Da se ne desi novi slučaj "Novi Sad": Srbija i njeni osetljivi podaci nespremni za hakerske napade

Lažne dojave o bombama poslate na desetine mejl adresa škola u Srbiji pokazale su da se iza tih lažnih dojava nalazi organizacija koja bi mogla sprovesti i hakerski napad.
Da se ne desi novi slučaj "Novi Sad": Srbija i njeni osetljivi podaci nespremni za hakerske napade
Foto: Pixabay

U martu 2020. hakeri su preko JKP Informatika blokirali informatički sistem grada Novog Sada. Od tada nije bilo značajnih hakerskih aktivnosti, ali taj napad je pokazao ranjivost elektronskih sistema u Srbiji, uprkos postojanju zakona koji se bave sajber bezbednošću.

"Mi imamo takve situacije, videli smo da to vrlo lako može da se desi i zbog toga je potrebno da sve te mere koje postoje u zakonu ne ostanu samo napisane na papiru već da se one zapravo primene i da neko to proverava odnosno da se inspekcijski nadzor vrši rigoroznije", navodi Bojan Perkov iz Share Fondacije za Euronews Srbija.

On dodaje da za rigorozniju primenu potrebno imati i dovoljno inspektora i stručnjaka.
 
Vladimir Radunović iz Diplo fondacije veruje da bi uz primenu postojećih zakona trebalo osnovati i Nacionalnu agenciju za Sajber bezbednost.
 
"Nije dovoljno da se samo busamo digitalizacijom koja ide dobro, nego da je strašno važno da se u isto vreme zaista uložimo u vreme uložimo u resurse, u ljude, u procedure da svi ti sistemi budu ozbiljno bezbedni. To mislim da još kaska dosta", kaže Vladimir Radunović iz Diplo fondacije.
 
Kako je za Euronews Srbija rekao Miloš Jovanović, profesor Univerziteta Metropoliten, moraju da se preduzmu koraci kako bi se naše stanovništvo i posebno privredni subjekti i ekonomski sistem zaštitili.
 
"Tu govorimo o segmentu koji bi pomagao privredi koji bi pomagao malim, srednjim, velikim preduzećima sa adekvatnim informacijama kako da se štite sistemi, šta su aktuelni trenovi, šta su aktuelne pretnje, mi na tom nivou moramo da preduzmemo korake kako bi naše stanovništvo i posebno privredne subjekte i ekonomski sistem zaštitili od sajber pretnji koje su sve izraženije trenutno, a i biće u budućnosti", navodi Jovanović.
 
Primer iz 2020. u Novom Sadu pokazuje da su razne institucije u riziku od hakerskih napada i da zbog toga zaštita mora biti na visokom nivou.
 
"Zdravstvo, pa pogledajte energetski sistem, mi ne znamo još uvek čak ni strukturu šta se tačno dešava u EPS - mreže, ko tu šta radi, kamoli menadžmenta IT sistema, to rade izuzetni ljudi ali prosto na sistemskom nivou, na tom nekom strateškom nivou mi ne shvatamo da to sve može da bude meta i da mi ne daj bože u nekom lošem scenariju ove zime kada već imamo problem sa strujom sa EPS koji ne radi, sa gasom koji je poskupeo, ne daj bože da se desi neki ozbiljniji hakerski sajber napad da se obori neki deo elektroenergetske mreže, to će biti ozbiljan, ozbiljan problem", navodi Radunović.
 
Lažne dojave o bombama putem mejla proteklih meseci za širu javnost su neka vrsta sajber napada, iako to suštinski nisu. U Izraelu se dojave o bombama rešavaju brzo i efikasno jer su fizička i elektronska zaštita dobro povezane.
 
"Ako govorimo o celini informacione bezbednosti, tu moramo da govorimo o hibridnom pristupu jer je fizička bezbednost apsolutno nerazdvojiva od sistema zaštite u kontekstu informacionih tehnologija i tu opet dolazimo do one polazne pretpostavke da je ključna stvar i da je najslabija karika u svakom sistemu bezbednosti čovek, tako da hibridnim pristupom mi možemo dosta toga da uradimo", dodaje Jovanović.
 
Osim poboljšanja fizičke zaštite kroz bolji video nadzor i uparivanje te zaštite sa elektronskom, svi sagovornici ističu da je edukacija još bitnija, ali i da je za edukaciju jednog stručnjaka potrebno puno vremena.
  • Kantoš

    05.06.2022 23:58
    Ne brinite,Cistoca je nabavila odavno najskuplji server ikada samo sto je on na papiru…a ne i fizički prisutan. Tako se to kod nas radi.
  • DragCHE

    05.06.2022 08:54
    Ovde
    se ne radi, o operativcima, ljudi u IT sektorima instisucija, dostavljaju planove za nabavku i obnovu opreme, ali tu trazenu opremu uglavnom ne dobiju. Pare ispare, jer sposobni rukovodioci, (postavljeni od strane politicara, pre svega podobni, a ne sposobni) jako lako pronadju informaticke firme, koje pripadaju, kumovima, batama i tatamatama, koje veoma lako operu pare, kroz skupe nepotrebne programe i preskupo placen hardve u namestenim javnim nabavkama. Tako se dragi moji pravi lazni porast BDP-a, kao u;lozili smo toliko a u stvari smo kupili g.... Pare se dele, malo direktoru, malo, ministru, malo stranci, a nase inspekcije nas ne kontrolisu, nasi tuzioci ne istrazuju. Evo na primer, citava pokrajinska svita, kao i akademska, bila je na otvaranju centra za digitalizaciju Matice, sta je sad sa tim centrom, sta je sa preskupo placenim softverom za elektrodistribuciju idt. Primera je nebrojeno. U Srbiji postoji strasno ne razumevanje u potrebu da se kupi kvalitetna oprema i usluga a za odrzavanje gotovo nikad se posle ne ulozi ni dinar, pogledajte samo puteve. Em kilavo napravljeno em lose odrzavano, plasim se kako li ce izgledati, mostovi, pruge i bolnice za 10 - 15 godina. Ojadice nas za vjeke vjekova, a glupi narod ce sve to da plati ponovo.
  • Eon

    05.06.2022 07:16
    Hibridni tigar
    Hibridni rat, hibridni pristup, digitalizacija,...

    Uz to idu: hibridno naklapanje, hibridna nesposobnost, hibridno neznanje,...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija