Stručnjaci ističu da se sve ostalo uvozi, a da veliki troškovi i nameti s jedne, te mala podrška države ribnjacima sa druge strane, prete da procenat uvoza podignu i na 90 odsto, piše Euronews Srbija.
Prvi čovek Grupacije za ribarstvo u Srbiji i direktor ribnjaka koji trenutno proizvodi najviše šarana u zemlji, Krum Anastasov kaže da je ribarstvo u našoj zemlji pred kolapsom i da je neophodno da država preduzme hitne mere kako bi spasila tu granu stočarstva.
Ribnjak Kapetanski rit postoji već sedam decenija i trenutno od njega živi najmanje pedeset porodica. Danas deli sudbinu drugih ribnjaka u Srbiji - na ivici je opstanka. Tri najteže godine počele su sa pandemijom.
"Mi smo u 2019. završili proizvodnju sa nekih hiljadu tona ribe i kada smo trebali da za uskršnji post, kada je i krenula korona, prodamo nekih 450 tona ribe, zatvorene su pijace, zatvoreni su tržni centri, nije bilo okupljanja, nije bilo slava. Mi smo tada krenuli sa nekim ponovnim zahtevima šta je nama spas i došli smo do toga da od svih zahteva koje smo uputili, nije rešen nijedan", priča Anastasov za Euronews Srbija.
A zahtevi su se odnosili na dugoročne i hitne kratkoročne mere za opstanak ribnjaka. Ministarstvu poljoprivrede poručili su da je potrebno isplatiti jednokratnu pomoć za likvidnost, zatim osloboditi ih obaveze plaćanja vodnih doprinosa za prethodne dve godine i ukinuti ekološku taksu za ribnjake. Te kratkoročne mere državu bi koštale otprilike trećinu prihoda koje na godišnjem nivou ostvaruje od ribarstva, navode u Grupaciji. Međutim, umesto odgovora, dobili su novu taksu - za odvodnjavanje.
"To je prosto nonsens u svakom pogledu. Mi kao ribnjak treba da plaćamo na godišnjem nivou oko 15.000 evra za ovaj ribnjak na ime odvodnjavanja. Mi već plaćamo to po tome što koristimo hidrosistem gde upuštamo i ispuštamo vodu", tvrdi Anastasov.
Od 12 velikih ribnjaka u Vojvodini, ove godine punu proizvodnju imaće tek dva. To je, prema rečima prvog čoveka Grupacije za ribarstvo, možda slika koja najbolje opisuje stanje u ovoj oblasti danas. Po količini koju proizvodi, ribarstvo u Srbiji otišlo je unazad, priča tehnolog koji je protekle četiri decenije proveo u ribnjacima.
"Količina ribe proizvedene je na nekih 40 odsto u odnosu na osamdesete godine", kaže Željko Đanić, tehnolog na ribnjacima.
Da nema velikog interesovanja za rekonstrukciju postojećih ili podizanje novih ribnjaka u Vojvodini, navodi i pokrajinski sekretar za poljoprivredu. Svake godine rapisuju se konkursi, ali kaže da se opredeljeni novac teško potroši. Svega šest ribnjaka prijavilo se ove godine.
"Za Sekretarijat za poljoprivredu 20 miliona dinara ne znači ništa. Naravno da ćemo mi taj novac povećati i na 100 miliona dinara, ali je jako važno da postoje poljoprivredna društva, odnosno zemljoradničke zadruge koje imaju u vlasništvu ribnjake ili planiraju da prave nove ribnjake i koji će aplicirati za ta sredstva. Značajan broj ribnjaka je ugašen, ali mi ćemo se truditi da jednostavno taj trend zaustavimo", kaže Čedomir Božić, pokrajinski sekretar za poljoprivredu.
Za to su najpre potrebne hitne mere, a onda i veća podrška države, kažu u Grupaciji za ribarstvo. U Hrvatskoj, na primer, ribnjaci imaju subvencije od 600 do 800 evra po hektaru, a u Srbiji deset dinara po kilogramu proizvedene i prodate ribe. Zbog neusklađenih zakonskih propisa, ne mogu da izvoze ribu u Evropsku uniju, dok s druge strane, Srbija više od 70 odsto potreba podmiruje uvozom. Atanasov kaže da će, ako se postojeće stanje zadrži, taj procenat samo nastaviti da raste.
.jpg "Vesić i zvanično podneo ostavku: Odlazim čiste savesti i ponosan na rezultate")
Komentari 16
Nenad
Pera
Gde su nacionalni interesi i strategije razvoja. Srbijo rano moja!
ex Pezos
Predjite na uzgoj LIGNJI , mozda cete onda dobiti subvencije "drzave"
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar