Kako su ispričali investitori, ovakav vid gradnje je brži, lakši i profitabilniji.
KRIK-ovi sagovornici navode da je nezakonita legalizacija moguća zahvaljujući gradskom sekretarijatu koji vodi Stajić. Bez njega je, kažu za KRIK, praktično nemoguće graditi i profitirati.
Da bi se legalizovali bespravno sagrađeni objekti, mito se plaća, kako tvrde KRIK-ovi sagovornici, upravo ljudima iz Sekretarijata za ozakonjenje objekata.
KRIK je tokom istraživanja razgovarao sa šestoricom građevinskih preduzetnika od kojih su trojica pristala da govore pod imenom i prezimenom i priznala da su učestvovala u korupciji. Ostala trojica su ispričala isto, ali su želela da ostanu anonimna.
Kako više sagovornika tvrdi, Stajićev ključni saradnik je građevinski biznismen Ivan Komatina, sa kojim se direktno sklapaju dogovori.
Goran Stakić, građevinski izvođač koji je sarađivao sa Komatinom, koga opisuje kao Stajićevog najbližeg saradnika, za KRIK kaže da je profit mnogo veći ukoliko se gradi nelegalno.
"Tri puta više zarade oni koji grade nelegalno. Kada tražiš dozvolu možeš da gradiš objekat ograničene kvadrature, a nelegalno praviš kako hoćeš, zauzmeš ceo plac. Nikakvih pravila maltene nema", objašnjava Stakić.
Jednom je, kaže Stakić, na stolu Stajićevog saradnika video pola miliona evra mita.
"Jednom mu je neki doneo pola miliona evra. Nisam bio kad su pričali, nego sam došao kad je otišao, ali vidim pare na stolu i još me (Komatina) zeza: ‘vidi 500 hiljada’", ispričao je Stakić za KRIK.
Investitor Branko Maljević, koji je želeo javno da govori, u ovom poslu je nekoliko godina. Njegova firma radila je adaptaciju kuća u stambene zgrade u dvema beogradskim opštinama. Maljević za KRIK priznaje da se okoristio o korupciju kako bi završio posao i zaradio. Objašnjava da je u ovim situacijama Stajićev sekretarijat ključan - jer kada se zanemare svi propisi i nezakonito sagradi zgrada, odlukom sekretarijata ona se legalizuje i stanovi mogu da se prodaju.
Maljević navodi da je gradnja bez dozvole lakša i brža, a profit veći.
"Dok ja čekam dozvolu on je već prodao svoje stanove. I koštalo ga je manje za novac koji je u startu potreban za projekat, za izradu dokumentacije i dobijanje dozvole", dodaje Maljević.
Brat beogradskog sekretara koji odlučuje o legalizaciji, Novak Stajić, građevinski je investitor i nekoliko zgrada po Beogradu gradio je upravo sa Komatinom.
Novak Stajić učestvovao je u gradnji najmanje pet zgrada, otkriva KRIK. Neke od njih gradio je preko ofšor kompanije sa Britanskih Devičanskih Ostrva, kako je BIRN objavio ove nedelje.
U pokušaju da se reši problem nelegalne gradnje, 2015. godine je donet Zakon o ozakonjenju objekata. Ovaj zakon povukao je jasnu liniju između prošlosti i sadašnjosti: sve što su građani do tada bespravno sagradili mogli su da legalizuju; ako budu ubuduće gradili bez dozvole, suočavaju se sa oštrim sankcijama - ono što izgrade biće srušeno, a mogu i da završe u zatvoru jer je ovakva gradnja postala krivično delo.
U praksi, stvari se ipak nisu značajno promenile. Nelegalna gradnja se nastavila. Opširnije o tome po kojoj šemi se u Beogradu legalizuje nelegalna gradnja pročitajte u tekstu
KRIK-a.
Komentari 6
Ja
Arsenije
T
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar