
Protić: Posledice rata u Ukrajini bi mogle da budu mnogo drastičnije po Srbiju
Negativne posledice rata u Ukrajini su globalne, situacija je posebno teška u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, među koje spada i Srbija.

Foto: Pixabay
To je izjavio nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) za Srbiju Jovan Protić.
Protić je rekao da Srbiju evidentno već pogađa veliki porast cena hrane i energije, ali da to može biti i mnogo drastičnije.
Međunarodna organizacija rada u svom novom izveštaju "Uticaj ukrajinske krize na svet rada: Početne procene" procenjuje da bi se u slučaju eskalacije sukoba gubici zapošljavanja u Ukrajini povećali na sedam miliona. Međutim, ako bi se borbe odmah prekinule, brz oporavak bi bio moguć, uz povratak 3,4 miliona radnih mesta.
"Ukrajinska ekonomija je teško pogođena ruskom agresijom. Od njenog početka, više od 5,23 miliona ljudi pobeglo je u susedne zemlje. Izbeglice su uglavnom žene, deca i osobe starije od 60 godina. Međutim, u ovoj grupi je i oko 2,75 miliona radno sposobnih, a njih 43,5 odsto, ili 1,2 miliona, je ranije radilo, a potom izgubilo ili napustilo posao", kazao je Protić.
Dodao je da regionalna i globalna kriza u Ukrajini može dovesti do poremećaja rada u susednim zemljama, u Mađarskoj, Moldaviji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.
"Ako se neprijateljstva nastave, ukrajinske izbeglice bi bile prinuđene da duže ostanu u egzilu, što bi dodatno pritiskalo tržište rada i sisteme socijalne zaštite u ovim susednim državama i povećavalo nezaposlenost u mnogima od njih", rekao je Nacionalni koordinator MOR-a za Srbiju.
Studija MOR-a sadrži podatke i projekcije i za Rusiju. Značajni ekonomski poremećaji koji utiču na Rusku Federaciju imaju velike efekte na centralnu Aziju, posebno na zemlje čije ekonomije zavise od doznaka iz Ruske Federacije, kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan.
Agresija u Ukrajini je takođe izazvala šok za globalnu ekonomiju, dodatno otežavajući oporavak od krize tokom pandemije kovida19. Ovo će negativno uticati na rast zaposlenosti i realnih plata i stvoriti dodatni pritisak na sisteme socijalne zaštite. Situacija je posebno teška u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, od kojih mnoge nisu bile u stanju da se u potpunosti oporave od uticaja krize u vreme pandemije. U takve, svakako, spada i Srbija koju već pogađa veliki porast cena hrane i energije, što može biti i drastičnije i preti oporavku zaposlenosti.
"Srbija je zasad relativno nisko opterećena ovim posledičnim ratnim udarima, ali bi sve to, zbog ekonomskih i političkih odluka u EU i Srbiji, moglo da bude mnogo gore. Kada je reč o inflaciji, za koju nam je predsednik Srbije rekao da je uglavnom uvezena, to jeste tačno, ali da li je zaista skoro devet desetina spoljnjeg uzroka, mislim da se to bez ozbiljnih analiza ne može potvrditi", istakao je Protić.
Podsetio je da se inflatorni udar u Srbiji jako osetio i pre napada na Ukrajinu, pogotovo u sferama koje su stanovništvu i radnicima najbitnije - hrana, prevoz, neke bitne usluge i repromaterijal.
Na pitanje da li su tome doprinele i neselektivne mere države za vreme pandemije, koje se i dalje sprovode, Protić je odgovorio potvrdno, navodeći da je još početkom krize sa kovidom19 MOR upozoravao da se mora brzo preći na targetiranu podelu novca, što se nije dogodilo.
I takve neselektivne mere su, prema njegovim rečima, nekako pomogle, ali uz velike posledice po budžet, javne finansije i sada evidentne inflacije.
"Međutim, u korenu te neselektivne pomoći leži jedan veliki problem, a to je da Srbija još nema adekvatan mehanizam za slične situacije. Država je ovde odavno trebalo da uvede socijalne karte, da bi se takve intervencije sa deljenjem novca sprovodile pravičnije i delotovornije, za one pojedince kojima je zaista trebala pomoć, ili grupe i grane kojima se pospešuje opstanak i razvoj, a ne da se novac deli po principu ‘daš mi - dam ti’, svima redom i to sa političkom konotacijom", rekao je Protić.
Ocenio je da bi sada, kada već hara nova kriza, deo tog podeljenog novca u vreme pandemije dobro došao za saniranje novih ekonomskih problema koji sigurno, i da brzo prestane rat, neće moći skorije da se reše.
"Socijalne karte moraju se uvesti što pre, jer će doći do prelivanja krize na ljude sa najmanjim standardom", rekao je Protić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
SPS iz Kuršumlije podržao Ružića: "Umesto da štitite partiju, proganjate stvarne socijaliste"
05.04.2025.•
4
Opštinski odbor Socijalističke partije Srbije u Kuršumliji pruža "potpunu i bezrezervnu podršku Branku Ružiću", saopšteno je iz tog odbora.
Zima u proleće, a voćari strepe: Kako zaštititi kajsiju i šljivike?
05.04.2025.•
0
Prolećni sneg i zimske temperature mogle bi drastično da umanje rod voća u Srbiji.
Trodnevni štrajk pravosuđa od ponedeljka
05.04.2025.•
1
Zaposleni u pravosuđu najavili su trodnevni štrajk zbog dosadašnjeg "ćutanja" Ministarstva pravde na ranije upućene zahteve, koji će početi u ponedeljak 7. aprila.
Vučić i Brnabić "nepoželjni" u Čačku, Nikoliću oduzeta titula počasnog građanina
05.04.2025.•
3
Zbor građana u Čačku proglasio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednicu Skupštine Anu Brnabić za "nepoželjne osobe", a Tomislavu Nikoliću oduzeta je titula počasnog građanina.
Održana akcija "Student u svakom selu", u okolini Pančeva
05.04.2025.•
0
Radna jedinica "Student u svakom selu" studenata u blokadi, posetila je Pančevo i nekoliko okolnih sela i razgovarala sa građanima.
Broj korisnika socijalne pomoći smanjen za trećinu: Gde je i kako "nestalo" 60.000 korisnika
05.04.2025.•
6
Broj korisnika socijalne pomoći smanjio se za trećinu u protekle tri godine od početka primene novog Zakona o socijalnoj karti, a sa spiska u tom periodu izbrisano je oko 60.000 ljudi.
Vučić sutra u 20 časova saopštava ime mandatara
05.04.2025.•
12
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštiće ime mandatara za novu vladu sutra, u nedelju, 6. aprila, u 20 časova, saopštila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Republike.
VIDEO Studenti Pravnog u blokadi: "Kome je odgovaralo zataškavanje smrti Vladimira Cvijana"
05.04.2025.•
8
Studenti Pravnog fakulteta u blokadi objavili su video pod nazivom "Spisak postoji/Epizoda 1/Vladimir Cvijan" sa pitanjem - "zašto je smrt Vladimira Cvijana zataškavana i kome je to odgovaralo".
FOTO, VIDEO: Studenti stigli na Trg heroja u Budimpešti
05.04.2025.•
9
Studenti biciklisti koji su krenuli u Strazbur, stigli su na Trg heroja u Budimpešti gde su ih dočekali predstavnici srpske dijaspore i maturanti gimnazije "Nikola Tesla".
VIDEO Završena petočasovna blokada mostova u Nišu, studenti i građani krenuli u protestnu šetnju
05.04.2025.•
0
Petočasovna blokada mostova u Nišu, koju je organizovala neformalna grupa studenata, završena je u 16 časova posle čega su studenti i građani krenuli u protestnu šetnju ka parku Svetom Save.
Neuspeo pokušaj hapšenja Ponoša zbog zvučnog topa, tužilac odbio "uputstvo"
05.04.2025.•
17
Zdravko Ponoš, lider pokreta "Srce" i penzionisani general, reagovao je javno nakon što je otkriven pokušaj njegovog nezakonitog privođenja, zbog navodnog širenja panike.
Dekanka iz Niša: Marta Kos poslala pismo podrške, razgovoru u ponedeljak prisustvuje i rektor Đokić
05.04.2025.•
1
Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović kazala je da je dobila pismo podrške Evropske komesarke za proširenje Marte Kos.
Udruženje "Beograd u pokretu" traži direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština
05.04.2025.•
3
Udruženje građana "Beograd u pokretu" traži hitnu reformu lokalne samouprave i direktan izbor gradonačelnika Beograda i predsednika gradskih opština, kao i vraćanje nadležnosti mesnim zajednicama.
Zbog bicikla i lične karte: Aktivista pokreta Kreni-promeni posle saslušanja pušten na slobodu
05.04.2025.•
1
Aktivista pokreta Kreni-promeni Aleksandar Stevanović saslušan je pred javnim tužiocem Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, gde je negirao izvršenje bilo kog krivičnog dela.
Profesorka Fakulteta savremenih umetnosti: Peti studentski zahtev je veoma važan
05.04.2025.•
4
Profesorka Fakulteta savremenih umetnosti Maja Vukadinović kaže da je peti studentski zahtev o istrazi o korišćenju soničnog oružja 15. marta veoma važan i da ta tema ne sme da izostane iz javnosti.
Kako će izgledati nastavak školske godine: Nadoknada, ocenjivanje i završni ispiti
05.04.2025.•
1
Nadležno ministarstvo tvrdi da se nastava obavlja u 97 odsto škola, uključujući izvođenje časova od 45 minuta i režima rada od pola sata, kao i škole u kojima radi deo nastavnika.
Pronađen dečak koji je sinoć nestao u Zemun polju
05.04.2025.•
2
Pronađen je dečak koji je nestao sinoć u Zemun polju, saopštio je MUP.
Švajcarski javni servis: Momentum je na strani studenata, ali pitanje je da li je to dovoljno
05.04.2025.•
7
Srbija doživljava istorijski talas protesta, dok se predsednik Aleksandar Vučić brani i optužuje u svakodnevnim nastupima na televiziji, prenosi švajcarski javni servis SRF.
Istraga o zvučnom topu: Tužilaštvo će uzeti izjave od svih građana koji su prijavili tegobe
05.04.2025.•
9
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu će uzeti izjave od svih građana koji su prijavili tegobe nakon protesta 15. marta.
U toku petosatna blokada mostova u Nišu
05.04.2025.•
5
U Nišu je u toku petosatna blokada pet mostova u okviru akcije "555", koju studenti i građani organizuju povodom pet meseci studentskih protesta u Srbiji.
Ružić o suspenziji: Ako je ta odluka usrećila makar jednog čoveka, ja sam srećan
05.04.2025.•
15
"Poštovaću sud partije, ali ću iskoristiti pravo žalbe", izjavio je potpredsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Branko Ružić.
Komentari 4
zzz
Zebra
Изногуд
Шта се одвија у главама тих ликова, ни медицина не може разјаснити.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar