Od ranije je poznata želja Srbije da kupi turske vojne bespilotne letelice Bajraktar koje su dokazale svoje sposobnosti u konfliktima širom sveta.
Izgleda da se sada razgovori o tome vode intenzivnije jer je tokom posete predsednika Turske Beogradu upravo to bilo jedno od pitanja koje se našlo na stolu.
Naime, predsednik Aleksandar Vučić je naveo da veruje da će do sledeće godine biti moguće nabaviti te letelice.
Izdržljivost i više namena
Bajraktar TB2 dron razvila je turska "Bajkar" kompanija, a u pitanju je srednjevisinska napadačka bespilotna letelica koja se odlikuje velikom izdržljivošću. Pored ovoga, TB2 može da se koristi za nadzor, prepoznavanje ili napade meta koje su na zemlji.
Prvi put, TB2 je poleteo 2009. godine, a 2014. je stigao u redove turske vojske. Do 2020. godine, navodi se, TB2 dronovi zabeležili su više od 200.000 sati leta, što je bio rekord za tursku vazduhoplovnu industriju.
Dron je dug 6,5 metara, a raspon krila mu je 12 metara. Pokreće ga jedan motor Rotaks 912 sa unutrašnjim sagorevanjem, a može da razvije brzinu veću od 220 kilometara na čas.
TB2 koristi do 300 litara goriva, a može leteti (uz komunikaciju) do 300 kilometara. Njegova operativna visina je oko 5,5 kilometara, dok je maksimalna visina 7.6 kilometara, a maksimalno vreme letenja 27 sati.
Sve ključne komponente ovog drona proizvode se u Turskoj, a uključujući sisteme za kontrolu leta, kao i za automatsko poletanje i sletanje. TB2 može poneti teret težine do 150 kilograma, a cena po jedinici iznosi oko pet miliona dolara.
Šta bi turski dronovi doneli srpskoj vojsci?
Vučić je, govoreći o potencijalnoj kupovini Bajraktar dronova, naglasio "da smo spremni da platimo više novca, od prvobitno dogovornih nekoliko desetina, na nekoliko stotina miliona evra" za dronove. Međutim, postavlja se pitanje šta bi oni doneli srpskom vojnom arsenalu?
"Trenutni sastav kapaciteta bespilotnih letelica vojske Republike Sbrije počiva pre svega na izviđačkom elementu. Doduše, nabavljena je i kineska borbena bespilotna letelica, ali ona je za nijansu ispod klase letelica koje su u ponudi Bajraktara", kaže za Euronews SrbijaPetar Vojinović, urednik portala "Tango six" specijalizovanog za avijaciju.
On dodaje da Srbija, pored nedavno kupljenih kineskih bespilotnih letelica, ima još i dva tipa manjih lakih izviđačkih letelica. Jedna od njih je predstavljena pre neki dan, domaća, i zove se Vrabac, a napravljena je kao koncept naoružane, ali je to i dalje u razvitku, ističe.
"Tako da, dve koje su ozbiljnije klase su kineska, i domaća bespilotna letelica Pegaz. Nije rečeno koji tip bespilotne letelice iz portfolija Bajraktara bi Srbija nabavila, ali koji god tip iz portfolija te kompanije da se naruči, biće za klasu iznad trenutnih bespilotnih letelica koje vojska Srbije poseduje, što po kapacitetu nošenja naoružanja, što po integraciji senzora i naoružanja, što po načinu kontrole i upravljanja te letelice", naglasio je Vojinović.
On upozorava da medijski natpisi o kompaniji "Bajkar" u poslednje dve-tri godine ne moraju značiti ništa jer postoji bar još deset firmi koje proizvode borbene bespilotne letelice, ali da je isto tako činjenica da je "Bajkar" dokazano viđen na više konfliktnih područja.
Mada je rat u Ukrajini prilika u kojoj je ovaj tip drona privukao najveću pažnju javnosti, svakako nije i prvi put da je Bajraktar TB2 korišćen u konfliktima širom sveta. Tokom sukoba u Nagorno-Karabahu, Azerbejdžan je odlučio da koristi snagu ovih bespilotnih letelica kako bi napadao jermenske položaje, a dronovi su se mogli videti i u Siriji, i tokom građanskog rata u Libiji, kada ih je koristila Vlada nacionalnog jedinstva.
Lista čekanja drugačka
Lista čekanja za kupovinu turskih borbenih bespilotnih letelica Bajraktar TB-2 u Evropi je sve veća a osim Srbije, nabavku najavljuju i Rumunija i Mađarska. Kako navodi portal Balkanska bezbednosna mreža, Poljska ih je već naručila, Albanija je odobrila kupovinu a dodatne količine se isporučuju Ukrajini.
"Potražnja za TB-2 je tolika da su proizvodni kapaciteti zauzeti u naredne tri godine", navode čelnici proizvođača Bajkar.
Mađarska je u avgustu otkrila da razmatra kupovinu dronova TB-2, Albanija je to najavila prošle godine a Poljska je već naručila 24 takve letelice, čime je postala prva zemlja NATO koja je to učinila.
"Ukrajina je najveći ino korisnik Bajraktara TB-2 i oni se aktivno koriste u borbenim dejstvima od početka ruske invazije na tu zemlju februara 2022. Prvo je kupljeno 12 komada za vazduhoplovstvo i mornaricu, a potom je usledila narudžba još 24 komada i to nije bio konačni broj. Ukrajinski ministar odbrane otkrio je u junu da je Kijevu isporučeno 50 TB-2 pod početka invazije", dodaje se u tekstu.
Mesečno se proizvodi dvadeset dronova koji su pokazali visoku ubojitost u ratovima od severa Afrike, Bliskog istoka, Nagorno-Karabaha do Ukrajine, navodi se u tekstu.
Cena Bajraktara TB-2 kreće se od jedan do pet miliona dolara, u zavisnosti od konfiguracije opreme.
Vojska Srbije u arsenalu već ima kineske CH-92, izraelske Orbitere i domaćeg Pegaza, a najavljena je nabavka domaćeg Vrapca i kineskog CH-95.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Stotinak miliona??? To mu dodje oko 20 barjaktara. A da ste možda tih milki dali na razvoj našeg vrabca i pegaza? Ma jok bre, bolje da hranimo turke i kineze
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Studenti u blokadi visokoškolskih ustanova u Beogradu saopštili su da pritisci sa kojima se studenti i građani koji izražavaju političko neslaganje postaju sve veći.
Apelacioni sud u Nišu ukinuo je rešenje o potvrđivanju optužnice protiv Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića osumnjičenih za ubistvo Danke Ilić, i naložio Višem sudu u Zaječaru da ponovo odlučuje.
Zbog napada i prebijanja četiri studenta Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, protesti podrške studentima organizovani su u Beogradu i u Kragujevcu.
Dekani fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenili su kao "skandalozne" izjave nosilaca javnih funkcija kojima se poziva na hapšenje rektora Univerziteta u Beogradu.
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je podiglo optužnicu protiv četiri osobe zbog sumnje da su 30. januara na teritoriji Surčina držali razne vrste narkotika "radi prodaje".
Pedeset i šesti Međunarodni salon automobila i 17. Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme "Motopassion" uspešno su završeni 26. marta.
DS i Kreni-promeni osudili su izjavu ministra u tehničkoj Vladi Darka Glišića koji je rekao da rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić "mora da bude uhapšen".
Nastavnici Pete beogradske gimnazije podneli su krivičnu prijavu i zahtev za vanredni inspekcijski nadzor nad radom v.d. direktora gimnazije Danke Nešović.
Koalicija Socijalističke partije Srbije, Jedinstvene Srbije i Zelenih Srbije, odgovorila je pozitivno na zvaničan poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na konsultacije oko izbora nove Vlade.
Advokat porodica osam poginulih rudara u nesreći u rudniku Soko, podneo je tužbu za naknadu štete protiv Javnog preduzeća "Resavica“ na iznos od 24 miliona dinara.
Studenti Medicinskog fakulteta u blokadi zatražili su odgovornost u KCS, zato što su 17. marta u jedinicu intenzivne nege neovlašćeno ušla lica koja su ugrozila privatnost pacijenta iz Kočana.
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) zatražila je danas od Vlade Srbije da hitno stavi van snage spornu Uredbu o radu univerziteta i fakulteta.
Komesarka za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević i direktor razvojnog sektora Švedske agencije za migracije (SMA) Markus Toremar potpisali su danas u Švedskoj ugovor o partnerstvu.
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
.jpg "Vodostaji više reka u Srbiji u porastu zbog padavina, ojačavaju se bedemi")
.jpg "Beogradski studenti povodom hapšenja kolega: Dok jedan nije sigran, niko nije siguran")
.jpg "Apelacioni sud vratio optužnicu za ubistvo Danke Ilić na ponovno odlučivanje")
Komentari 15
pajo patak
Лиманац
Tiosaw
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar