Dr Panić za 021: Ne znam kako ćemo zdravstvo vratiti bar u ono stanje pre epidemije

Zdravstveni sistem Srbije nije bio spreman za epidemiju, a možda je još manje spreman za oporavak, kaže u razgovoru za 021.rs doktor Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Dr Panić za 021: Ne znam kako ćemo zdravstvo vratiti bar u ono stanje pre epidemije
Foto: 021.rs

Kako navodi, koronavirus je došao u Srbiju kada je već postojao manjak zaposlenih od 15 odsto. 

"Ministar nije pripremio ono što je trebalo po Zakonu o zaštiti od zaraznih bolesti. Dakle, trebalo je napraviti uvid u to kakvim kapacitetima raspolažemo i šta se očekuje, pa na osnovu toga nabaviti zaštitnu opremu. Sećamo se da je na početku bilo mnogo problema, da nije bilo zaštitne opreme ili da je ona deljena na kašičicu", podseća Panić. 

I same nabavke respiratora, odnosno ventilatora, su upitne.
 
"Na početku je trebalo da se radi na informisanju građana, na tome da se izoluju oni koji su oboleli i da se prepoznaju žarišta, jer kada dođete do ventilatora, onda su vaše šanse da preživite značajno umanjene. Moralo se raditi na drugim stvarima, a ne na završnom lečenju", ističe sagovornik 021.rs.
 
Način kako su sprovođene nabavke je takođe, smatra Panić, sporan.
 
"Sve nabavke su proglašene tajnim, bez zakonskog osnova... Postavljali smo, između ostalog i pitanje ko servisira ventilatore. Znamo da su nabavljani kineski i da su iz Velike Britanije te ventilatore vratili kao neupotrebljive. Ko je izdao potvrdu da su oni bezbedni i funkcionalno ispravni", pita Panić. 
 
Dodaje i da je bilo problema sa kršenjem ljudskih prava, naročito prava zdravstvenih radnika, te da su "mnoge kolege sa biroa radile celu epidemiju, a posle toga ostale bez posla".
 
"Hitno je da se što pre zaposle svi zdravstveni radnici koji se nalaze na birou, i da se proba da ono što je pogoršano tokom epidemije popraviti, ne bi li srpsko državno zdravstvo ostalo u održivom modu", naglašava.
 
Stavljanje u stranu Republičke komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti u korist Kriznog štaba karakteriše kao političko pitanje. 
 
"Beogradski centar za bezbednosnu politiku je dobio informaciju da je Komisija formirana i da je imala dva sastanka dok je trajala epidemija, na kojima su više pričali o drugim bolestima, ne o kovidu. Komisija je trebalo da donese predloge mera, koje donosi ministar. S druge strane, krizni štab postoji po vojnim zakonima. Formiran je da bi politički deo kriznog štaba mogao da nadglasa stručni", objašnjava Panić. 
 
Tokom trajanja epidemije u Srbiji mogli smo videti i rastuće nezadovoljstvo građana zdravstvenim sistemom koje se često oslikavalo i na ponašanje prema zdravstvenim radnicima, a svedočili smo čak i fizičkim napadima. Kako Panić kaže, svaki put kada dođe do problema sa funkcionisanjem zdravstvenog sistema zbog nečinjenja onih na javnim funkcijama, onda je "povik na zdravstvene radnike".
 
Čitav ovaj period ogolio je brojne probleme i pogoršao već loše stanje u domaćem zdravstvu. Šta će se desiti u budućnosti, Panić kaže da ne zna. 
 
"Negde je još 2015. godine u Ministarstvu bilo govora o privatizaciji primarne zdravstvene zaštite do 2035. godine. Nažalost, taj projekat su radili Belgijanci, konsultanti su bili Hrvati, a naš NALED je samo prihvatio. Nisam siguran da Belgijanci znaju kakav je naš sistem u Srbiji, kave su naše potrebe, navike i kakvo je zdravstvo neophodno da bi u Srbiji svi stanovnici imali dostupnost zdravstvene zaštite. Naši stanovnici nemaju novca da plate privatnu zdravstvenu uslugu", ističe Panić.
 
Smatra da će vlast upravo iskoristiti epidemiju da pokaže da srpsko zdravstvo "ne može da funkcioniše, da nema kapacitete i da treba da pređe u privatne ruke"
 
"Kada se to desi, povratak na ovaj sistem je skoro nemoguć, a to će napraviti velike probleme građanima Srbije", naglašava naš sagovornik.
Već sada je očigledno da zdravstveni radnici posle epidemije "neće imati vremena da predahnu".
 
"Liste čekanja koje su inače bile preduge su sada još duže. Mnogo je pacijenata koji su čekali zdravstvenu uslugu jer je sistem bio preopterećen, najviše zbog loše organizacije tokom kovida. Kako ćemo postići da se vratimo bar u ono stanje koje je bilo pre kovida vrlo je diskutabilno. Mnoge kolege već daju otkaze", navodi Panić i dodaje da je postkovid veliki problem.
 
Kako kaže, u nekim evropskim zemljama već su počele da se otvaraju specijalističke ambulante samo za postkovid, a to se kod nas ni ne pominje. 
 
Podseća da je prosek starosti lekara specijalist u Srbiji iznad 55 godina, te da imamo više od 25 deficitarnih specijalizacija. 
  • Hvala

    18.06.2022 06:54
    dragi doktore
    ...sto postojite i sto se cujete! Nazalost, nije Oliver Ivanovic imao pravo kada je rekao "Nas je ipak vise!" Nije nas vise!
  • EvoOvako

    18.06.2022 06:52
    Verovatno je čovek u pravu
    I slažem se da nam je zdravstvo ublipem stanju i da trebajubpromene. Samo, lako je biti "general posle bitke"
  • Svaka čast

    18.06.2022 02:32
    Doktore Paniću
    Na svemu što ste učinili i činite i dalje za ovaj narod, koji ne shvata Vašu veličinu. Nadam se da ćete biti upisani u stranice istorije medicine jednoga dana, kao svetla tačka tokom pandemije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija