Ova godišnjica se u Srbiji obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe, a u Hrvatskoj kao Dan pobede i domovinske zahvalnosti.
U Srbiji se obeležava 4. avgust, dan kada je ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, odnosno na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu počela vojno-policijska akcija "Oluja" koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske.
U Hrvatskoj se kao državni praznik slavi 5. avgust, dan kada je akcija "Oluja" završena ulaskom hrvatske vojske u gotovo napušten Knin i isticanjem hrvatske zastave na kninskoj tvrđavi. Time su su pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koje su držali pripadnici srpskih vojnih jedinica. Od 2000. taj dan se obeležava i kao Dan oružanih snaga Hrvatske.
Centralna manifestacija povodom Dana sećanja na prognane i stradale u akciji Oluja održaće se večeras na Trgu slobode u Novom Sadu, a prisustvovaće joj i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Više o ovome čitajte
OVDE.
Za žrtve akcije Oluja biće održan pomen u Crkvi svetog Marka u Beogradu, u 11 sati, kao i u prokupačkoj Crkvi svetog Prokopija i drugim mestima u Srbiji.
U Hrvatskoj se centralna manifestacija obeležavanja godišnjice akcije "Oluja" i ove godine održava 5. avgusta u Kninu, u prisustvu državnog vrha i uz celodnevni program. Uoči proslave predsednik Hrvatske Zoran Milanović u svojstvu vrhovnog komandanta oružanih snaga večeras u Kninu priređuje svečani prijem na kom će uručiti odlikovanja i unapređenja pripadnicima oružanih snaga.
Akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije tokom i posle akcije "Oluja" proterano je oko 200.000 Srba, ubijeno ih je oko 1.700 a više od 700 i dalje se vodi kao nestalo.
Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", oko tri četvrtine stradalih bilo je starije od 60 godina, a među žrtvama je 551 žena.
Prema procenama hrvatskih nevladinih organizacija i udurženja, tokom i nakon "Oluje" ubijeno je više od 600 civila i spaljeno više od 22.000 kuća, a Hrvatsku je tada napustilo oko 150.000 njenih građana, čiji je povratak godinama bio sistemski otežavan i onemogućavan.
Za zločine nad civilima u "Oluji" Haški tribunal optužio je trojicu hrvatskih generala, Antu Gotovinu, Ivana Čermaka i Mladena Makrača. Gotovina i Markač su bili i osuđeni, na 24 odnosno 18 godina zatvora, ali su posle nešto više od godinu dana oslobođeni krivice i pušteni iz zatvora.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 11
Emil Bregar
Za Srbiju je Krajina Tamo daleko, kad su kakvi izbori ili zbog dnevne politike. Onda nešto vredi. Treba prepustiti istoriju istoričarima, jedino oni su kompetentni. Neka oni proučavaju propale umjetne tvorevine poput NDH i Sao Krajine. A političari neka se više okrenu budučnosti. Lako je nahuškati narode jedne na druge. Ekonomija, zaštita okoliša etc., zato smo jih birali.
Jag
Ackija takve vrste jeste I uvek ce biti etnicki genocid. Osoba koja je smatrala da se Taj cin moze opravdati time sto neki od Nas imaju HR/EU pasose ili putovnice je idiot.
Samim rodjenjem na tom podrucju mi smo primorani na vase ukaljano drzavljanstvo. Sa legalne osnove, ne mozemo Ga se resiti potpuno niti kad Ga se javno ili legalno odreknemo. Znaci draga gospodjo ili gospodine, ucinite Si uslugu I stavite jezik za zube. To sto ste primitivni zadrzite za sebe, otstatak sveta to ne mora znati.
.
Nakon toga je usledila osveta.
Srbi su hteli SAO Krajine, a s druge strane ukinuli autonomije Vojvodini i Kosovu. Dupli standardi.
Sve je posledica manipulacije, deblji kraj je izvukla sirotinja, ali zbog ratobornog mentaliteta, i oni su se snašli ovde u pitomoj, ćutljivoj Vojvodini.
Ne zaboravimo da svi redom imaju HR/EU pasoše.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar