Srbija u "večitoj čekaonici Evropske unije": Umorna i EU, umorni i mi

Autor: Dojče vele

Info

01.05.2022.

07:04

Rat u Ukrajini se na razne načine preliva na Zapadni Balkan, piše ugledni nemački magazin Ciceron.

Srbija u "večitoj čekaonici Evropske unije": Umorna i EU, umorni i mi

Foto: Pixabay

Premda nema realne opasnosti od novog rata, nema ni nade da bi večito proširenje EU moglo da se ubrza.

Večita čekaonica EU na Zapadnom Balkanu "još nije svarila posledice jugoslovenskih ratova - i tokom rata u Ukrajini gravitira u polju napetosti između Zapada i Istoka", piše nemački mesečni magazin Ciceron i postavlja pitanje da li Balkanu preti novi rat.

Magazin opisuje grafite i proteste podrške Rusiji u Beogradu, čak i korišćenje simbola "Z" koji se smatra znakom ruske vojne operacije. Podseća se da je rat u Ukrajini do regiona doleteo i na bizaran način: kada je početkom marta bespilotna letelica od šest tona pala na Zagreb.

Za razliku od Crne Gore, piše magazin, gde mnogi Rusi imaju nekretnine, ali ne mogu da pristupe bankovnim računima kod kuće, u Beogradu se registruje sve više pridošlica iz Rusije.

"U Srbiji agenti za nekretnine primećuju neslućenu navalu mušterija sa Istoka. Došljaci iz Rusije se pre svega zanimaju za iznajmljivanje manjih stanova, ili kupovinu većih", navodi dopisnik magazina iz Beograda.

"Kako novim imigrantima iz slovenske bratske države nije potrebna viza za ulazak, to se Beograd uz Istanbul razvio u jedno od najpopularnijih odredišta za Ruse koje odlaze – svejedno da li iz domovine beže od Putina, rata i autoritarne države, ili pak od posledica sankcija. Grad na Dunavu je lako pristupačan: jer kandidat za EU Srbija lavira između Istoka i Zapada, pa do sada ne podržava sankcije EU te je državna Er Srbija jedan od retkih prevoznika u Evropi koji još redovno lete do Moskve i Peterburga", stoji u tekstu.

"Duge senke jugoslovenskih ratova određuju i reakcije na današnji rat", piše dalje magazin Ciceron.

Kako je časopisu ispričao jedan Beograđanin koji je 1999. kao regrut bio u Prizrenu, Zapad sada dobija "račun" za bombardovanje Srbije.

"Tada su stvorili presedan", kaže on. "NATO se vazda približavao ruskoj teritoriji, iako je obećavao suprotno", dodaje taj čovek.

Kako se navodi u tekstu, više od četiri petine građana Srbije i danas se protiv pristupanju NATO.

"Doduše, ni Ukrajina, baš kao ni Rusija, nije priznala nezavisnost bivše srpske pokrajine Kosova", piše Ciceron, "ali mnogi Srbi kao da u Ukrajini u prvom redu vide neprijatelja ruskih prijatelja".

Novinaru pomenuti Beograđanin kaže: "Zašto se idioti nisu predali umesto da im zemlja bude razorena? Da su kod nas 1999. bombe sejane po novobeogradskim blokovima, ne bismo onoliko izdržali, odmah bismo se predali".

Prizori iz Harkova ili Marijupolja i ljude u BiH podsećaju na sopstvene traume, piše magazin. "Tada su sve naše demonstracije za mir bile uzaludne", kaže jedan stariji Sarajlija.

"Rat je došao. A mi smo bili više od 1.400 dana bez hrane, vode, ičega. Ukrajini preti ista sudbina kao nama".

Banjalučki psiholog i politički analitičar Srđan Puhalo kaže za Ciceron da su na početku rata u Ukrajini mnogi ljudi u BiH bili do srži potreseni jer su videli isto što se desilo u Bosni pre tri decenije. Ali, tome je doprinelo do danas podeljeno društvo.

"Većina Srba drži stranu Rusima. Hrvati i Bošnjaci više su na strani Ukrajinaca", kaže Puhalo.

Kako dodaje ovaj analitičar, podele nisu ništa novo, ali je odlučujuće kada i kako će se poskupljenje ili manjak nekih sirovina odraziti na naš životni standard.

Sve veći jaz u standardu

Nemački magazin navodi da ceo Balkan oseća manjak turista, poskupljenje energenata i inflaciju, ali da posledice rata u Ukrajini najjače pogađaju takozvani Zapadni Balkan. "Jaz u blagostanju između umorne čekaonice EU i njenih suseda iz EU preti da se još poveća ovim ratom", konstatuje Ciceron.

Prema tom magazinu, države regiona spadaju u "klonule stalne goste čekaonice EU, koje muče autoritarne tendencije, emigracija i starenje stanovništva, ali pre svega nedostatak perspektive".

O tome Dušan Reljić, šef briselske kancelarije berlinske Fondacije za nauku i politiku kaže da Zapadnom Blkanu preti "novo ledeno doba".

Podseća se na evropsko obećanje iz Soluna 2003, da će zemlje regiona postati članice EU, te navodi da danas nije realno da Srbija i Crna Gora pristupe Uniji ni do 2030. godine.

Magazin Ciceron to ovako pojašnjava: "S jedne strane stara EU, umorna od proširenja, tek bezvoljno vodi taj proces koji ionako nije popularan kod zapadnoevrskih birača. Sa druge strane, mučni pristupni maraton koče manjkavosti vladavine prava, populistički vlastodršci i nedostatak reformi pravosuđa kod kandidata".

"Umesto toga, politika proširenja EU postala je energično tapkanje u mestu, garnirano floskulama, slatkorečivošću, obećanjima koja se ponavljaju kao mantre, i vitlanjem novčanikom", ocenjuje magazin.

Novinar uzima primer Severne Makedonije kao potvrdu bojazni da regionu preti "turski scenario" večnog tobožnjeg približavanja EU. Skoplje je prvo godinama blokirano iz Atine, pa kad je promenjeno ime republike, onda iz Pariza i Berlina, a potom je došao ultimatum Sofije.

Ciceron navodi da onda malo vrede poruke ohrabrenja iz Evropske komisije ili tvrdnja da je region "u srcu Evrope" koju je izrekao francuski šef države Emanuel Makron, kojeg Ciceron opisuje kao "notornog kočničara proširenja EU".

Dušan Reljić kaže da je za Zapadni Balkan postalo "stalno stanje stvari" to da je "jeftina proizvodna traka i isporučilac radne snage za EU i pre svega za Nemačku".

Kaže, mnogi na Balkanu su došli ipak do neke skromne zarade jer države privlače investitore niskim platama i visokim subvencijama. Ali, prema Reljićevim rečima, to znači da i najsiromašniji građani preko poreza "plaćaju da se bogati strani koncerni nasele na Zapadnom Balkanu i uz pomoć jeftine radne snage proizvode za izvoz".

Reljić kaže da su istočne članice EU poput Poljske ili baltičkih zemalja uspele da se približe zapadnom standardu zahvaljujući strukturnim fondovima EU, dok balkanske zemlje to ne mogu. Ako bi se približavanje EU posmatralo kao bankomat, kaže Reljić, onda "države Zapadnog Balkana u njega više uplaćuju nego što dobijaju iz EU".

Otvaranje tržišta dovelo je do godišnjeg deficita od deset milijardi evra u trgovni sa EU, te odlaska dobro obrazovanih lekara, IT stručnjaka, inženjera, medicinskih sestara i zanatlija na Zapad.

Reljić se boji da pandemija još pojačava razlike jer je EU spremila izdašan paket pomoći za članice. "Grci ili Hrvati će iz tog ćupa po glavi stanovnika dobili deset do jedanaest puta više nego Srbi i Albanci", kaže ovaj stručnjak.

Posledice nisu samo ekonomske, nego i političke, dodaje Reljić. "Ljudi mere svoje životno zadovoljstvo između ostalog svojom zaradom. Ako ništa nemaju od demokratije, onda opada i podrška demokratiji - desničarski populisti i nacionalisti tada imaju lak posao", dodaje on.

Tekst u celini čitajte OVDE.

Teme

evropska unija Ukrajina

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Klasicna

08.05.2022 • 16:57

PolitikaSr

Da je ova vlast htela u EU (kao pretnodna) naslo bi se neko kompromisno resenje i za Kosovo, i za pravosudje, vladavinu prava i sve ostale stvari koje nas cekaju. Mi smo ucinili sve da taj proces zaustavimo misleci da smo pametniji od svih i da mozemo da nadjemo alternativni put uz Rusiju i Tursku i da zaobidjemo Eu, i to nam se sad naravno obilo o glavu.

0 1 -1
Лиманац

01.05.2022 • 22:19

Ако наставе са уценама, ми ћемо изаћи из те чекаонице.

5 3 +2
/

01.05.2022 • 16:55

/

srbija ce dobiti sankcije zato sto opet folira ostatak sveta.

3 8 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.