U tome ih sprečava cena najjeftinijeg električnog automobila od oko 30.000 evra, kao i visina prosečne plate koja je u Srbiji trenutno manja od 650 evra.
Novi automobili koji koriste fosilna goriva trenutno mogu da se nabave za 10.000 evra, hibridni za oko 20.000, a za električni treba najmanje izdvojiti 30.000 evra, podseća menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u Irena Đorđević, a prenosi Nova ekonomija.
U NALED-ovoj anketi učestovalo je oko 600 građana Srbije, tri četvrtine ispitanika je odgovorilo kako poseduje automobil čija je prosečna starost 15 godina (automobili napravljeni između 2001. i 2010. godine), dok je prosek na nivou Evropske unije 10,8 godina.
U Srbiji, kako podseća Đorđević, trenutno ima oko 150 punjača za električne i hibridne automobile, a do kraja godine planira se postavljanje još 18. Trenutno na jedan punjač dolazi oko 10 vozila, oni se uglavnom se nalaze blizu naplatnih rampi na auto-putevima, u hotelima, raznim garažama na nekim parkinzima.
Mnogi građani kažu kako bi rado prešli na hibridne i električne automobile, ali se žale da ih u tome pored visoke cene sprečava i nedostatak infrastrukture koja je potrebna za njihovo korišćenje.
U Srbiji inače ima 2,2 miliona registrovanih vozila, od toga je 1.400 hibridnih i 102 električna automobila. Kako se navodi, preme nekim očekivanjima, u Srbiji do 2040. treba očekivati oko 300.000 električnih automobila.
Od javnih preduzeća, već ih koriste Gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu, Gradska čistoća i Pošta Srbije.
Preduslovi za prelazak na taj oblik prevoza je izgradnja infrastrukture, ali i omogućavanje raznih subvencija koje će građanima olakšati njihovu nabavku i korišćenje.
Prednosti e-automobila
Održavanje električnih automobila na godišnjem nivou manje košta od održavanja konvencionalnih vozila i to za oko 600 evra. Razlog je što električni automobili koriste manje ulja, nemaju antifriz u hladnjacima i imaju oko 40 delova, dok klasični automobili imaju oko 2.000 delova.
Električni automobili rade na baterije, koje se pune strujom i jedno njihovo punjenje, kako se objašnjava, u Hrvatskoj košta između 850 i 1.550 dinara za 100 kilometara. Podatak iz susedne zemlje se navodi jer je punjenje električnih automobila u Srbiji i dalje besplatno, odnosno nije regulisano, naplaćuje se kao izdavanje električnog punjača.
Za 100 kilomatara koje treba preći klasičnim automobilima trenutno treba izdvojiti 1.500 dinara ako se koristi benzin, 1.420 ako se koristi dizel i 960 dinara ako se kao pogon koristi tečni naftni gas (TNG).
Konvencionalni automobili sa punim rezervoarom imaju domet od 500 do 790 kilometara, a noviji električni od 455 do 836 kilometara.
Građani takođe kažu da bi trenutno doplatili u proseku oko 3.000 evra za električni automobil, u odnosu na cenu automobila koji koristi fosila goriva.
Većina ispitanih građana, 86 odsto njih, inače smatra kako su najveći benefiti korišćenja električnih vozila smanjenje emisije štetnih gasova.
Kolike su subvencije u Srbiji?
Iznos subvencija koje se u Srbiji daju za električna i hibridna vozila su od 250 evra za mopede do 5.000 evra za potpuno električna vozila.
Ukupan iznos subvencija prošle i pretprošle godine bio je po 120.000 dinara, a 2021. utrošen je do avgusta, a kasnije je kako kažu u ministarstvu ekologije, obezbeđeno još sredstava za te namene.
Od podsticaja kako se navodi mogli bi da se uvedu i popusti za putarinu, parking, kao i subvencije za postavljanje punjača u domaćinstvima. Sve su to primeri iz zemalja poput Irske i Velike Britanije.
Kako se podseća, autonomna vozila, koja se tek razvijaju u svetu, u Sjedinjenim Državama trenutno mogu da se kupe za oko 30.000 dolara. U našem regionu Mađarska je najnaprednija zemlja u smislu razvoja autonomnih električnih vozila.
Preduslovi za korišćenje e-automobila
Prema rečima Dušana Vasiljevića, direktora Odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u, jedan od preduslova korišćenja električnih automobila u Srbiji je da se pojednostave administrativne procedure za postavljanje punjača, kao i regulisanje plaćanja prilikom njihovog punjenja. Punjenje trenutno naplaćuju iznajmljivači punjača, a ne proizvođač struje.
Kako naglašava, treba razmišljati i o postavljanju saobraćajne signalizacije koju će moći da koriste autonomna vozila, odnosno znakova koje će moći da prepoznaju njihovi senzori.
Vasiljević dodaje kako treba zakonski urediti celu oblast mikromobilnosti, korišćenja električnih bicikala, trotineta, hoverborda, odnosno kuda oni mogu da voze, da li treba da se registruju kao i druga vozila i da li za njih treba da važi ograničenje brzine, kao i da li za takva vozila treba da se plaća osiguranje od nezgoda.
Kao jedan od nedostataka u regulativi ističe i činjenicu da u saobraćajnu dozvolu koja se izdaje za hibridne automobile trenutno ne može se upiše snaga njihovih električnih motora, već samo onih koji koriste fosilna goriva.
U Srbiji se, kako podseća, trenutno od elektirčnih vozila proizvode samo električni bicikli, ali se za njihovu kupovinu i dalje ne daju subvencije.
U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu nedavno je najavljena proizvodnja električnih automobila od 2024. godine, pri čemu će država toj fabrici obezbediti 48 miliona evra, bez obaveze da se zaposle novi radnici.
.jpg "VIDEO: Dačić i Irena Vujović izviždani na svečanosti dečjeg hora")
.jpg "FOTO, VIDEO Jedna osoba poginula, tri povređene u udesu u Paraćinu: Vozila prepolovljena")
.jpg "Studentkinja: Nema potrebe za dijalogom sa Đukić Dejanović, jer naši zahtevi nemaju veze s njom")
Komentari 17
Nastavak "novele"
6. Rio tinto i slicno: Jeste. Litijum je akav kakav je. Nema bezanja od toga, ali nadamo se novim hemijama baterija koje ne koriste litijum, a istrazivanje u tom smeru moze ici samo ubrzano ako niko vise ne bude kupovao SUS vozila.
7. Punjaci: Rak rana u zemlji srbiji. BG je jedini grad u srbiji koji je iole bolje pokriven punjacima. NS je tuga, jad i beda. Mislim da bi nam dobro dosao neki zakon koji bi uslovljavao da benzinske pumpe moraju da imaju bar 1-2 punjaca za EV-ove plus da se obezbede punjaci na svim vecim javnim parkinzima i na parkinzima trznih centara. Jedino zakoni i uredbe bi urodili plodom, posto u ovoj nasoj zemlji ljudi slabo sta rade zato sto misle da je to dobro za njih i njihovu decu. Obicno se sve sto se pravi pravi samo zarad nekog profita.
Za kraj: Ne znam za vas, ali ja bih jako voleo kad bi vazduh u novom sadu bio cisci i kad bih mogao da otvorim prozor i umesto zvuka benzinskih motora cuo samo zvuk guma koje se kotrljaju po putu.
Koliko...
2. Baterija ne traje 5-6 godina. Specifikacije tih Li-Ion baterija kazu da ce nakon 5 godina zadrzati BAR 80% kapaciteta koji je imala kad je izasla iz fabrike, sto je donji minimum. Novije baterije imaju bolje zadrzavanje kapaciteta.
3. Radije cu da vozim polovno zapadnjacko vozilo kome je jedini potencijalni izvor zagadjenja nacin proizvodnje struje, a ne da vozim polovno zapadnjacko vozilo kom je mali perica izvadio DPF/katalizator i da gusim gasovima i napadam bukom ostale gradjane svog grada.
4. @Boki - Donekle na moju zalost u pravu sto se tice zapaljenih baterija. Li-Ion baterije gore vrlo burno kad dodje do ostecenja i to jeste limit te tehnologije, ali kao sto su se 100 godina do danas razvijali SUS motori, tako se i sada razvijaju novi tipovi baterija. Radi se na baterijama kod kojih to nije slucaj i moja optimisticka procena je da ce do 2030 sve nove baterije za EV-ove biti takve. Sa druge strane baterije su na EV-ovima su u podu, tako da do ostecenja dolazi teze.
:/
https://www.polovniautomobili.com/auto-oglasi/18458309/hyundai-i10-10-comfort?attp=p1_pv0_pc1_pl1_plv0
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar