Ovo pokazuju rezultati istraživanja koje je na teritorijama sedam vojvođanskih lokalnih samouprava sprovedeno u okviru projekta koji realizuje Akademija ženskog preduzetništva i koji je podržan od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women) u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II", koji finansira Evropska unija.
Rad koji obavljaju žene u kući se često podrazumeva, prihvata olako i ne vrednuje, te retko ko ima procenu koliko njime štede država, društvo i porodica, tj. koliko žene za sve nas "nevidljivo" zarađuju.
Zato se navedeno istraživanje bavi i novčanim izrazom vrednosti neplaćenog ženskog rada na kuvanju, spremanju, čišćenju, peglanju, nabavci, poslovima nege...
Žene se i dalje suočavaju sa većim brojem ograničenja u sferi ličnog napretka i razvoja karijere nego muškarci. U školovanju, zapošljavanju, nasleđivanju imovine i pokretanju sopstvenog biznisa one imaju brojne prepreke.
Tradicionalno je zapisano da u najvećem broju slučajeva ćerka neguje stare roditelje, da se imovina sa roditelja i dalje češće prepisuje na ime muškog naslednika, pri otvaranju firme žena vrlo često nema nekretninu na sopstvenom imenu koju može da upotrebi kao garanciju za kredit...
Osim svih ovih barijera, tu je i barijera koja se naziva indirektni (neplaćeni) rad.
Žene troše dvostruko više vremena na obavljanje neplaćenih poslova u domaćinstvu od muškaraca, kako navode podaci UN Women.
U Srbiji se ovaj neplaćeni rad prihvata zdravo za gotovo i izuzetno je retko predmet analize. Radeći bez nadoknade, žene štede budžet svoje porodice, ali i budžet svoje lokalne sredine ili države, navodi se u rezultatima istraživanja.
Nedostatke u sistemu društvene brige o starim i nepokretnim licima, kao i osobama sa smetnjama u razvoju, vrlo često koriguju žene odričući se sopstvene karijere zarad posvećivanja onima za koje ne postoji, ili je preskup, ili je udaljen, dnevni boravak ili smeštaj i briga u za to namenjenim institucijama.
Mlade majke neretko, zbog nedostatka mesta u vrtiću ili udaljenosti istog, ostaju kod kuće godinu-dve duže odlažući tako zaposlenje, školovanje, stručno usavršavanje i slično.
Ovo se kasnije odrazi na njihove prihode i društvenu poziciju.
Zato neplaćeni rad za posledicu ima to što žene ne zarađuju posvećujući mu se i to što se odriču nekih drugih poslova na kojima bi zarađivale.
Radeći svakodnevno smenu na poslu i smenu u kući, žene na posao odlaze umorne. Kako zaključuju autorke istraživanja, neophodno je da se položaj žena po ovom pitanju popravi kako one ne bi morale da biraju između karijere i porodice, često se odričući ličnog napretka.
Ovaj projekat pod nazivom "Od neplaćenog do plaćenog i vidljivog ženskog rada" obuhvatio je teritorije sedam lokalnih samouprava u Vojvodini (Subotica, Sombor, Bačka Palanka, Bač, Kula, Vrbas i Beočin) sa ciljem da putem njega bude izmerena novčana, ekonomska i društvena vrednost neplaćenog ženskog rada u ovom delu Bačke.
Dalji plan je da Akademija nadležnim republičkim, pokrajinskim i lokalnim institucijama obuhvaćenih opština i gradova predloži moguća rešenja u cilju unapređenja položaja žena po ovom pitanju. Krajnji cilj je da se ženama omogući da se rasterete pojedinih obaveza kako bi se u što većoj mogućoj meri otklonila ova u Srbiji nedovoljno prepoznata barijera ličnom razvoju i napretku žena i kako bismo se što pre približili željenom cilju, a to su ista prava i mogućnosti za sve.
.jpg "Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara")
Komentari 25
@pera
Vule
Gnjurac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar