Demograf Penev: Za deset godina u Srbiji umrlo više od milion ljudi, stvarno smanjenje znatno veće
Od 1. januara 2012. do 30. juna 2022. godine negativan prirodni priraštaj u Srbiji (bez Kosova i Metohije) iznosi 452.975 ljudi, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
.jpg "Demograf Penev: Za deset godina u Srbiji umrlo više od milion ljudi, stvarno smanjenje znatno veće")
Foto: 021.rs
Demograf dr Goran Penev rekao je agenciji Beta da je u poslednjih deset i po godina u Srbiji živorođeno 676.137 beba, a da je preminulo 1.129.112 osoba.
"Srbija je početkom 2022. godine, prema procenama RZS-a, imala 6.797.105 stanovnika. Ukoliko se u računicu uključe i prethodni podaci o vitalnim događajima u prvih šest meseci, procenjeno stanovištvo zemlje je 1. jula iznosilo 6.766.093 stanovnika. To bi značilo da je Srbija ove godine u odnosu na stanje u vreme prethodnog popisa (7.233.622 na dan 1. oktobra 2011) malobrojnija za gotovo pola miliona stanovnika (467.529)", kazao je Penev.
Prema njegovim rečima, stvarno smanjenje broja stanovnika je znatno veće.
"Naime, ukoliko se prihvati pretpostavka da je negativan migracioni saldo u tom periodu iznosio najmanje 200.000 ljudi, procenjujemo da je trenutni broj stranovnika zemlje manji od 6,6 miliona, isti kao daleke 1959. godine", istakao je demograf.
Naveo je da se promena broja stanovnika odvijala pod simultanim negativnim delovanjem i prirodne i migracione komponente.
"I pored manjka preciznih podataka o razmerama spoljnih migracija, čini se vrlo realnim da je u poslepopisnom razdoblju Srbija permanento imala veći broj odseljenih nego doseljenih. Negativan predznak je imao i prirodni priraštaj, što je, uostalom, već tri decenije jedna od osnovnih demografskih osobenosti zemlje. U periodu od 2012. do 2019, godišnja razlika između broja umrlih i rođenih kretala se u intervalu od 34.700 (2013) do 38.800 (2017. godine). Već prve godine pandemije kovida negativan prirodni priraštaj je dostigao 55.200. U 2021. broj umrlih bio je za 77.400 veći od broja živorođenih, što znači da je negativan prirodni priraštaj bio dvostruko veći od prosečnog godišnjeg u razdoblju 2012-2019 (-36.500)", objasnio je Penev.
Demograf naglašava da su 2020. i 2021. zabeleženi rekordno mali brojevi živorođene dece, kao i naglo povećanje negativnog prirodnog priraštaja, što je prvenstveno rezultat veoma velikog povećanja broja umrlih.
"Svakako, to je posledica velike smrtnosti od kovida19, ali i zbog vanrednih prilika u javnom zdravstvu Srbije izazvanih pandemijom. U prethodnom potperiodu godišnji broj umrlih bio je vrlo stabilan (kretao se između 100,3 do 103,7 hiljada), da bi u 2020. i 2021, godišnja povećanja iznosila 15-16 odsto, dostižući u obe godine apsolutne rekorde umrlih od druge polovine 20. veka (116.900 i 136.600). Takve promene su se odrazile i na veliko skraćenje očekivanog trajanja života, posebno muškog stanovništva. Nakon vrlo umerenog, ali kontinuiranog produženja srednjeg životnog veka (sa 74,7 u 2012, na 75,7 godine u 2019), za samo dve godine očekivano trajanje života stanovništva Srbije skraćeno je za tri godine. Za muškarce je iznosilo 3,1 (sa 73,1 na 70 godina), a za žene 2,7 godina (sa 78,3 na 75,6 godina), što je dovelo i do najveće razlike u dužini očekivanog trajanja života po polu u 21. veku", istakao je Penev.
Na pitanje Bete da li se u prvom polugođu 2022. godine mogu naslutiti pozitivni pomaci u pogledu kretanja mortaliteta i nataliteta stanovništva, Penev navodi da je u odnosu na isti period 2021, broj umrlih smanjen za 6.500 (9,8 odsto), dok je broj živorođenih povećan za 220 (0,8 odsto).
"Međutim, treba naglasiti da je rano za donošenje zaključaka o razlozima i značaju spomenutih promena. Trenutno se za januar-jun 2022. raspolaže samo prethodnim, ne i konačnim rezultatima. Treba ponoviti da je 2021. godina zbog razmera pandemije bila izuzetna ne samo u domenu smrtnosti (ubedljivo najveći broj umrlih od kraja Drugog svetskog rata), već i rađanja (posle 2020, najmanji broj živorođenih u proteklih 120 godina). S tim u vezi, ukoliko se i vrše poređenja, metodološki bi bilo mnogo ispravnije da se to čini s podacima pre izbijanja pandemije, tj. za prvo polugođe 2019. U tom slučaju rezultati su drastično drugačiji - u periodu januar-jun broj umrlih je 2022. godine bio veći za 12,9 odsto, a broj živorođenih manji za 4,7 odsto", kazao je demograf.
Na pitanje koliko su migraciona kretanja uticala na broj stanovnika Srbije, Penev je rekao da se ocene o najnovijim emigracionim i imigracioniom kretanjima mogu davati uz veliku neizvesnost.
"Početak pandemije kovida19 (februar-mart 2020) uticao je na masovni povratak iz inostranstva. U zemlju se u kratkom periodu vratilo nekoliko stotina hiljada građana Srbije, uglavnom lica s neregulisanim statusom u zemljama prijema. Nakon relaksacije epidemioloških mera većina se ponovo uputila u inostranstvo, a pretpostavlja se i da je ubrzan odlazak novih 'emigranata'. Ove godine su intenzivirani i imigracioni tokovi, pre svega zbog dolaska više desetina hiljada lica iz Ukrajine i Rusije. Za sada je teško predvideti da li će se priliv imigranata nastaviti, koliko će ih ostati u Srbiji, da li će se i kada vratiti u zemlju porekla ili otići u neku treću", objasnio je demograf Goran Penev.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
0
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
0
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
0
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
4
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
17
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
21
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
6
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
43
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
AMSS upozorava na poledicu
22.01.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače na opasnost od poledice u jutarnjim i večernjim satima.
Dan žalosti u Srbiji zbog tragedije u staračkom domu
22.01.2025.•
15
Na teritoriji Srbije danas je Dan žalost zbog stradanja osam osoba u požaru u domu za stara lica u Barajevu.
I snimatelji traže od RTS-a da obustavi emitovanje njihovih dela
21.01.2025.•
6
Članovi Srpske asocijacije snimatelja zahtevaju od RTS-a da ne emituje dela njihovih članova.
VIDEO: Đaci beogradske gimnazije crtali cveće preko crvenih šaka sa srednjim prstom
21.01.2025.•
4
Sinoć nešto pre ponoći, grupa mladića sa kapuljačama iscrtala je po dvorišu Trinaeste beogradske gimnazije u Beogradu crvene šake sa srednjim prstom.
VIDEO: Aktivisti napadnuti dok su skidali transparent crvene šake sa srednjim prstom
21.01.2025.•
23
Na Mostarskoj petlji u Beogradu došlo je do incidenta, kada su dvojica aktivista skinula transparent crvene šake sa ispruženim srednjim prstom, koju članovi SNS dele i po društvenim mrežama.
Novinarka "Novosti": Dobila sam otkaz nakon što sam na Instagramu objavila fotografiju sa protesta
21.01.2025.•
8
Novinarka Vojislava Crnjanski Spasojević navela je da je, dan nakon što je na svom Instagram profilu objavila fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda, dobila otkaz u "Novostima".
Sutra Dan žalosti zbog poginulih u požaru u Barajevu
21.01.2025.•
4
Vlada Srbije proglasila je sutrašnji dan, sredu, 22. januar, za Dan žalosti na teritoriji cele države.
Advokat Živković: U petak protest ispred Predsedništva zbog izjave Vučića da su advokati rulja
21.01.2025.•
10
Advokat Miroslav Živković najavio je, u ime Protestnog odbora advokata, za petak protest ispred zgrade Predsedništva kako bi sa predsednikom Aleksandrom Vučićem "raspravili ko je rulja a ko hulja".
Vučić razmatra da dodeli orden direktoru Jovine gimnazije
21.01.2025.•
94
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je direktoru gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" Radivoju P. Stojkoviću zbog toga što je držao čas za nekoliko učenika.
Đoković savladao Alkaraza za polufinale Australijan opena
21.01.2025.•
36
Novak Đoković plasirao se u polufinale Australijan opena pobedivši Karlosa Alkaraza sa 3:1 u setovima.
Komentari 3
Djuro
Đura Vojvođanin
misko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar