Letnje vreline, zimske brige - hoćemo li imati dovoljno struje, gasa i nafte

Nema šta, žitelji Srbije suočavaju sa velikim, aktuelnim ali i dolazećim, nevoljama. Padavina je sve manje, sunce uporno prži. Nikada u drugoj polovini juna i tokom jula nije bilo toliko dana sa tropskim, iznad 30 °C, temperaturama.

Pomalo pomažu klima uređaji, ali ne i tokom tropskih noći kada živa u termometru ne pada ispod dvadeset stepeni. Stariji i hronični bolesnici teže podnose jaru kakva jedva da se pamti. Ima i tragičnih slučajeva podstaknutih "afričkim" vrelinama.

Ipak, čini se da su aktuelne nedeće tek uvertira za ono što bi stanovnike Srbije moglo da zadesi tokom dolazeće zime. Problemi se tiču sve izvesnije nedostupnosti energenata i energije tokom hladnih dana.

Reč je o manjku gasa, nafte i struje na evropskom tržištu, a što, ne samo posredno, pogađa i one koji se sa nestašicama ovog tipa direktno ne suočavaju. Pogotovo od kako je problem, nakon sukoba u Ukrajini, toliko eskalirao da će, prema prognozama energetičara, ako se hitno ne promene politike najmoćnijih sila, intezivno trajati bar do kraja naredne zime, a biće uočljiv bezmalo celu deceniju.

Kako Srbija uvozi 90 odsto potrebnog gasa i 70 odsto nafte, a nije država sa izlaskom na more, niti je u prilici da energente kupuje od suseda, dostupnost tokom zime umnogome će zavisiti od onih koji bi mogli da zapreče transportne rute i od sposobnosti države da plaća sve skuplje sirovine.

Neizvesnija je situacija sa strujom, bez obzira što smo se decenijama hvalili kako je srpska elektroprivreda ne samo dovoljna za domaće potrebe, već je izvozom i zarađivala 130-140 miliona evra godišnje. Zapravo, nevolja gotovo da i ne bi bilo da se krajem prošle godine nije ispostavilo da je EPS najmanje unazad četiri, pet godina vodio pogrešnu orijentaciju, potpuno zanemarujući pravovremeno otkrivanje novih kopova.

Tako sa kolubarskih ugljokopa trenutno vadimo 60.000, a potrebe energana TENT A i B je za dvadeset hiljada tona veća. Šta više, tokom zime biće potrebno u proseku 95.000, u najhladnijim danima i desetak hiljada više tona. Jasno je da je bila dilema, uvoziti struju ili se usmeriti na uvoz uglja kako bi obrEnovačke elektrane, na koje, u standarnim okolnostima, otpada čak polovina srpske proizvodnje struje, radile u mnogo većem obimu.

Država se odlučila za racionaniju varijantu, uvoz uglja. Cena tone je oko 125 evra pod uslovom da se nabavlja u okolini. Ali, teško da je u regionu moguće nabaviti više od milion tona, dok je Srbiji potrebno najmanje tri miliona. Ostatak pokušavamo nabaviti aranžmanom sa Kinom, koja ima rudnike širom globusa, kako cena transporta ne bi ceo posao dovela u pitanje.

Tu, ipak, nije kraj nevoljama. Struju i sada, tokom najvrelijih dana kada potrošnja naglo raste, povremeno uvozimo. Oko sedam odsto dnevne potrošnje, pet miliona kilovata. Jednostavno, ukupni kapacitet EPS-a se procenjuje na najviše 105 miliona tona dnevno, pod uslovom da država uveze dovoljne količine goriva, ali i da se poprilično poboljša hidrološka situacija, te nivo vode u akumulacijama naraste.

Trenutno, srpske hidroelektrane, čiji je udeo u proizvodnji 30 odsto, ne isporučuju ni 45 odsto struje u odnosu na isti period lane. Kriza hidrologije traje od početka godine i tek se na jesen eventualno može očekivati poboljšanje.

Cene uzletele

Posebna je okolnost što su u srpskoj energetskoj strategiji hidroelektrane zamišljene za balansiranje sistema i za zamenu iznenadno iz proizvodnje iskočilih blokova. Kako je Srbija uspela da dostigne pet odsto enegije iz obnovljivih izvora, balansiranja postaje sve osetljvije, te se planira izgradnja dve nove reverzibilne elektrane.

Zimska dnevna potrošnja u SrbijI relativno često premašuje 105 miliona kilovata, pa je izvesno da će, ukoliko zima bude makar prosečne hladoće, direktnog uvoza struje, ipak, povremeno biti. Pod uslovom da zima ne bude naročito hladna, ne previše.

Problem je cena. Već sada je megavat za period kraj decembra - sredina februara dostigao 350 evra. Podsetimo, lane u julu cena se kretala između 43 i 47 evra.

Koštaće papreno, ali se može desiti i da struja, mada rezervisana, ne stigne u Srbiju. Razlog je očajna energetska situacija na celom prostoru Evropske unije. Ne bi bilo iznenađenje da struju nemamo od koga da uvezemo. Preti da izostane upravo ono što je decenijama održavalo strujni sistem Starog kontinenta. Severne zemlje zimi kupuju struju proizvedenu na jugu Italije, u Grčkoj, Španiji... Leti je smer trgovine upravo suprotan.

U sobi samo 16 °C

Ako srpski potrošač sa zebnjom iščekuje zimu, strahujući od nestašica i skupih energenata, građani u svim evropskim zemljama biće u još većim nevoljama. I što se tiče gasa, i što se tiče struje, moguće da nevolja bude i sa benzinom, odnosno dizelom. U najboljoj varijanti, evropski potrošač će svaku potrošnju energije platiti višestruko skuplje nego ranijih godina, s tim da isključenja i nestašica bude minimalno.

Međutim, realnije je da bude štednje, povremenih planskih isključenja, da se pojedini, preveliki industrijski proizvođači isključe. Finci su već najavili da korigovani energetski plan uključuje isključenja najmanje svaki drugi dan, dok bi pojedinim fabrikama struja bila nedostrupna tokom tri hladnija meseca.

Nemački ministar za ekonomiju i ekologiju Robert Habek je već najavio snižavanje tempertature u daljinskom grejanju, sa 21 na 16 stepeni, dok je već raširena edukacija najširih masa kako da racionalnim ponašanjem štedi struju pri svakoj upotrebi. I pored svega, testira se više varijanti planskog isključenja, od kojih je najblaže slično Finskoj, a postoje i tri stepena žešćeg uskraćivanja.

Problem evropskog tržišta struje, mada u osnovi politički, nije jednostavan. Posledica je prebrze i nedovoljno pripremljene preorijentacije na obnovljive izvore, te silovitog gašenja nuklearnih i pogona na naftu, gas i ugalj, makar se pojedini iz ove poslednje kategorije privremeno vraćaju iz dugogodišnje zamrznutosti. Nedostatak evropske strujne mreže je gotovo neznatan udeo hidro i reverzibilnih energana, pa se sve balansiranje zasniva na gasnim elektranama, čija je velika prednost da mogu da se uključe ili isključe često i za samo sat vremena.

Nakon što je udeo obnovljivih izvora u pojedinim državama, i u Nemačkoj, dostigao polovinu proizvodnje struje, pitanje balansiranja, obezbeđivanja energije kada nema sunca ili nema vetra pa solarni i eolski paneli ne rade, postaje ključno. Uloga gasnih elektrana dodatno dobija na važnosti upravo kada rad mnogih dolazi u pitanje usled odustajanja Unije, zbog rata u Ukrajini, od ruskog gasa i ogromnih teškoća da se zameni sa plinom drugih izvoznika. A bez i manjeg broja gasnih elekrana, sistem balansiranje svodi se na minimum i evropski strujni sistem naglo gubi fleksibilnost.

Zaustavljanje rada nuklearki u Nemačkoj postaje još spornije kada se uočilo da izvestan broj francuskih nuklearki ima problem sa korozijom metala. Pariz, najveći izvoznik struje u EU, odlučuje da u roku od dve, tri godine proveri ceo nuklearni pogon, što znači da će struje iz nuklearki biti upola manje nego što je uobičajeno. Povratak nekoliko termalki neće moći nadoknaditi manjak, problema sa strujom u celoj Uniji će biti posebno ako zimi vetar ne bude snažan.

Suština je da bez kupovine u Rusiji, goriva u gasnim elektranama koje daju 27 odsto ukupne evropske potrošnje neće biti dvoljno. Međutim, u pojedinim periodima, kada zamenjuju obnovljive izvore, udeo dostiže i 55 odsto. To je ono što gas čini nezamenjivim. Dodatni problem je pozicija ne malog broja energana na gasnoj mreži gde se snabdeva gasom iz Rusije i veoma ga je teško zameniti gasom drugih dobavljača.

Zeleno "Sveto pismo"

Čak i kada je Unija uspela da u prvih šest meseci tankerima iz SAD dopremi pedeset, od inih dobavljača još 40 milijardi kubika, kada će uspeti da gasovodima iz severne Afrike dopremi 12 milijardi više u odnosu na standardnu isporuku, veliko je pitanje hoće li uspeti da skadišta napuni do 72 odsto i dostigne donji prag spremnosti za zimu. Posebno što će usled sve većeg udela obnovljivih izvora potreba za gasnim elektranama znatno narasti.

Dodatni rad ključnih balansera teško da je moguć bez dopremanja gasa iz Rusije, pogotovo ako zima bude jača, a vetra bude manje nego što se ranije kalkulisalo. Evropska unija zelenu politiku doživljava kao "Sveto i pismo" i niti je menja, niti usporava primenu. Ne pomišlja se na privremeno umanjenje taksi zbog emitovanja CO2, koje opterećuju rad mnogih termalki i gasnih elektrana, do neisplativosti.

Čitav sijaset problema ostaje nerešiv, delom i stoga što različite države imaju različitu strukturu proizvodnih pogona, te svako gleda da olakša i učini jeftinijim rad onih elektrana koje dominiraju u zemlji odakle dolazi na sesije u Brisel. Epilog je da danas iole ozbiljniji evropski energetičar ili političar računa da struje tokom zime, i pored previsoke cene, neće biti dovoljno, a u pojedinim periodima ne isključuje ni veća planska isključenja.

Pitanje je za Srbiju jednostavno; kako u tom slučaju uvesti struju? Odgovor je još trivijalniji, praktično je nemoguće.

Pročitaj još

Evropske države se pripremaju za "najhladniju zimu": Gase rasvetu, dozvoljena samo hladna voda...

Evropska komisija predložila: Smanjiti potrošnju gasa u EU za 15 odsto

Kako se pojedine evropske zemlje pripremaju za gasnu krizu?