Kako je navela, one su izložene svim oblicima nasilja, psihičkom, fizičkom, seksualnom, ali i izolaciji i zanemarivanju.
Takođe, nad njima često sprovode nasilje i personalni asistenti i zaposleni u različitim ustanovama.
Članovi porodice žena sa invaliditetom, naročito mladih, često donose odluke u njihovo ime, pravdajući se time da to rade za njihovo dobro i da bolje znaju od njih koji su njihove potrebe, ukazala je Zelić.
Prema njenim rečima, proces pružanja podrške počinje javljanjem žrtava nasilja organizaciji.
One tada ispričaju svoju priču, posle čega se, zajedno sa organizacijom, pravi procena rizika i bezbednosni plan, gde se procenjuje koliki je stepen ozbiljnosti nasilja i dogovaraju dalji koraci.
Kako je navela Zelić, žrtve nasilja same odlučuju o tome da li žele da prijave, ali ih organizacija ohrabruje da to učine, posebno one mlade.
"Kada su u pitanju sigurne kuće, nažalost, ne postoji sigurna kuća u Srbiji koja je stopostotno pristupačna ženi sa invaliditetom", napomenula je ona i dodala da je problem i to što ni mnoge druge institucije nisu pristupačne.
Prema njenim rečima, primetan je određeni napredak kada je reč o položaju žena sa invaliditetom u društvu, ali je potrebno još rada na tome, jer su i dalje prisutne predrasude i stereotipi, što posebno pogađa mlade žene sa invaliditetom.
Kako je istakla, na njih se često gleda ili kroz sažaljenje ili kao na superheroje za sve one obične stvari koje urade.
Smatra se da je super heroj ako se udala, ostvarila u ulozi majke ili završila fakultet i školovanje, tako da dosta treba raditi na tim stavovima, naglasila je Zelić.
Mlade žene sa invaliditetom, kako je predočila, imaju i problem pristupačnosti obrazovnim ustanovama u kojima se školuju, što kasnije vrlo često utiče i na njihovo zapošljavanje i finansijsku situaciju.
Pozivajući se na iskustva iz regiona, Zelić je zaključila da su problemi mladih žena sa invaliditetom gotovo svuda isti.
Komentari 5
Savka
,Zrtvama se ne veruje nslazu se iskazi ,sa onima koji su za njih heroji ,a mi krpe za brisanje tratora i betonskih podloga.
Savka
Herojstvo kako za ko
Herojstvo je 1938 godište a ne nasilje spreciti.Herojstvo je zrtve ostaviti bespomoćne i po putu i dvorištu .U takvom herojstvu samo mogu zivjeti zrtve kojima smatraju da im ta zasluga pripada od nasilja do osude nista slučajno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar