Šalenberg: Srbija ima posebnu odgovornost, niko ne može da bude posmatrač sa strane

Očekujem da Zapadni Balkan postane, van svake sumnje, deo EU, poručio je danas ministar za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksander Šalenberg.
Šalenberg je izrazio nadu da će se zemlje regiona, uključujući i Srbiju, usaglašavati sa politikom Zapada prema Rusiji, kao što su to učinile u Ujedinjenim nacijama.
Austrijski ministar je posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Nikolom Selakovićem, pozdravio spremnost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, izrečenu u petak, da se nastave razgovori sa Prištinom, ukazajući da su razgovori sa Kosovom "iglene uši" kroz koje se posmatra region.
"Sam dolazim iz regiona srednje Evrope koji je stvarao više problema nego što je mogao da reši, pa vidite nas sad", ocenio je on.
 
Upitan da li je stav Austrije da dijalog sa Prištinom treba da dovede do normalizacije odnosa ili međusobnog priznanja, Šalenberg je rekao da to nije stav Austrije, već EU.
 
Dijalog Beograda i Prištine treba, korak po korak, da doprinese stabilnosti regiona, istakao je Šalenberg, uz napomenu da je to u interesu Srbije, prijatelja iz Prištine, ali i Bosne i Hercegovine.
 
"Rusija je u svojim potezima izašla i van Ukrajine i svojim potezima preti da destabilizuje i druge prostore Evrope, koristi brutalne poteze da bi ostvarila svoje interese", rekao je Šalenberg i napomenuo da je ukrajinski sukob doneo korenite promene u međunarodnom poretku i niko ne može biti posmatrač sa strane.
 
Srbija ima posebnu odgovornost u regionu, ocenio je on.
 
Austrija je posebno zavisna od Rusije zbog energenata, ali u ovom trenutku, Austrija i Srbija koje ne pripadaju nijednom vojnom savezu treba da znaju da je distanca korisna u trenutku kada je ugroženo međunarodno pravo, rekao je Šalenberg.
 
"Ne delimo stavove po određenim pitanjima, ali mora se biti pažljiv. Zemljotres neće proći tako brzo", konstatovao je on.
 
Šalenberg je naveo da je njegova zemlja predložila dokument o evropskim integracijama regiona, uz napomenu da je prošlo 19 godina od Solunskog samita kada je obećana evropska perspektiva Zapadnog Balkana.
 
"Ovim predlogom, koji nema veze sa ruskom invazijom Ukrajine, birokratski proces integracija pokušavamo da konkretizujemo, odnosno da u pojedinim oblastima države kandidati budu izjednačene sa članicama", predstavio je on detalje.
 
Šalenberg je rekao da je razgovore o "non pejperu" već imao sa predstavnicima Italije, Mađarske i Slovenije, a da ga očekuju i razgovori u Briselu.
 
"Nije samo interes Austrije, već je i geostrateški važno da ovaj region bude region blagostanja", zaključio je austrijski diplomata. 
  • Nemanja

    14.06.2022 23:18
    @ Trtoš
    S obzirom da si časove istorije po svemu sudeći završio u kladionici:

    Amerika je u Drugi svetski rat ušla 6. Decembra 1941, nekoliko sati nakon bombardovanja Perl Harbora od strane Japana. Od početka 1940, Ruzvelt je iskoristio "rupu" u tadašnjim izolacionističkim zakonima da bi snabdevao Britaniju oružjem i hranom. Prvi hici sa američkog razarača na nemačku podmornicu u Atlantiku su ispaljeni 4. septembra 1941, od kada i datira Ruzveltova "shoot-on-sight" direktiva. Celu 1941. Američka mornarica učestvuje u bici za Atlantik. Amerika u direktan kopneni sukob sa Nemačkom i Italijom ulazi 1942. iskrcavanjem u Severnoj Africi. Prilikom iskrcavanja u Italiji 1943, američke trupe takođe ulaze u direktan konflikt sa Nemačkim. 1944, koje si pomenuo je bila invazija na Normandiju, većina jedinica su već uveliko bili veterani konflikta sa Nemcima.
  • Iskustvo

    13.06.2022 22:40
    @Vlad Cepes
    Ne znam šta vam je racionalna motivacija da širite ovakve zablude.
    Dovoljno je samo pogledati skorašnju istoriju i uveriti se u nemanje podrške.
  • Његош

    13.06.2022 22:35
    @Trtoš
    Nije lepo lagati.

    Doprinos SAD u Drugom svetskom ratu nije bio minoran: https://en.wikipedia.org/wiki/Lend-Lease

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija