Ovako za
Nova.rs kaže Veljko Topalović, jedan od priređivača faksimila Miroslavljevog jevanđelja iz Autorske izdavačke kuće "Dosije".
"Svetski stručnjaci nemaju parapsihološke sposobnosti da utvrde kako je knjiga izgledala pre nego što ju je to Ministarstvo oštetilo jer država nema profesionalne snimke knjige pre konzervacije", kaže Topalović.
Povod za razgovor sa Topalovićem, koji je prvi upoznao javnost o oštećenjima čuvenog rukopisa jeste vest Ministarstva kulture i informisanja da je uputilo pismo UNESKO-u da preporuče eksperte iz oblasti zaštite stare i retke rukopisne knjige koji bi se kao konsultanti priključili radu naših stručnjaka po pitanju mogućih konzervatorskih intervencija na Miroslavljevom jevanđelju.
Razlog za to je, kako je navedeno, što je nakon izveštaja Ekspertske radne grupe za utvrđivanje sveukupnog stanja rukopisa, ocenjeno da je potrebno razmotriti razvezivanje kodeksa jer je prilikom poslednje konzervacije rukopisa 1998. godine došlo do greške u povezivanju prvog dvolista prvog tabaka.
"Ministarstvu je trebalo skoro godinu dana da, makar i ovako smuljano, prizna da su stranice naše najvrednije knjige pomešane. Ko zna koliko će im vremena biti potrebno da priznaju i oštećenja likovnih ukrasa, kao i krađu iz budžeta zbog Miroslavljevog jevanđelja", kaže Topalović za Nova.rs i podseća da je najvrednije srpsko pokretno dobro oštećeno "po nalogu Ministarstva kulture tokom navrat-nanos izvedene konzervacije 1998. u Narodnoj biblioteci Srbije".
Tada je ministarka bila dr Nada Popović Perišić.
"Jedina svrha je bila da se opravda ogroman novac, oko devet miliona evra u današnjoj protivvrednosti, izdvojen za izradu državnog fototipskog izdanja ove relikvije. Izdanje se nikad nije pojavilo, a novac je nestao. Knjiga je rašivena i razlepljena kako bi se dobili što bolji snimci 'poravnatih' stranica. Odlučeno je i da se dodatno uštedi tako što je preskočeno detaljno i kvalitetno snimanje čitave knjige pre konzervacije, što je, inače, uobičajena i obavezna procedura u svim muzejima ili bibliotekama sveta", objašnjava Topalović.
Tokom rada na rukopisu, nastavlja, konzervatori nisu isprobali svoje tehnike na maketama, već su eksperimentisali direktno na originalu.
"Tako su nestali, ili su bitno oštećeni veliki delovi pergamenta, kao i zlato sa pojedinih inicijala. Potom se pristupilo višemesečnom snimanju, ali snimci nisu bili dobri za izradu fototipskog izdanja. Konačno, i ponovnom povezivanju, tokom kog je zalepljen konzervatorski papir preko zapisa iz kasnijeg doba, a pomešane su i pojedine stranice", kaže Topalović.
Komisija Narodnog muzeja i Ministarstva kulture primila je tako oštećenu knjigu i izjavila da je posao urađen savršeno.
"U ubeđenju da je pljačka državnih para zaboravljena posle 23 godine, Ministarstvo je u julu 2021. pompezno najavilo da će se pristupiti digitalizaciji Miroslavljevog jevanđelja. Opet je cilj da se knjiga ponovo rašije, po cenu novih oštećenja, kako bi se napravili novi snimci 'poravnatih' stranica, da bi se, po mom mišljenju, ponovo zagrabilo iz budžeta", kaže Topalović, i podseća:
"Po završenom snimanju, Audiovizuelni arhiv SANU, kojem je poveren ovaj posao, pozvao je knjigovesca Aleksandra Ćeklića da pogleda original i da još jednom razmotre mogućnost novog raspovezivanja originala. Ćeklić je shvatio da su stranice pomešane, i SANU je o tome obavestila Ministarstvo, ali su se dogovorili da o tome ćute. Kad smo na osnovu jedinog snimka SANU koji je predstavljen javnosti, Boško Savković i ja shvatili da su stranice izmešane i obelodanili to na konferenciji za štampu u januaru 2022. godine, Ministarstvo kulture je odgovorilo gomilom fraza. Tražili smo da nam dostave informaciju od javnog značaja o stvarnom stanju Miroslavljevog jevanđelja, kao i snimke koje, i pored javnih obećanja, nisu postavili na internet. Dobili smo opet prazne fraze."
Zbog toga su, kako kaže, u aprilu podneli žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, ali ni on nije dobio snimke:
"Ministarstvo kulture je odlučilo da plaća kazne, umesto da objavi snimke oštećenog Miroslavljevog jevanđelja. Za ovo zlodelo odgovorni su Ministarstvo kulture kao naručilac konzervacije 1998, Narodna biblioteka koja je to radila i skoro uništila rukopis, i Narodni muzej koji je primio oštećenu knjigu bez primedbi a na čijem čelu je i tada kao i sada bila Bojana Borić Brešković", naglašava Topalović.
Smatra da je potpuno nerazumno da našu najvredniju knjigu čuvaju institucije koje su je oštetile i zloupotrebljavale. Zato predlaže da Miroslavljevo jevanđelje treba premestiti na bezbedno mesto - u Biblioteku Srpske Patrijaršije gde bi se ovom jedinstvenom rukopisu vratio prvobitni sjaj na osnovu jedinih profesionalnih snimaka pre oštećenja a koje poseduje AIZ "Dosije".
"Kad se taj posao završi, knjigu treba vratiti u manastir Hilandar u skladu sa poslednjim rečenicama iz Osnivačke povelje Simeona Nemanje", zaključio je Veljko Topalović.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 13
A
pajo patak
A
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar