Pala prodaja raketa iz Srbije tokom korone

Srpska vojna industrija u poslednje dve godine prodala je znatno manje raketa u odnosu na period pre korone, 2018. i 2019. godine, piše portal Balkanska bezbednosna mreža.
Pala prodaja raketa iz Srbije tokom korone
Foto: Pixabay (ilustracija)
Izveštaj Ministarstva trgovine za 2020. i 2021. godinu ukazuje da je prodato znatno manje raketa u odnosu na dvogodišnji period pre toga, a da se najviše izvozilo u Ujedinjene Arapske Emirate, SAD i Tursku.
 
"Srbija je 2018. izvezla više od 22.000 raketa. Rekord u izvozu oboren je 2019. sa više od 34.000 izvezenih raketa, da bi 2020. došlo do pandemijskog pada na oko 15.000, a 2021. taj broj se smanjio na 6.239. Najbolje su se prodavale rakete kalibra 122 milimetara GRAD i 107 milimetara, za starije kineske raketne lansere i novije sisteme iz UAE", piše u tekstu.
U izveštajima koje Sektor za trgovinu kontrolisanom robom Ministarstva trgovine Srbije dostavlja međunarodnoj organizaciji Sporazum o trgovini naoružanjem (Arms Trade Treaty) jasno se vidi rast prodaje od 2016. do 2019, a zatim i pad u vreme globalne pandemije.
 
Prema izveštaju Ministarstva trgovine, prodaja je krenula, posle nekoliko godina pauze, 2016. godine kada je Pakistan kupio 15 raketa GRAD 2000 povećanog dometa i to za testiranje.
Onda je 2017. godine krenuo ozbiljan izvoz sa gotovo 6.000 prodatih komada. Saudijska Arabija kupila je 4.000 raketa GRAD, a Irak 1.906. Trend rasta je nastavljen.
 
"Prema navodima izveštaja ministarstva, Srbija je 2018. godine prodala oko 22.500 raketa na svetskom tržištu. Reč je o 14.200 raketa Emiratima, 8.000 Saudijskoj Arabiji i ne više od 275 raketa SAD. Iz nejasnih razloga, u izveštaju su rakete i artiljerijski sistemi velikog kalibra prijavljeni zajedno", piše u tekstu.
 
U rekordnoj 2019. godini Srbija je prodala ukupno 34.555 raketa i raketnih motora.
 
Najbolje tržište bili su Ujedinjeni Arapski Emirati gde je prodato 23.705 raketa kalibra 107 milimetara. Takve rakete kupila je i Južna Afrika i to 1.200 komada.
 
Manji deo izvoznog kolača činile su rakete kalibra 122 i 128 milimetara i raketni motori. Kupci su bili Saudijska Arabija sa 5.000 komada, Liban sa 2.000, Kipar 1.600, Crna Gora sa 800 i SAD sa 250 komada.
 
Usledio je pad 2020. na 13.370, ali su i te, prve godine globalne pandemije, najprodavanije bile rakete kalibra 107 mm. Emirati su kupili 9.600 komada. Manji deo izvoza činili su rakete kalibra 122 milimetara. Kupci su bili Saudijska Arabija sa 1.000, Jermenija 100, Grčka 25 a Izrael je kupio 10.
 
Prošla godina je bila najgora za proizvođače srpskih raketa. Najveći kupac su standarno bili Ujedinjeni Arapski Emirati sa 3.937 raketa. Slede SAD sa 1.302 i Turska koja je kupila 1.000.
 
Nisu navedeni tipovi proizvoda, odnosno raketa.
 
U proizvodnji raketa učestvuju privatna firma EdePro iz Beograd i državni Krušik iz Valjeva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • V5

    04.09.2022 12:15
    Zna se uzrok pada
    Ovo je očekivano jer je grubo prekinut unosan posao u Krušiku, a tako lepo se razvijao.
  • saruman

    04.09.2022 12:09
    Baš šteta......manje ćemo se ubijati
  • Cocco

    04.09.2022 10:51
    Što beše kriva prethonda vlast, bila je.
    Očito da se sada traže novi krivci za sve šte ne znamo, ne umemo, ne možemo...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

Svemoćna Akademija

Da li će ubuduće Pravosudna akademija biti "jedina tačka ulaska u pravosuđe" i kako će takvo rešenje uticati na budućnost pravosudnog sistema?