U moru loših vesti, jednu naročito poražavajuću nikako da vidimo u centru pažnje, a to je karcinom grlića materice.
U poslednje vreme se sve više govori o humanim papiloma virusima ili o HPV, ali šira javnost nema svest koliko je zapravo opasan i zastupljen ovaj virus.
Građani Srbije će od ove godine konačno imati pristup vakcini protiv HPV o trošku zdravstvenog osiguranja, što je odlična vest najpre za sve devojčice i devojke, koje su i u najvećoj opasnosti od karcinoma koje izaziva HPV. O humanim papiloma virusima za 021.rs govori dr Jelena Minić Vasić, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom i rukovoditeljka mikrobiološke laboratorije u Zavodu za javno zdravlje Pančevo.
Dr Minić Vasić objašnjava da humani papiloma virusi pripadaju mnogo brojnijoj porodici Papillomaviridae koju, osim humanih papiloma virusa, koji su nama najznačajniji, čine i drugi specifični virusi koji su izazivači infekcije kože i sluzokože, ali kod životinja.
"Mi smo u ovoj porodici do sada identifikovali više od 200 tipova HPV, što govori u prilog tome koliko su mnogobrojni. Mi ih delimo na tipove prema nukleitidnoj sekvenci genoma, ali ono što je svima nama najznačajnije je njihova podela po afinitetu epitelne ćelije, te ih delimo na kožne i na mukozne. Većina jesu kožni i uzrokuju nastanak onoga što mi nazivamo kožne bradavice. Među tih 200 tipova, 40 su mukozni, odnosno dovode do pojave papiloma u usnoj duplji, konjuktivi, laringsu, na anogenitalnoj regiji. Za neke tipove mi danas znamo da dokazano imaju onkogeni potencijal, na osnovu čega ih dalje delimo na niskorizične i visokorizične HPV tipove - i ovi virusi su upravo svoje nazive dobili zahvaljujući kliničkoj manifestaciji infekcije koju izazivaju", navodi dr Minić Vasić.
Stručnjaci za HPV infekcije znaju od osamdesetih godina prošlog veka. U tom periodu i početkom 20. veka radio se veliki broj istraživanja gde su naučnici pokušavali da povežu viruse i njihovu ulogu u nastanku ne samo bradavica, već i karcinoma. Većina autora u tom periodu je smatrala da su najvažniji uzročnici ovakvih infekcija herpes simpleks virusi, međutim jedno mišljenje se, kaže naša sagovornica, izdvojilo "iz mase".
Istraživanja prof. dr Haralda zur Hausena, nemačkog virusologa, dokazala su ogromnu ulogu HPV tipova 16 i 18 u nastanku raka grlića materice, zbog čega je on nagrađen i Nobelovom nagradom.
"Koliki je zapravo značaj ove grupe virusa ogleda se u tome što su HPV infekcije danas najčešće dijagnostikovane polno prenosive bolesti. Prema podacima Američkog centra za prevenciju i dijagnozu bolesti, u 2018. je zabeleženo fascinantnih 68 miliona ljudi koji su inficirani HPV-om, a od toga je 26 miliona novoinficiranih. Prema nekim istraživanja procenjuje se da će čak 80 odsto ljudi imati barem jednom u toku života, do svoje 45 godine, HPV infekciju", upozorava naša sagovornica.
Budući da su humani papiloma virusi toliko zastupljeni u svetskoj populaciji, zbog čega se o njima ne govori često koliko o drugim virusnim infekcijama ili oboljenjima sa potencijalno smrtnim ishodima? Tu je prisutan određeni tabu faktor, budući da se govori o seksualno prenosivoj bolesti, ali i još jedan faktor koji igra veliku ulogu, a to je manifestacija infekcije. Naime, kaže naša sagovornica, mnogi ni ne znaju da su inficirani, a ova grupa virusa ima i karakteristike koje ih čine specifičnim.
"Sam nastanak infekcije nije bolan. Ovi virusi, kao i mnogi drugi virusi, imaju neke svoje specifičnosti, a ono što bih istakla je da su specifični za vrstu, odnosno domaćina - humani papiloma virusi se prenose sa čoveka na čoveka. Druga njihova važna karakteristika je da se njihov kompletan životni ciklus započinje i završava na nivou epitela, od bazalnog nivoa do diferenciranih ćelija na površini. Ono što je treća izuzetnost je što se u toku prirodne HPV infekcije razvija izuzetno slab imunski odgovor - ne postoji degradacija ćelija, nema bilo čega što bi snažno probudilo humani imunski odgovor zbog čega neke autore čujemo da se radi o imunološkoj toleranciji pre nego o imunskom odgovoru", iznosi dr Jelena Minić Vasić iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo.
HPV se prenosi direktnim kontaktom, kaže naša sagovornica i dodaje da je to najčešće seksualni odnos, bez garancija da će vas kondom zaštititi.
"U velikom broju studija nije pokazan protektivan efekat kondoma u odnosu na HPV. Smatra se i da, uprkos upotrebi kondoma, prenošenje infekcije dolazi preko kontakta s nezaštićenom kožom, odnosno preko mukoze genitalnog trakta. Saznanja iz nekih drugih studija o novostečenoj HPV infekciji pokazuju da se infekcija obično javlja ubrzo nakon prvog seksualnog iskustva. U periodu od nekih 24 meseca nakon prvog seksualnog odnosa imamo čak 40 odsto inficiranih mladih ljudi, a među njima je čak 10 odsto onih koji su nosioci HPV tipa 16. Postoji, naravno, i vertikalni prenos virusa preko zaražene majke na dete. Najveći broj zaraženih ne dobije simptome i nema nikakve zdravstene probleme, oko 80 odsto infekcija se spontano završi u periodu od dve godine, ali ovi ljudi jesu kliconoše i mogu da zaraze svog partnera", navodi dr Minić Vasić.
Doktorka Jelena Minić Vasić dalje objašnjava kako se postavlja pravilna dijagnoza infekcije i zbog čega je nekada vrlo teško postaviti dijagnozu kod inficiranih. Naša sagovornica iz Zavoda za javno zdravlje Pančevo objašnjava i maligni potencijal ovih virusa.
"Tok infekcije je ono što je nepredvidivo i zavisi od brojnih faktora. Ustanovilo se kroz brojne studije da pušači ili osobe koje su na oralnim kontraceptivima, u trudnoći, ili imaju druge seksualno prenosive bolesti jesu skloniji infekciji i primećen je ključni faktor, da imunski odgovor domaćina jeste važan u razvoju infekcije, odnosno aktivnost limfocita. Međutim, ono što predstavlja opasnost jeste uspostavljanje perzistentne infekcije, odnosno to je hronična infekcija tokom koje se genom virusa ugrađuje u genom inficirane ćelije domaćina, a to je dalji put za nastanak najpre blage displazije, potom teže, pa na kraju i invazivnog karcinoma. U svakoj od ovih faza nastanka karcinoma postoji mogućnost regresije i eliminacije virusa, ali mi ne znamo 'na klackalici' šta je to što prevagne - da li će neko eliminisati virus ili će se uspostaviti perzistentna infekcija, usled koje će se razviti karcinom", napominje naša sagovornica.
Mnogi saznaju da imaju HPV nakon što im se pojave kondilomi ili papilomi. Samo postojanje ovih bradavica nije bolno, ali može da bude opasno.
"Izuzetno je neprijatno iskustvo imati bilo kakve kondilome i bilo kakvu prenosivu bolest jer vi na taj način ugrožavate i svog partnera - i kao majka ugrožavate potencijalno i svoje dete. Klinička slika varira, od tih benignih bradavica odnosno papiloma i kondiloma koji se završavaju i spontano, povlačenjem, ali u određenim situacijama i te kako mogu da naruše normalan život. Nije uobičajeno da neko ima genitalne kondilome. Ako na stranu stavimo to kao najčešće komplikacije, neretko se dešava da su učestalije komplikacije u toku trudnoće recimo, krvarenje ili otežano mokrenje, a kondilomi mogu toliko da nabujaju da dođe čak i do zatvaranja porođajnog kanala. Kod koga dolazi do samoizlečenja, a kod koga će se razviti karcinom, mi ne možemo da predvidimo. Procenjuje se da u Evropi godišnje oko 33.000 žena oboli od karcinoma cerviksa, a brojka preminulih koja se dovodi u vezu s ovim virusom je 15.000. Osim karcinoma cerviksa, značajan problem u sve većem broju su orofaringelni karcinomi kod oba pola, dakle karcinomi usne duplje i ždrela, uključujući bazu jezika i ktonzila, ali i karcinom anusa kod oba pola, karcinom vulve i vagine, karcinom penisa", skreće pažnju dr Jelena Minić Vasić.
Ukoliko ste godinama imali HPV bez ikakvih komplikacija, da li to znači da ste 20 godina kasnije potpuno bezbedni? Možete li da se inficirate više puta? Naša sagovornica odgovara da postoji mogućnost infekcije tokom čitavog života, a to je ono što je problem.
"Postoji mogućnost i da, ukoliko imate određeni tip HPV, se inficirate drugim tipom i morate biti oprezni. Treba iskoristiti priliku da se vakcinišete kao mladi jer specifične antivirusne terapije nema, ona ne postoji. Terapija za HPV infekciju podrazumeva lokalnu terapiju, salicilnu kiselinu, postoje inhibitori DNK sinteze, krioterapija, čuli ste za hirurško i lasersko uklanjanje kondiloma... Ali ključno je prevencija nastanka infekcije i naravno, kod inficiranih, prevencija karcinoma. Dakle niko ne treba da se oseća bezbednim", apeluje ona.
Vakcinacija, stoga, jeste najbolji način borbe protiv infektivne bolesti, a u Srbiji će biti u primeni proverena vakcina koja se decenijama unazad koristi u mnogo razvijenijim zemljama - i s ogromnim pozitivnim rezultatima u vidu smanjene smrtnosti kod žena kod su vakcinisane.
Detaljnije o vakcini koja stiže o trošku RFZO i kome je namenjena čitajte
OVDE.
Članak je nastao u okviru serijala o prevenciji HPV koji finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u tekstu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Komentari 3
goran
Roditelj
Petrovic
Menjanje seksualnih partnera bez saznanja o njihovom zdravstvenom stanju.
Potpuno odsustvo svesti o eventualnim posledicama.
Gledanje vulgarnih sou programa tipa Zadruga zurka u kojima se propagira prizeman seks uz veliku dozu primitivizma.
Ismevanje svakog onog koji upozorava na veliku dozu promiskuiteta u ovoj sredini.
Davanje "strucnih" saveta kako da zena prevari muza??????? (Forum ana.rs)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar