Svake godine sve manje dece u školama - posledica niskog nataliteta i iseljavanja građana
U školskim klupama u osnovnim školama ove godine nalazi se malo preko pola miliona dece - tačnije 507.374.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Samo sedam godina ranije, odnosno u školskoj 2014/15. u osnovnu školu išlo je oko 559.000 dece. To znači da je u sedmogodišnjem periodu uslovno rečeno nestalo preko 50.000 đačkih mesta.
U srednjim školama vidi se isti trend - u 2021/22. bilo je 243.756 srednjoškolaca, što je za oko 17.000 manje nego u 2014/15. Manji broj đaka direktna je posledica sve manjeg broja rođene dece ali i odlaska radnosposobnih građana sa decom u inostranstvo, piše list Danas.
Prethodno navedeni brojevi su podaci Republičkog zavoda za statistiku o osnovnoškolskom i srednješkolskom obrazovanju.
RZS za osnovnu školu daje informacije o broju dece od 2014/15, dok za srednju školu obuhvata i duži period od 2010/11, tako da se može videti i da je u poslednjih 11 godina broj srednjoškolaca smanjen za oko 40.000.
Komentarišući ove podatke Bojana Selaković, direktorka Građanskih incijativa i članica udruženja Roditelj, navodi da su oni posledica loših demografskih pokazatelja koji podrazumevaju sa jedne strane trend nataliteta, a sa druge migratorna kretanja.
"Iako vlast u Srbiji godinama unazad pokušava da prikrije stvarne razmere i uticaje iseljavanja iz Srbije, pa čak i da pokaže neke pozitivne pomake u smislu povećanog broja povratnika u Srbiju, na podacima kao što su ovi jasno se reflektuje stvarno stanje. Takođe, jasno je da ni samo ekonomske mere za podsticanje rađanja ne mogu da obezbede odgovarajući efekat, na šta su upozoravali i demografski stručnjaci i nevladine organizacije koje se bave temama roditeljstva. Demografski trendovi su toliko loši da više pojedinačne intervencije populacione politike nisu dovoljne da nas dovedu do očekivanih brojki", kaže Selaković.
Smanjenje broja đaka dovelo je i do smanjenja broja škola i ukidanja odeljenja. U celoj Srbiji broj osnovnih škola od 2014. do sada smanjen je za oko 200 (sa 3,414 na 3,219). Istovremeno smanjen je i broj odeljenja (izuzetak je Beograd gde je broj odeljenja povećan).
Vesna Vojvodić, portparolka Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije "Nezavisnost", objašnjava za Danas da je ukupan broj škola u datoj statistici čak i znatno veći od zvaničnog, budući da uključuje i područne škole.
Kako ističe, mrežu osnovnih škola utvrđuje lokalna samouprava, "a u praksi jedini kriterijum je politički i lični interes te smo svedoci da se, recimo, u Senti velika škola raspala na više malih da bi imali više direktorskih mesta. Istovremeno, škole su ukidane u Somboru i Beogradu kako bi vlasti preuzele atraktivne zgrade".
Do gašenja škola i odeljenja dolazilo je pre svega u manjim i seoskim sredinama.
Ako se gleda broj odeljenja prvog razreda on je u ovom sedmogodišnjem periodu u Beogradu povećan sa 640 na 672. U Vojvodini je smanjen za oko 50 (sa 886 na 837), u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji sa 784 na 770, a u Istočnoj Srbiji sa 627 na 582.
Bojana Selaković u ovome vidi posledicu slivanja ekonomske moći u velike centre.
"Da bi Srbija bila poželjna destinacija za život mladih ljudi, rađanje i podizanje dece potrebno je poboljšanje u ukupnoj širi slici, sigurnost i predvidivost sistema, uslovi za dostojanstven rad, odgovarajuće vrednovanje obrazovanja i rada, kao i suštinska decentralizacija zemlje kao neophodan uslov ravnomernog ekonomskog i društvenog razvoja svih delova Srbije a što bi za posledicu imalo smanjivanje motivacije za iseljavanje ljudi sa prostora u kojima su rođeni, odrasli i školovali se. Srbija već sada ima dijagnozu hidrocefalusa, a ako se ovakvi trendovi nastave, nećemo možda stati baš pod jednu šljivu, ali u jedan megalopolis od Novog Sada do Jagodine sasvim sigurno hoćemo, dok će svi drugi krajevi Srbije biti potpuno demografski ispražnjeni", kaže Selaković.
Istovremeno, Vesna Vojvodić objašnjava da što se tiče seoskih sredina, problemi koji su doprineli smanjenju broja učenika uključuju demografski položaj, nepovoljne životne uslove mladih bračnih parova u seoskim sredinama, uključujući nezaposlenost, zbog čega mnogi odlaze u veće gradove u potrazi za poslom, ali i nedovoljnu opremljenost škola i nedostatak stručnog, nastavnog kadra.
"Na raspisane konkurse niko se ne javlja zato što će nastavnik matematike pre otići u IT sektor nego što će raditi u školi, plate u prosveti su ispod republičkog proseka, to nije motivacioni faktor da se zaposli u prosveti…", ističe Vojvodić.
Ona, međutim, dodaje da uprkos sve manjem broju dece u seoskim sredinama treba biti veoma obazriv prilikom eventualnog zatvaranja škola.
"GSPRS 'Nezavisnost' smatra da treba uvažiti specifičnosti seoskih i nacionalno mešovitih sredina gde bi škola koja uspeva da upiše minimalni broj učenika po razredu zadržala status pravnog lica. U svakom selu gde ima dovoljan broj dece koja u vaspitnom i sociološkom domenu nisu lišena komunikacije dovoljnog intenziteta sa vršnjacima (što će odrediti stručnjak) treba da postoji škola, ali ne i direktor", kaže Vojvodić.
U srednjim školama takođe je došlo do smanjenja broja odeljenja. U periodu od 2014/15. do danas taj broj je umanjen za oko 500. Najveće smanjenje je u regionu Istočne Srbije gde je "nestalo" oko 300 srednjoškolskih odeljenja.
Osvrćući se na ove podatke Bojana Selaković ističe da je u srednjim školama upola manje dece nego u osnovnim.
"Iako srednje obrazovanje u Srbiji nije obavezno, potrebno je uraditi ozbiljnu analizu o tome šta se dešava sa decom koja se ne upišu u srednju školu, kakvi su njiihovi socijalno-ekonomski kapaciteti, da li ulaze u rizike od siromaštva, da li postaju ranjiva po nekom osnovu i tako u konačnici isključuju iz društva. U kontekstu gorepomenutih demografskih trendova, i ovo je jako važan podatak i trebalo bi ga shvatiti kao vrlo ozbiljno upozorenje", zaključuje Selaković.
S obzirom na trenutne okolnosti Vesna Vojvodić ističe i da je potreban niz promena da bi se ovi negativni trendovi zaustavili i preokrenuli - a koji se tiču i populacione politike, i opremljenosti škola, zakonske regulative, materijalnog položaja prosvetnih radnika...
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zajednička kontrola na granici Severne Makedonije i Kosova od 14. aprila
31.03.2025.•
1
Ministarstvo unutrašnjih poslova Severne Makedonije najavilo je da će zajednička kontrola (One Stop Shop) na graničnom prelazu sa Kosovom "Donje Blace – Elez Han" zvanično početi 14. aprila.
Telefonski razgovor Makrona i Vučića: "Uobičajena diplomatija" u jeku protesta
31.03.2025.•
4
Telefonski razgovor predsednika Francuske i Srbije koji se, zvanično, bavio bilateralnim odnosima dve zemlje u vreme dok u Srbiji već pet meseci traju protesti, izazvao je različite reakcije javnosti.
RTS najavio da će tužiti Pink i Informer: Neovlašćeno emitovali emisiju sa Vučićem
31.03.2025.•
5
Radio-televizija Srbije (RTS) je najavila da će protiv televizija Pink i Informer pokrenuti sudske postupke, jer su "neovlašćeno emitovali emisiju Oko" u kojoj je gostovao predsednik Srbije.
FOTO, VIDEO Završeni protesti u Beogradu, Nišu , Kragujevcu i Novom Sadu
31.03.2025.•
1
Zbog napada na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu Nataliju Jovanović protesti akademskih zajednica održani su u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i u Novom Sadu.
Dva odbora SANU traže povlačenje uredbe Vlade Srbije o normativima za univerzitete i fakultete
31.03.2025.•
0
Odbori za visoko obrazovanje i za nauku SANU traže od vlade Srbije u tehničkom mandatu da stavi van snage izmene Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja da testirate znanje
31.03.2025.•
7
Nova radna nedelja je pred nama, a tu je i 021.rs dnevni kviz znanja.
Protest akademske zajednice u Nišu: Ne možemo nazad u simuliranu realnost "ćacilenda"
31.03.2025.•
0
Studenti, profesori i građani okupili su se oko 20 sati ispred Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu kako bi podržali dekanku Filozofskog fakulteta Nataliju Jovanović koja je juče napadnuta nožem.
Vučić tvrdi da su Rusi stigli, nije siguran da li će doći FBI
31.03.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da nije siguran da li će predstavnici FBI-a doći u Srbiju, po molbi Beograda, a zbog navoda da je 15. marta na protestu upotrebljen zvučni top.
Konsultacije o novoj Vladi: Deo parlamentarne opozicije ne ide kod Vučića
31.03.2025.•
3
Poslanici dela opozicije saopštili su da neće ići na konsultacije sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o novoj Vladi.
Zagorka Dolovac novoizabranim tužiocima: Postupajte po Ustavu i zakonu
31.03.2025.•
32
Javni tužioci koji su prvi put izabrani na tu funkciju, položili su zakletvu pred predsednicom Skupštine Srbije Anom Brnabić i vrhovnom javnom tužiteljkom Zagorkom Dolovac.
Istraga o "zvučnom topu": FSB je, kažu, stigao - FBI ne komentariše navode da je pozvan
31.03.2025.•
24
"Američki FBI odbija da komentariše navode da je pozvan da se uključi u istragu moguće upotrebe zvučnog oružja u Beogradu", navodi nedeljnik Vreme.
Akademska zajednica u blokadi sutra predaje pismo EU protiv projekta Jadar
31.03.2025.•
2
Akademska zajednica u blokadi će sutra, 1. aprila u 13.30 časova predati pismo studenata Evropskoj komisiji protiv inicijative za proglašenje projekta "Jadar" strateškim projektom Evropske unije.
Više javno tužilaštvo u Nišu još nije predložilo pritvor za ženu koja je nožem napala dekanku
31.03.2025.•
9
Viši sud u Nišu nije odlučivao o određivanju pritvora 69-godišnjoj ženi osumnjičenoj da je u nedelju nožem napala dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Nataliju Jovanović.
"Der Standard": Srpski režim nastavlja kampanju mržnje, a EU politiku popuštanja
31.03.2025.•
4
Dnevnik Štandard (Der Standard) u nemačkom izdanju piše da "srpski režim nastavlja kampanju mržnje prema učesnicima masovnih protesta, a Evropska unija svoju politiku podilaženja vlastima u Beogradu".
VIDEO: Bob Geldof podržao studentske proteste u Srbiji
31.03.2025.•
8
Čuveni britanski muzičar, aktivista i pokretač Live Aida, Bob Geldof, putem video poruke objavljene na društvenim mrežama Exita, uputio je podršku studentskim protestima u Srbiji.
Beogradska filharmonija prekida štrajk: Taoci smo loših zakona i još gorih uredaba
31.03.2025.•
0
Nakon više od tri nedelje štrajka, Beogradska filharmonija se vraća koncertnim aktivnostima, u petak, 4. aprila, iako njihovi zahtevi nisu ispunjeni, dok iz ministarstva obećavaju nastavk razgovora.
Narodni pokret Srbije dostavio Vučiću platformu za Vladu narodnog poverenja
31.03.2025.•
4
Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je da je ta stranka dostavila "platformu za formiranje Vlade narodnog poverenja" predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
VJT: Policija nije dostavila izveštaj o napadu na policajca Baćića ispred RTS-a
31.03.2025.•
11
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu saopštilo je da MUP još nije dostavio izveštaj o napadu i povređivanju policajca Lazara Baćića na protestu ispred RTS-a 10. marta 2025. godine.
Ministarstvo prosvete: Nastava se odvija u 97 odsto škola, pojedine završile nadoknadu
31.03.2025.•
5
"Nastava se odvija u 97 odsto škola, a pojedine škole koje su nekoliko dana bile u obustavi - završile su nadoknadu časova", kažu u Ministarstvu prosvete.
Golman Partizana o incidentu sa policijom, oglasio se i klub
31.03.2025.•
5
Golman i kapiten FK Partizan Aleksandar Jovanović skrenuo je pažnju javnosti na sebe nakon što su se na društvenim mrežama proširili snimci incidenta u kojem je učestvovala policija.
Oštetili 11 firmi za 20 miliona dinara: Uzeli robu i prodali je na crno
31.03.2025.•
3
A. Ć. (42) i N. N. (29) iz Kraljeva uhapšeni su zbog prevare u obavljanju privredne delatnosti.
Komentari 29
Pićuka
@@vladimir
Mastodont
Mnogi takođe ne rađaju decu zato što ne žele da odrastaju među četvrtpismenim nakotom primitivaca koji ih štancuju da bi imali za penziju...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar