Država se sprema da uveze radnike iz Bangladeša i Gvatemale - "tako nećeš zadržati domaće"

Ministarstvo za rad u procesu je zaključivanja sporazuma sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom kojim bi se olakšao dolazak radnika iz tih zemalja u Srbiju.
Država se sprema da uveze radnike iz Bangladeša i Gvatemale - "tako nećeš zadržati domaće"
Foto: 021.rs
Kako piše list Danas, o tome je prošle nedelje bilo i reči na međuresornom sastanku kada je, između ostalog, ministar spoljnih poslova zatražio od Ministarstva za rad spisak oblasti u kojima je Srbiji potrebna radna snaga.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavavca navodi za Danas da povećanje ponude na tržištu rada odgovara poslodavcima.
"Ako nema dovoljno ljudi koji bi se latili posla, privredi to smeta, ali to povećava i cenu rada. Naša privreda ne može da plati koliko plaćaju u Zapadnoj Evropi. Naša preduzeća nisu na tehnološkom nivou da mogu biti produktivna sa skupom radnom snagom. Ako naši ljudi idu u Zapadnu Evropu, onda treba neko da ih zameni, a na taj način i preduzeća dobijaju radnike po povoljnijoj ceni", napominje Atanacković dodajući da kod nas već godinama postoji nedostatak radne snage, posebno sezonske.
 
Predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Saša Torlaković ukazuje da je nestašica radne snage kritična i da zato država dozvoljava dovođenje radnika koji će raditi za 300 evra i tako "dampingovati" plate domaćim radnicima.
 
"Tako nećeš sačuvati domaće radnike, standard i ekonomiju, nego stvaranjem uslova da dođu kvalifikovani ljudi", rekao je Torlaković. 
 
Srbija već godinama na ovaj ili onaj način uvozi radnike, pre svega iz okolnih zemalja, Albanije, Makedonije, BiH, ali sve više se nalazi na mapi stanovnika udaljenih, egzotičnih i siromašnih država.
 
Torlaković podseća da je krajem 1990-ih godina u Srbiji bilo 100.000 građevinskih radnika, a onda su u privatizaciji uništena građevinska preduzeća.
 
"Naši građevinski radnici su dobro obučeni, znaju više stvari da rade i neće ovde da rade za prosečnu platu od 55.000 do 60.000 dinara mesečno, nego idu u Evropu gde imaju po 10 do 15 evra satnicu. A u građevini se u sezoni radi po 10 i 12 sati. S druge strane, ljudi iz Azije rade za 300 evra", objašnjava Torlaković.
 
Ti radnici, prema njegovim rečima, nisu stručni i došli su ovde "da kopaju kanale".
 
"Recimo Turci su dobri tesari, Albanci armirači. Ali i njima je Srbija stanica za EU. Evropa guta radnike", kaže on.
 
Prošle godine Nacionalna služba za zapošljavanje odobrila je 23.662 dozvole za rad strancima, skoro duplo više nego 2020. godine. Međutim, to nije pravi broj ljudi iz inostranstva koji rade u Srbiji.
 
"Na jednog prijavljenog radnika dolazi tri do pet neprijavljenih radnika. Neprijavljeni strani radnici su čak radili i na projektima Vlade, kao što je gradnja stanova za policiju i vojsku. Dovode ljude iz ruralnih područja Indije i Kine. Nije lako strancima da dobiju dozvolu za rad, ali pretpostavljam da se ti međudržavni sporazumi i prave da bi oni dolazili kao reka", kaže Torlaković.
 
Dosadašnja iskustva sa stranim niskokvalifikovanim radnicima posebno sa vijetnamskim radnicima u Linglongu u Zrenjaninu, unose zebnju, prema rečima Marija Reljanovića, naučnog saradnika na Institutu za uporedno pravo, kako će se sprovoditi ti međudržavni sporazumi.
 
"Očigledno da ljudi iz azijskih zemalja vide Srbiju kao evropsku zemlju u kojoj mogu da zarade više nego kući. To je veliki izvor radne snage i druge zemlje u Evropi su ispred nas po tom pitanju. I to nije ništa loše. Zabrinjavajući je način kako oni dolaze. Samo u Zrenjaninu je bilo skoro 1.000 Vijetnamaca. Od toga više od 500 uopšte nije bilo u papirima, a i većina onih koji su imali papire nisu imali radne dozvole. Ako ćemo sporazume koristiti za tako nešto onda je to problem, jer bi država legalizovala trgovinu ljudima", upozorava Reljanović.
 
On ističe da mi uvozimo najmanje obrazovanu i kvalifikovanu snagu koja će da radi najteže fizičke poslove i koji će prolaziti ispod radara sistema.
 
"Sumnjam u dobre namere. Ako se u tim zemljama o ljudima niko ne brine, a u nekim ugovorima potpisanim u Vijetnamu bukvalno prete radnicima dužničkim ropstvom ako se vrate, i ako se ovde o njima niko ne brine, postaćemo tačka za trgovinu ljudima. U ugovorima Vijetnamaca iz Linglonga koji su potpisani ovde, u svakom članu se krši zakon bar po jednom", napominje Reljanović, dodajući da mu se čini da poslodavci imaju cilj da dovode ljude koji će raditi u sličnim uslovima kao u Linglongu.
  • Dragan

    01.11.2022 10:39
    Konačno se setio neko, mada sa malim zakašnjenjem. U Srbiji ima prostora za još nekoliko miliona ljudi, pa bi pod hitno trebalo popuniti teritoriju, naseliti ljude, koji hoće da rade.
  • Djole

    30.06.2022 14:45
    radnici
    Ja ne mogu da nađem nikog da mi pokosi voćnjak, oko 8 sati rada za 1000 din...sve se to uobrazilo, srećom doalze Vijetnamci
  • Pera

    30.06.2022 14:35
    Tako će samo da obaraju cenu rada , osetili se da i od Srba ima jeftinije radne snage

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija