Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, koji spada u najstrože postove, a prvi mrsni zalogaji trebalo bi da budu uskršnja jaja koja, se prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene Hristove krvi.
Vaskrsenje Hristovo, pored srpske, danas obeležavaju ruska, grčka, bugarska i etiopska crkva, kao i jedan deo Eskima koji žive na Aljasci.
Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću. Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Prema crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i an]eo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao. Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.
.jpg "Novosađanka podnela prijavu protiv doktorke u Betaniji: Prošla pakao tokom porođaja")
.jpg "Direktorka škole u BG: Stanje dečaka koji je pao s prozora škole stabilno, povrede teške")
.jpg "Kod Skupštine Srbije nađena bomba iz Drugog svetskog rata")
Komentari 2
+ Dejan
Megido
Budući da je Isus uveo Gospodovu večeru odmah nakon što je proslavio Pashu sa apostolima, jasno je da se ona datumski poklapa s tim praznikom.
Profesor Džonatan Klavans, dobar poznavalac drevnog judaizma, kaže sledeće: „Novi dan je započinjao zalaskom sunca, tako da je žrtva prinošena 14. nisana ali početak Pashe i obroka je u stvari bio 15. nisan, premda taj sled datuma nije konkretno naveden u knizi Izlazak.“ On je još napisao: „Rabinski spisi [...] uopšte ne govore o tome kako se seder (pashalna večera) obavljao pre uništenja hrama“ 70. godine n. e.
Isus je 13. nisana, to jest dan pre nego što je trebalo „žrtvovati pashalnu žrtvu“, Petru i Jovanu rekao: „Idite i pripremite nam pashalnu žrtvu da jedemo“ (Luka 22:7, 8). A zatim je 14. nisana, koji je počeo u četvrtak nakon zalaska sunca, „došlo vreme“ da Isus proslavi Pashu sa svojim apostolima. Nakon obroka je uspostavio Gospodovu večeru (Luka 22:14, 15).
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar