To je argument koji predstavnici sindikata potežu u inicijativi kojom traže da se minimalna zarada umesto jednom, utvrđuje dva puta godišnje. Poslodavci smatraju da taj predlog ima smisla zbog inflacije, ali da ga je teško sprovesti u praksi.
U Srbiji je, prema poslednjim zvaničnim podacima za mart, godišnja inflacija bila 9,1 odsto, a hrana i bezalkoholna pića poskupeli su 15,7 odsto i "progutali" su povećanje minimalca za ovu godinu, koji su socijalni partneri, poslodavci i sindikati ugovorili polovinom septembra. Radnici će biti plaćeni 201 dinar po satu do kraja godine, a sindikati ukazuju da je neizvesno kako će se cene dalje kretati i koliko će njihova primanja izgubiti na vrednosti.
Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije
Duško Vuković za
Euronews Srbija kaže da je zbog toga neophodno da se minimalne plate utvrđuju dva puta godišnje i napominje da je za to potrebna saglasnost poslodavaca, ali i izmena aktuelnog Zakona o radu. Po važećem sistemu, minimalnu zaradu koja je utvrđena u septembru primaće radnici u istom iznosu i na kraju 2022. godine.
"Kao sindikat smo stalno ukazivali na tu nelogičnost, ali kada pregovaramo sa poslodavcima najčešće ne možemo da se dogovorimo, jer sindikati uvek traže minimum minimuma. Da je bilo po njihovom, minimalac bi i dalje bio 31.000 dinara. Vlada to preseče, pošto se nismo dogovorili i sama odluči. Voleo bih da svi oni koji su ovako odlučili i žive sa 35.000 dinara. Sasvim je razumljivo kada u ovako kratkom roku naglo porastu cene, da se usklade i zarade", smatra Vuković.
Oko 350.000 radnika u Srbiji živi od minimalca, a poslednji put je povećan od januara za 9,4 odsto. Minimalnu zaradu prima 20 odsto zaposlenih, odnosno svaki peti radnik, a Vuković napominje da je medijana zarade u Srbiji u martu bila 53.000 što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu manju od tog iznosa.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković za Euronews Srbija kaže da su se poslodavci već izjašnjavali prošle jeseni u vezi sa utvrđivanjem minimalne cene rada dva puta godišnje i da načelno nemaju ništa protiv.
"Bio je predlog jednog lokalnog Socijalno-ekonomskog saveta iz Pirota i rekli smo da je to realno i moguće, a možda i potrebno. Do sada je po zakonu uređeno da se jednom godišnje, do 15. septembra, dogovori visina minimalca. Mi smo smatrali da je devet odsto tada bilo mnogo, ali je Vlada Srbije posle odlučila da bude toliko", podseća Atanacković.
On, međutim, ukazuje da bi korekcija minimalne cene rada dva puta godišnje mogla biti veliki problem za poslodavce koji su ionako opterećeni poskupljenjem energenata, ali i ostalim troškovima proizvodnje.
"Sve ovo što dolazi firmama, a neophodno je kao sirovina iz uvoza značajno je skuplje nego što je bilo. S jedne strane je to problem, a s druge ako se pojača pritisak da se poveća zarada onda će mnoge firme prestati da rade i poslodavci će biti u grdnim problemima. Kad bi to bila dobra volja, mogli bismo da napravimo neki sporazum, ali to nije samo pitanje dobre volje", kaže Atanacković.
Minimalac od privremenog za mnoge postao trajno rešenje
On napominje da se često govori o tome da poslodavci jureći za profitom isplaćuju male zarade jer onda njima više ostaje, ali da treba imati u vidu da brojni poslodavci gase firme, da prestaju sa poslovanjem, jer ne mogu da podnesu povećanje raznih inputa u smislu struje, zakupa i svega ostalog.
"Mi smo takođe sindikat, ali poslodavaca, i kao što oni zastupaju radnike sa najnižim primanjima, mi moramo da razmišljamo o najsiromašnijim poslodavcima. Povećavanjem minimalca, ne možemo nekoliko hiljada poslodavaca da zatvorimo, jer već i ovako jedva opstaju. S druge strane, mnogi su daleko od toga da isplaćuju minimalce i njima je na neki način i svejedno šta se dešava u toj sferi najsiromašnijih", navodi Atanacković.
On ukazuje da bi se moglo desiti da oni koji najlošije posluju počnu da otpuštaju radnike, a da bi to moglo biti loše, jer bi neko ko je radio i za taj minimalan iznos mogao ostati bez ičega.
Potpredsednik Samostalnog sindikata, međutim, ističe da minimalna zarada nije ekonomska, već socijalna kategorija i podseća da je uvedena baš da bi omogućila poslodavcima koji loše posluju da se oporave.
"To je zamišljeno kao mera da se pomogne poslodavcima, koji su u krizi da kad ne mogu da ostvare svoje rezultate, da u tom trenutku radnicima isplaćuju minimalne zarade. Ali, predviđeno je da im u svim ostalim periodima isplaćuju normalnu zaradu. Međutim, kod nas se to sve promenilo i oni stalno isplaćuju minimalne zarade. Čitavo društvo i ekonomska politika idu na ruku poslodavaca i mi ovo slušamo poslednjih 20 godina. Njima je uvek teško i prete nam da će ljudi biti otpušteni", navodi Vuković.
On napominje da je Srbija jedna od retkih zemalja koja ima i minimalnu i prosečnu potrošačku korpu i dodaje da je prosečna oko 80.000 dinara i da bi svi trebalo da se odnose koliko su platežno sposobni prema tom iznosu, iako je i ta prosečna korpa po sastavu siromašna.
"U minimalnoj potrošačkoj korpi je svega malo, samo najviše hleba i krompira. To znači da mi kao društvo gledamo da zadovoljimo nivo potrebe za ishranom, za kaloričnom vrednošću samo najosnovije namirnice kao što je hleb. Mislim da mi u društvu potpuno moramo da menjamo filozofiju. Nedostojno je da u minimalnoj korpi imamo 200 grama limuna, 300 grama spanaća, kao i da u njoj nemate krastavac", kaže Vuković.
On smatra da bi svaki poslodavac trebalo da izdvaja mesečno za platu iznos u vrendosti minimalne potrošačke korpe, koja je trenutno oko 42.000 dinara.
.jpg "Švajcarci se usred Beograda slikali pokazujući dvoglavog orla: Jedan uhapšen, za drugim se traga")
.jpg "I Beograđani skupljaju krv za povređene u nesreći kod Železničke stanice u Novom Sadu")
.jpg "Odloženo suđenje roditeljima masovnog ubice u Ribnikaru: Maloletnik dobio status oštećenog")
Komentari 18
Rotkvarija
lily
za pocetak pise se "datog ili dobijenog otkaza"
a ako dobijete otkaz, imate od drzave par meseci jos primanja, zavisno od toga koliko ste radili u firmi
Dragan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar