Policija je u nekoliko odvojenih akcija uhapsila više osoba koje su osumnjičene da su prodale žitarice koje im je Republička direkcija za robne rezerve poverila na čuvanje.
"Iznenađenje je bilo to što su uhapšeni, ali ne i to što se desilo. Već 40 godina unazad, javna je tajna šta se radi sa robnim rezervama", ocenio je za
Euronews Srbija Uroš Davidović, urednik emisije "Dobra zemlja".
Prema njegovim rečima, "cela priča o robnim rezervama oduvek je bila neka virtualna stvarnost koju oni vode".
"Tu postoje silni neki artikli – pašteta, vino, meso... To se ko bajagi nalazi u nekim skladištima. Niko se nije nadao da će iko da proveri da li na stanju postoji ta pšenica ili kukuruz", kaže je Davidović.
On ističe da su robne rezerve "najslađi zalogaj", koji, kako kaže, pripadne ljudima sa političkim vezama.
"Sistem je osmišljen malo posle Drugog svetskog rata, kako bi se Srbija i mnoge druge socijalističke zemlje zaštitile od nuklearnog udara, novih ratova... Postojala su javna skladišta i javni silosi. Silosi su bili u vlasništvu države do 90-ih godina, to je imalo smisla jer nije mogao baš da nestane ceo silos. Devedesetih godina privatizovani su svi silosi, te sada privatne institucije dobijaju novac od države zato što čuvaju neku pšenicu tamo", objašnjava Davidović.
Dodaje da privatnici koji u skladištima čuvaju robne rezerve okvirno dobijaju jedan odsto od ukupne vrednosti mesečno.
"Neko mu plaća samo zato što se ta pšenica nalazi tamo. Sve što on treba da radi je da uzima neki razuman novac. To je premijum, to je džek pot", kazao je.
Kako je moguće zloupotrebiti sistem?
Iako je iz države stizala poruka da robnih rezervi ima dovoljno, pre nedelju dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da u silosima nedostaje robe vrednosti od 20 miliona evra, kao i da će krivci za to odgovarati. Uroš Davidović tvrdi da je izuzetno lako prevariti sistem.
"Sistem je toliko lak za zloupotrebu da se taj mali broj ljudi koji nije zloupotrebio verovatno do sada kajao. Država otkupi neku količinu pšenice i odnese u silose i ta pšenica tu stoji, ali ko zna šta je državna pšenica, a šta privatna. Dođe kamion sa Kosova, iz Albanije, iz Crne Gore i traže pšenicu. Onda krene istovar pšenice po nekoj najboljoj mogućoj ceni. Ako je vlasnik silosa malo nepošten, on sačeka žetvu i nadomesti državnu pšenicu. Ako je malo više nepošten onda ni ne nadomesti", dodao je Davidović za Euronews Srbija.
Problem je nastao, naglašava, zato što se ovo radilo godinama i decenijama.
"Jedne godine pet odsto prodaju na crno, pa ne nadomeste u žetvi, pa sledeće godine još pet odsto. Tako je došlo do 50 ili 100 odsto da pšenice više uopšte nema. Ko zna da li su ove dve cifre tačne. Koliko je pokradeno pšenice može da se potvrdi ogromnim nezavisnim popisom", ističe.
Uroš Davidović navodi da robne rezerve u Evropi funkcionišu drugačije i da ima mnogo manje artikala – obično samo nafta, gas, hrana, žitarice, dok mnoge nemaju ni meso.
"Srbija ima gotovo sve. Besmisleno je, imaju i vino i alkoholna pića na skladištu", podvlači.
Od stanja u robnim rezervama zavisi stabilnost i snabdevenost tržišta u slučajevima vanrednog stanja, rata ili nekih tržišnih poremećaja a najveći deo robnih rezervi Srbije čini hrana i to osnovne životne namirnice poput pšenice, ulja i soli.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 11
uf
Kada je ocigledno kolika je korupcija i trulost sistema (i nemojte mi sad ono zuti su - pa na vlasti ste vec skoro pa deceniju bez ikakve opozicije).
Prvo drzavu dekriminalizovati, ove sve poslati sa kartom u jednom pravcu u severnu koreju i rusiju, bia/udba na goli otok i onda mozemo ponovo da pricamo o "blagostanju".
Sale-NS
S
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar