Vredna dela neretko budu izneta iz svoje matične države da to gotovo niko i ne primeti, a jedan od razloga je što muzeji i slične institucije često nisu u mogućnosti da platežno isprate vrednost neke umetnine.
Stoga ne čudi da se i srpski carinici svakodnevno suočavaju sa najrazličitijim pokušajima krijumčarenja, dok je poslednjih godina u ekspanziji i šverc antikviteta, koji u svetu spada među najprofitabilnije.
"
Dosadašnje iskustvo carinika govori da za krijumčarenje antikviteta šverceri najčešće koriste sopstvena vozila, koja su nekada i adaptirana za potrebe krijumčarenja, potom vozače autobusa kojima robu daju na prevoz ili osobe koje često putuju u zemlje Zapadne Evrope koristeći neki od graničnih prelaza koji se nalaze na tom putu", objašnjavaju u Upravi carina, piše
Biznis.rs.
Dodaju da su to najčešće veliki prelazi, ali da krijumčari ponekad namerno biraju i manje frekventne prelaze, nadajući se da će tako lakše preći granicu.
"Uglavnom je reč o izuzetno skupoj robi za koju u našoj zemlji nema dovoljno kupaca, pa se krijumčari orijentišu ka platežnijem zapadnoevropskom tržištu. Najčešća mesta na kojima završavaju ovi predmeti su strane aukcijske kuće ili sajmovi antikviteta, gde se zarade mere desetinama, pa i stotinama hiljada evra", ističu sagovornici Biznis.rs.
Kako kažu, ono sa čime su se domaći carinici u praksi najčešće sretali jesu pokušaji krijumčarenja rimskog novca, antičkog nakita, umetničkih slika, vrednih knjiga, ikona, starih crkveno-službenih predmeta, starog oružja, satova, srebrnine...
"Od rariteta bi se mogli izdvojiti prastari svici jevrejske Tore neprocenjive vrednosti, stari kovani novac i svici na pergamentu napisani arapskim pismom, interesantna zaplena uniformi nemačke vojske iz Drugog svetskog rata, traka sa kukastim krstom i bista Adolfa Hitlera... Svojevremeno je zaplenjena čak i jedna violina iz 1900. godine, nekoliko Jevanđelja, kao i mermerna bista 'Portret devojčice', delo poznatog vajara Antona Augustinčića", navode iz Uprave carina.
Zahvaljujući bogatom iskustvu, znanju i opremljenosti, sagovornici portala napominju da carinska služba Srbije predstavlja značajnu prepreku za krijumčare svih vrsta, pa i za sve one koji pokušavaju da profitiraju od šverca antikviteta.
Na ceni slike Save Šumanovića
Slikar Saša Marjanović kaže da do nedozvoljene trgovine umetninama dolazi kada se nađe neko umetničko delo koje ima vrednost na sivom tržištu i kada je za njega neko voljan da plati.
"Proces takve trgovine odvija se prodajom u gotovini i mislim da je veoma zastupljen. Veoma profitabilan, ako se zna da se dela Save Šumanovića cene i više od 100.000 evra. Najčešće se trguje antikvitetima i slikama. Verujem da se dosta novca okreće u toj sivoj zoni, s obzirom na to da postoji veliko interesovanje", ocenio je Marjanović.
Nekoliko dobrih poznavalaca prilika u ovoj oblasti objasnilo je stanje na tržištu umetnina, uz molbu da zbog osetljivosti teme ipak ostanu anonimni. Tako je jedan istoričar umetnosti podsetio da ako neko delo spada u kulturno dobro, po pravilu ne bi smelo da se iznosi iz zemlje, dok takva trgovina unutar granica može lakše da se odvija.
"Muzeji imaju pravo preče kupovine, ali nemaju velike budžete, pa takve kupovine preuzimaju kolekcionari koji plaćaju više. Ali zabranjena je trgovina ako je delo kulturno dobro i ako se to utvrdi u Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Onda ona ne može da se iznese iz zemlje, a ako se iznese to predstavlja krivično delo."
Kako ističe, iznošenjem ovakvih dela narušava se ugled zemlje, dok trgovina na domaćem tržištu "i nije loša stvar jer kolekcionari kupuju ta dela i plaćaju više, iako bi institucije trebalo da urede taj deo".
Još jedan sagovornik portala, po profesiji kustos, ističe da je problem nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima dugogodišnji i sistemski. Takođe, tvrdi da Srbija nije izolovana niti usamljena u ovom problemu, već je ova pojava rasprostranjena širom sveta.
"Na crnom tržištu vlada princip ponude i potražnje, od arheološke građe preko srednjevekovih ikona, sve do savremene umetnosti. Kako mi radimo sa grafikom, napominjem da je ipak reč o umetnosti multioriginala, ali i na ovakvom tržištu se pojavi u ponudi u zainteresovanim krugovima po koja Šagalova litografija. Dakle, naše domaće tržište je malo, ali i na ovom potezu se načuju šumovi sive zone trgovine umetničkim delima", objašnjava kustos i dodaje da je uglavnom reč o privatnim kolekcionarima koji potražuju određene komade.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
Komentari 1
Kustos
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar