Rezolucija EP sa sankcijama Rusiji i priznanjem Kosova: Gubi li EU strpljenje sa Srbijom?

Autor: Euronews Srbija

Info

07.07.2022.

07:58

Evropski parlament usvojio je rezoluciju o Srbiji, odnosno godišnji izveštaj izvestioca EP Vladimira Bilčika.

Rezolucija EP sa sankcijama Rusiji i priznanjem Kosova: Gubi li EU strpljenje sa Srbijom?

Foto: 021.rs

U pitanju je prvi izveštaj o Srbiji nakon ruske invazije na Ukrajinu i osim što su njime obuhvaćene unutrašnje reforme, međustranački dijalog i ovogodišnji izborni proces, u izveštaju se ističe da će i usklađivanje sa sankcijama Rusiji određivati ukupan napredak Srbije na putu pristupanja EU.

Takođe, prvi put se u jednom dokumentu izričito pominje da se od Beograda i Prištine očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa "zasnovanog na međusobnom priznanju".

Iako sama rezolucija EP nije obavezujuća jer politiku Unije prema Srbiji vode Evropska komisija i Savet, ona ima svoju težinu i na državama je da je ozbiljno razmotre.

Govoreći o odlukama Evropskog parlamenta i ovim porukama, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je bilo pokušaja pojedinih poslanika u Evropskom parlamentu i da se izglasa odluka o prekidu pregovora Srbije o pristupanju EU.

"Nama je drago što to nije izglasano, jer bi bilo pogrešno da jeste. Hvala većini evroposlanika koji to nisu izglasali", rekao je Vučić odgovarajući na konstataciju novinara da je poslanička grupa Zelenih u EP podnela amandman na rezoluciju o Srbiji, da usklađivanje sa sankcijama Rusiji ne bi bio uslov za nastavak pregovora sa EU, već za napredak u tim pregovorima.

Šta se navodi u Rezoluciji o Srbiji?

Rezolucijom o Srbiji se izražava podrška Evropskog parlamenta "budućem članstvu Srbije u EU", ali i podseća da kredibilna perspektiva proširenja zahteva angažman u neophodnim reformama i privrženost evropskim standardima i vrednostima. Ponavlja se poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma.

Evropski parlamentarci pohvalno su se odredili prema napretku koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koju Srbija pokazuje u upravaljanju migracijama.

Evropski parlament pored vladavine prava i normalizacije odnosa s Prištinom ističe i usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije kao ključni element koji bi trebalo da određuje ukupan napredak zemlje na putu pristupanja EU. Srbija se poziva i da preispita svoje odnose sa Rusijom u oblasti odbrambene politike i da prekine oblike vojne saradnje sa Rusijom.

Evroposlanik Vladimir Bilčik rekao je i da će EU pomoći Srbiji kada su u pitanju oblasti u kojima ima saradnju sa Rusijom, uz opasku da razume da nije lako prekinuti dogovore poput onih o energetici.

"Vrlo je važno da Srbija bude usklađena sa politikom, ali se napredak u pregovorima vrši u odnosu na celokupan napredak, unutrašnje reforme, dijalog Beograda i Prištine, kao i usklađenost spoljne politike, koja se sada ne razvija u istom smeru kao pre ruske invazije na Ukrajinu. Neće se temeljiti samo na toj jednoj stvari, ali to je bitan element", odgovorio je Bilčik na pitanje da li će sankcije biti "uslov bez kog se dalje ne može".

"Mi smo uz Srbiju sve dok se kreće ka cilju da postane članica EU, a taj put mora biti što direktniji", dodao je Bilčik.

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović kazala je da je isticanje usklađivanja sa sankcijama očekivano, ali da su zaboravljene sve reforme koje je do sada Srbija sprovela.

"Sve se zaboravilo i sada se govori jedino i isključivo o usaglašavanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Jasno je i nama da je to postao novi politički kredo, ali pristup i narativ pojedinih evropskih poslanika pokazuje da ne cene sve napore koje je Srbija u prethodnoj deceniji preduzela u pravcu jasne i nedvosmislene evropske orijentacije", kazala je Joksimović.

Kako je za Euronews Srbija rekla Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Briselu, sada se zbog rata u Ukrajini mnogo više ističe pitanje spoljne politike.

"Prvi put dominira to da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU. To nije nov zahtev, ali imajući u vidu trenutne okolnosti rata i jasnu opredeljenost EU, u toj situaciji naglašava se zahtev da se Srbija uskladi. Velika većina poslanika je glasala i to je opšte političko raspoloženje u većini zemalja članica u EU, da je to pitanje opredeljnosti ne samo za i protiv sankcija već za jedan politički sistem - da li smo za nešto što je demokratija ili neki poluautoritarni sistem. U izveštaju se navodi da bi trebalo da se smanji i ta energetska saradnja, ekonomska saradnja, vojna saradnja koja je intezivirana proteklihi meseci", kazala je Bobić.

Ipak, kako je rekla, najvažnije odluke svakako donose zemlje članice.

"Tu će biti važno kako će Rezolucija EP uticati na njihove odluke. EP preporučuje da sankcije budu ključni uslov za dalji napredak odnosno da se stopira proces pregovora iako se naglašava da je on prethodnih godina jako spor", istakla je Bobić za Euronews Srbija.

Ona primećuje da se "EP obraća evropskim institucijama i komesaru da insistiraju na vladavini prava, ali i Evropskoj komisiji da stvori alternativu investicijama koje dolaze iz poluautoritarnih i autoritarnih režima kao što su Rusija i Kina".

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić kaže za Euronoews Srbija da "što rat u Ukrajini bude duže trajao, to će se manevarski prostor dodatno smanjivati i nova vlada će morati vrlo brzo da donese neke odluke".

Formulacija o "međusobnom priznanju"

U tekstu rezolucije amandmanima je uključeno i da se od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa "zasnovanog na međusobnom priznanju" što je prvi put da ovakva formulacija pominje u zvaničnom dokumetu EU institucije kao potrebno rešenje dijaloga Beograda i Prištine. Ova formulacija, koja je uneta amandmanom na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta prošlog meseca, našla se i u izveštaju o Kosovu koji se sastavila evroposlanica i izvestilac EP Viola fon Kramon.

Ministarka Joksimović izjavila je povodom toga da izveštaji i Bilčika o Srbiji i Fon Kramon o Kosovu pokazuju koliko je veliko nerazumevanje političkih elita u zemljama EU u pogledu naše pozicije i koliko nema iskrene želje da pokušaju da prilike posmatraju iz "tuđih cipela".

Stručnjaci ističu da Evropski parlament ne donosi odluku o priznavanju državnosti niti konačnom sporazumu Beograda i Prištine, što je naglasio i Vladimir Bilčik. Međutim, potvrđivanje izveštaja sa ovom formulacijom u EP u trenutku novih jednostranih poteza Prištine dodatno je "zaparalo uši" srpske javnosti.

Maja Bobić iz Evropskog pokreta u Briselu ocenjuje da naglašavanje usklađivanja sa spoljnom politikom, kao i formulacija o "međusobnom priznanju" može da znači i "gubljenje strpljenja" za Srbiju.

"Sama činjenica da je to ušlo u Rezoluciju govori da se gubi strpljenje sa Srbijom pre svega kada su u pitanju međunarodne politike. To se održava i na druga pitanja, a i tu je procena o sporom napretku. Može imati uticaja ako se to rasploženje prelije na druge dokumente u samom procesu integracija", navela je Bobić.

Sa druge strane Suzana Grubješić navodi da je postojala mogućnost i da se taj amandman izbaci pre usvajanja u EP, ali da je ipak izveštaj izglasan u formulaciji koja je prošla Spoljnopolitički odbor EP.

"Evropski parlament nije vlastan da odlučuje ni o dijalogu Beograda i Prištine, a još manje o pregovaračkom okviru po kome Srbija vodi pregovore o pristupanju EU i u kome jasno stoji da se na kraju dijaloga očekuje sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, bez ikakvog preciziranja kako taj sporazum treba da izgleda i šta sve treba da obuhvata. To je namerno tako ostavljeno jer ishod dijaloga zavisi od dogovora Beograda i Prištine, a ne od evroposlanika ili bilo koga drugog", kazala je Grubješić za Euronews Srbija

Međutim, kako je dodala, iako rezolucije EP nisu pravno obavezujuća "ne treba potcenjivati njihov značaj kao političkih dokumenata koji daju smernice".

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

SANKCIJE RUSIJI priznanje Kosova

Komentari 35

Hronološki Najpopularniji

Лиманац

07.07.2022 • 14:38

Живела Србија!

Нека га изгубе, слободно.
Ми смо своје стрпљење одавно изгубили, проценат грађана који се противе уласку Србије у ЕУ расте из дана у дан.

14 8 +6
Обсервер

07.07.2022 • 12:03

Стрпљење

ЕУ прво губи стрпљење сама са собом ! Од када смо ушли у преговоре, наша пољопривреда тоне незауставиво. Знају они да је пољопривреда и рурални развој окосница постојања Државе. Због тога чувају ове елементе, али на наш рачун, јер нам шаљу своје смеће од хране, обарају цене дампингом и тако гасе наше руралне крајеве. Предприступни фондови су само лепак на картону за наивног миша.

18 9 +9
Rovokopač

07.07.2022 • 12:00

Koliko vas vozi polovna EU kola, licemeri? Nama EU treba i mi trebamo njima a ovo svinjariju sa Kosovom nam je napravila Amerika.

3 8 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.