Zašto opozicija ravnodušno posmatra sporohodno formiranje izvršne vlasti

Zapravo, prve nedelje avgusta okončano je konstituisanje parlamenta i izabrani potpredsednici, njih čak sedam kako bi bilo mesta i za prišipetlje vladajuće stranke, ali i tri za opoziciju.

Posebno je zanimljiv bio izbor Vladimira Orlića za predsednika Skupštine, mada je i izbor Milenka Jovanova za čelnika poslaničke grupe naprednjaka podjednako indikativan za pitanje šta se može očekivati od novog parlamentarnog saziva.

Obojica su poznati po grubim napadima na opoziciju, još više na nevladin sektor i medije naklonjene građanskoj opciji. Jovanov, znan kao dugogodišnji aktivista rigidnije struje unutar DSS, ostao je zapamćen i po pretnjama pripadnicima nacionalnih manjina da će se vršiti proveravanje koliko dobro govore srpski.

Opozicija se do sada jedva i zapažala u tekućim aktivnostima. Izborne koalicije su se raspale, pa je formirano petnaest poslaničkih grupa, tri samo od koalicije "Zajedno" i još dve od "Moramo".

Čelnici opozicije nisu našli shodnim detaljnije oceniti ponašanje SNS, zadovoljavaju se konstatacijom da naprednjaci usporavaju izbor novog parlamenta i vlade kako bi dočekali jesen sa nadom da će biti jasnija dinamika odnosa na svetskoj sceni, a sve u vezi sa sukobom u Ukrajini.

Izbor nove vlasti nije ni u fokusu domaće javnosti. Ljudi osećaju da nailaze još teža vremena i gledaju svoja posla.

Ako se po okončanju izbornog glasanja pomalo i komentarisalo ko bi mogao biti novi premijer, poslednjih dana na ovu temu jedva da se iko i oglasio. Broj kadidata se nije proširio od prvotno naznačena tri i to su već druže vreme najbliži saradnici Vučića. Međutim, niko ne izlazi u javnost sa imenom, svi smatraju da ime budućeg premijera osim predsednika države pouzdano još uvek ne zna niko.

Odabir Orlića i Jovanova ide u prilog onima koji procenjuju da će i za poziciju premijera biti izabran upravo onaj preko koga naprednjaci mogu najefiskanije da utiču na rad državnih organa. Dvojica novoizabranih  važe za ljude koji samo sprovode partijski nalog, i to krajnje dosledno a kada zatreba služeći se i oštrim metodama.

Očito da se Vučić, svestan da će u periodu naglo pogoršanih odnosa na evropskoj sceni vođenje države biti na iskušenju, odlučio osloniti se na najtvrđe kadrove u stranci. Naravno da se ovakvom kadrovskom politikom "betornira" dosadašnji stil rukovođenja državom.

Problem do problema

Nevolja je što nailaze drugačija vremena. Federalna banka SAD je za samo pet meseci referentnu kamatnu stopu iz negativne zone dovela do 2,5 odsto. Sledstveno, povećane su i kamate na sve forme kreditiranja, često i 300 odsto u odnosu na samo pre šest, sedam meseci. Za države koje žive na dug to je proces tokom koga će tek spoznati kolika je stvarna cena zaduživanja putem obveznica.

Sukob u Ukrajini se rasplamtao i dodatno podstakao energetsku krizu čiji je tok nepredvidiv. Da nevolja bude veća, kovid epidemija se ponovo razmahuuje, dok se na vojvođanskim poljima pod kukuruzom može videti da na stabiljkama nema klipa.

Drugim rečima, esktremna jara će za posledicu imatu poljoprivednu godinu sa uočljivo manje roda nego što se uobičajilo. Svakako će i izvoza agrara, deviza, biti manje nego što se računalo. Tu je i ekstremna politika na Kosovu, pritisak da se i Srbija čim pre preorijentiše na obnovljive izvore energije.

Krupni izazovi očekuju novu, šestu uzastopnu naprednjačku ekipu.

Teško se, pak, može nešto ozbiljnije prigovoriti naprednjacima, očito da će i dalje vladati po obrascu koji su građani dobro upoznali tokom poslednje decenije. Prigovor se može odnositi na uočljivu indiferentnost opozicije; praktično, iščekuje da naprednjaci nekako izaberu i novu izvšnu vlast.

A upravo krajnje težak period sa kojim (i) Srbija počinje da se suočava nalaže potpuno suprotno ponašnje. Umesto nirvane mnogo je primereniji aktivitet.

Problemi sa kojima će se ova država uskoro još direktnije suočiti su toliki da kapaciteti samo jedne stranke nisu ni približno dovoljni da se, koliko je moguće, izbegnu preteće nevolje. Stoga je po društvo u celini mnogo korisnije bilo ponuditi participaciju i opozicije u vlasti. Možda čak ići na neku vrstu vlade nacionalnog spasa.

Izbor ravnodušnosti ne samo što je hod linijom manjeg otpora, već je, makar i nehotično, i priznanje da sama opozicija slabo veruje u sopstvene kapacitete za rešavanje pristižućih nevolja. Time javnosti još jednom šalje loš signal.

Pročitaj još

Ko su poslanici SPS-a iz Novog Sada: Jedan obeležava punoletstvo u Skupštini ove godine

Kakvu poruku Vučić šalje opoziciji postavljanjem Orlića za predsednika Skupštine?

Koliko nas koštaju poslanici u Skupštini Srbije?