Njegova cena poslednjih godinu dana stalno raste, što mnoge koji su ovaj derivat koristili kao gorivo dovodi u nepovoljnu situaciju.
Srbija proizvodi veći deo potrebnog TNG, ali nešto mora i da uveze. Akcize su višestruko veće nego što je evropski prosek. Ono što potrošače interesuje jeste koji su razlozi ovakvog poskupljenja tečnog naftnog gasa.
Predsednik udruženja za TNG
Ivan Brajović kaže za
RTS da na cenu utiče više faktora.
"Prvo se mora imati u vidu da TNG nastaje kao proizvod prerade prirodnog gasa i gasnog kondenzata što čino oko 65 odsto globalne proizvodnje, kao i prerade sirove nafte - to je preostalih 35 odsto. Prirodno je da cena ovih sastojaka TNG-a utiče i na njegovu ukupnu cenu", objašnjava Brajović.
Ističe da je konflikt u Ukrajini dodatno zakomplikovao situaciju, zbog čega je cena prirodnog gasa i prirodne nafte oborila sve rekorde.
"Izvoz TNG-a iz Rusije je takođe otežan, najviše zbog sankcija koje su Rusiji uvedene, pa ili se ne uvozi ili je jako malo kompanija koje to rade. Alternativni i istovremeno skuplji izvori snabdevanja se jesu pojavili - baltički morski izvoz i železnički - Roterdam - Antverpen", navodi Brajović.
Kaže da Srbija ima sopstvenu proizvodnju TNG-a koja nije mala - oko 105 hiljada tona, a ostatak do pune potrošnje, što je pedesetak hiljada tona, uvozi se.
"Postoji ta količina uvoza, a TNG je podložan izmenama cena na tržištu. Uvoz iz Rusije već godinama opada, a izvori za Srbiju su Hrvatska, Rumunija, Mađarska. Generalno gledano potreba za TNG-om u Srbiji opada, pa se samim tim i uvoze manje količine. Povremeno se ostvari i uvoz iz Rusije, što se dešava i sada, od kada traju sukobi u Ukrajini, i te cene su znatno niže, jer je njihovo tržište praktično zatvoreno pa TNG-a ima i previše", objašnjava Brajović.
Situacija u regionu stabilna - i tržišna i cenovna
TNG je nekada bio upola jeftiniji od benzina i dizela. Postavlja se pitanje koliko se sada isplati voziti na ovo gorivo.
"Postoji računica da je korišćenje TNG za vozače opravdano kada maloprodajna cena ne prekoračuje 50 odsto maloprodajne cene benzina. Iz razlike se pokrivaju troškovi konverzije motora, povećana potrošnja od 15 do 20 odsto po kilometru i povremeni troškovi atesta motora", kaže Brajović.
Trenutna cena TNG-a je za nijansu niža od one koja bi u potpunosti bila isplativa za sve u lancu proizvodnje i distribucije. Realna cena bi trebalo da bude oko 115 dinara po litru.
Ako govorimo o regionu, i tržišna i cenovna situacija je stabilna, ali postoji razlika u iznosu akciza koje su znatno niže u zemljama u okruženju nego u Srbiji.
U Srbiji je cena goriva rasla i pre pandemije i sukoba u Ukrajini zbog rasta akciza, a ne tržišne cene goriva, što nije bio slučaj u regionu. Posebno se to odnosi na TNG, na koji su nametnute akcize koje su rasle više nego bilo gde drugde.
Od 2012. u Srbiji je akciza na benzin veća za 37 odsto u odnosu na minimalnu propisanu akcizu, na dizel 53 odsto, a na TNG 300 odsto i to je, u suštini, osnovni razlog za ovako visoku cenu i za višegodišnji pad potrošnje. Godine 2011. Srbija je trošila 400 hiljada tona gasa, a 2021. se to svelo na 150 hiljada tona.
"Svi korisnici TNG-a sa pravom očekuju da država snizi akcize jer je važno imati veći udeo gasa u potrošnji goriva zato što ima manju emisiju štetnih gasova u atmosferu. Zatim, ovo gorivo koriste manje platežno sposobni građani pa je i socijalna komponenta važna. Iako se preduzima mnogo institucionalnih koraka na planu smanjenja akcize, za sada nije bilo efekta", kaže Brajović.
Ipak, ističe da je najavljeno formiranje radne grupe Ministarstva finansija i Ministarstva energetike, koja bi trebalo to da proceni pa se nada da će do smanjenja nameta ipak doći.
.jpg "Švajcarci se usred Beograda slikali pokazujući dvoglavog orla: Jedan uhapšen, za drugim se traga")
.jpg "I Beograđani skupljaju krv za povređene u nesreći kod Železničke stanice u Novom Sadu")
Komentari 13
Nidza
Vazd
Razlog je prost, svi novi motori su sa sistemom direktnog ubrizgavanja benzina u cilindar motora (tzv. GDI, T(F)SI, HPI i sl.), a te motore je jako skupo i neefikasno konvertovati.
Primer je Audi/VW sa motorom 2.0 TFSI, cija je konverzija oko 1200e+ i nakon te konverzije motor i dalje trosi oko 20-25% benzina prilikom voznje, zbog svoje prirode ubrizgavanja i konstrukcije.
Primer sa druge strane su "stari" tipovi motora (MPI i slicno), gde je konverzija izmedju 300 i 400e i gde se konstatno vozi na plin, a takvih motora je sve manje i sve ce ih biti manje.
Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar