Drugi razlog je taj što njemu ovo dobro dođe za uvlačenje Đilasa u svoju orbitu i stvaranje dugoročnog razdora u opoziciji. Treće je to što im za geopolitički zaokret nije potreban SSP, oni nisu jedina izražena proevropska stranka u Srbiji. Na kraju krajeva, glavni partner Evrope i Zapada u Srbiji je i dalje SNS. A koga će oni izabrati za partnera, sa kim će praviti vladu i spoljnopolitičku promenu, apsolutno je relevantno. Važan faktor u čitavoj kalkulaciji je taj da Vučić sigurno ne želi da ostavi SPS u opoziciji, jer su se socijalisti pokazali praktično kao jedina stranka sa potencijalom da skida glasače SNS-u. Bio bi problem da vi u potpunosti isključite SPS i da oni profitiraju na nekim narednim izborima", navodi sagovornik 021.rs.

Kako objašnjava, Vučić je svestan toga da parlamentarnu većinu može da formira sa manjinama, ali i sa SPS-om, dodajući da ne bi bilo prvi put da socijalisti promene stranu.

"Mi smatramo SPS kao rusofilsku stranku i u ovoj geopolitičkoj situaciji oni možda neće ići u koaliciju sa SNS-om, ali setite se da je SPS 2003, tri godine posle 5. oktobra, podržao Koštuničinu vladu, pa je 2008, nakon jedne vrlo nacionalističke kampanje, ušao u vlast sa demokratama, da bi četiri godine kasnije napravili dogovor sa Vučićem", podseća Bursać.

Foto: Beta

Ono što je takođe primetno jeste i to da drugih istaknutih članova Stranke slobode i pravde nema u javnosti otkako je najavljen sastanak Đilasa sa Vučićem. Marinika Tepić, koja je bila i nosilac liste Ujedinjenih za pobedu Srbije, ali i jedna od najaktivnijih opozicionih političarki u Srbiji u prethodnom periodu, o odlukama predsednika stranke nije se oglašavala. U medijima je nema, ali se na njenoj zvaničnoj Fejsbuk stranici dele snimci Đilasa.

"Dve stvari su tu verovatne, jedna je ta da Đilas u potpunosti radi na svoju ruku, pa sada svi čekaju nekakav ishod, a druga je ta da je ipak reč o tome da je unutar SSP-a napravljen konsenzus da se razgovara sa Vučićem. Ukoliko taj konsenzus postoji, nisam siguran kako će on proći kod birača, a zatim i kod njihove baze. Oni su jedna od najeksponiranijih i najborbenijih stranaka opozicije i to su ljudi koji su izneli neku kampanju na svojim leđima, trpeli su pretnje i pritiske, pogotovo u malim mestima. I nakon svega toga gledaju kako njihov lider odlazi na sastanak sa Vučićem. Takvi veliki zaokreti se ne rade naglo, to su stvari koje se dugo spremaju i na koje morate da pripremite svoje članstvo, ovo je došlo kao iznenađenje svima i mislim da je reč o priličnom šoku za glasače, aktiviste i druge aktere", kaže Bursać.

Jedan od dugogodišnjih problema opozicije u Srbiji je i taj da ubedi neopredeljene birače da "nisu svi isti". Reč je o politici na osnovnom nivou i pitanje je kakvu reakciju kod glasača izazivaju poslednja dešavanja u opozicionom bloku. Upitan da li bi eventualni dogovor između Vučića i Đilasa značio i smrt politike u Srbiji, jer bi građani uvideli da nema više nikakve razlike, Bursać kaže da bi, u toj situaciji, neko drugi profitirao.

"Desnica bi zasigurno profitirala ukoliko bi došlo do spoljnopolitičkog zaokreta, SPS svakako. Stranke, nazovimo ih proevropske opozicije bi se ponovo udružile, jer već imate neke koje su napravile otklon od razgovora sa Vučićem. Koalicija Moramo je u naletu, uprkos tome što su delovali razočarano u izbornoj večeri, oni su ostvarili uspeh, jer su kao aktivistička organizacija imali pet odsto na parlamentarnim izborima, imaju poslanike u Skupštini Srbije, dok su u Beogradu dobili 10 odsto glasova. Dokle god postoji potražnja za opozicionom politikom, sigurno će biti i stranaka koje to mogu da iskoriste", stav je Bursaća.

Ipak, dodaje, postoji i problem, a to je začarani krug iz kog opozicija već godinama unazad ne može da izađe. Ukazuje na to da je za Ponoša i Biljanu Stojković glasalo nekih 800.000 građana, a taj broj glasova prikupili su i Saša Janković i Vuk Jeremić pet godina ranij.

"Uvek se ponavlja tih 800.000-850.000 birača koji će sigurno naći neku novu grupaciju oko koje će se okupiti. Veliko pitanje za opozicione stranke proevropske orijentacije jeste kako da prošire krug izvan tih, grubo rečeno, 800.000 glasača. Meni se čini da je to krug ljudi koji ima određene vrednosti i prati određene medije, na Tviteru su, prate N1, Nova, Danas, možda i nedeljnike. Već pet-šest godina se pokazuje da je to ograničen broj koji može da vam donese 15 odsto. Veliko pitanje za opoziciju, ko god to bio u sledećem izbornom ciklusu, jeste kako da se proširi van toga, uzevši u obzir i sve probleme medijskog okvira u Srbiji, ali i onoga što se zove rad na terenu, odnosno organizacija samih političkih stranaka i 'izlazak među narod'", zaključuje Bursać u razgovoru za 021.rs.

Teme

Izbori 2022 Dejan Bursać

Komentari 1

Hronološki Najpopularniji

Mirko

14.04.2022 • 16:20

Dokle

Za šta ovi ljudi primaju platu?
Verovatno i možda su dve reči koje jedino znaju, čemu služi ovakvo mišljenje?

3 1 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.